Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da je procena da će infalacija na kraju 2009. godine biti osam odsto, a pad BDP tri odsto. On je prethodno preneo i poruke sa Godišnje skupštine MMF-a u Istanbulu, gde je, kako je rekao, delegaciji Srbije saopšteno da su potrebne konkretne cifre uštede u državnom budžetu.
Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da se u septembru očekuje inflacija od 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, izostanka rasta cena koje se slobodno formiraju na tržištu i malog rasta cena na koje utiče država.
Kako je rekao, ukupni rast cena koje su pod kontrolom države u prvih devet meseci ove godine iznosi 15,1 odsto, što je iznad granice koje je utvrdila Vlada od oko 13 odsto, odnosno za dva procentna poena više ili manje od toga.
Jelašić je rekao da ukoliko bi se do kraja godine povećale cene pod kontrolom države, umesto u prvoj polovini sledeće godine, kako je planirano, to bi NBS dalo prostor da brže smanjuje referentnu kamatnu stopu.
"Mi vidimo da ima dovoljno prostora da se već sada sprovedu povećanja kontrolisanih cena, a tako bi znali da neće biti iznenađenja tokom sledeće godine", rekao je Jelašić.
Jelašić je rekao da će ekonomska aktivnost opasti u manjem obimu nego što je bilo očekivano i očekuje se pad BDP od tri odsto u 2009. godini.
Kako je rekao, da bi se ostvario privredni rast iz prethodnog perioda potrebno je da se zasniva na izvozu, a za to je potrebna konkurentna radna snaga, dobra infrastruktura, stabilno političko i makroekonomsko okruženje.
"Bez rasta BDP od pet odsto na godišnjem nivou, finansiranje duga prema inostranstvu nije održivo u srednjem i dužem roku", kazao je Jelašić.
Prema rečima Jelašića, u toku septembra, vrednost dinara prema evru ostala je nepromenjena, a međubankarsko devizno tržište obeležila je neznatno veća aktivnost u odnosu na avgust, a prosečan dnevni promet bio je 23 miliona evra.
MMF traži konkretne cifre ušteda
Na Godišnjoj skupštini MMF-a u Istanbulu delegaciji Srbije je saopšteno da su potrebne konkretne cifre uštede u državnom budžetu, ne samo u tekućim, već i u rashodima u okviru stalnih budžetskih troškova, rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Jelašić je u intervjuu za "Blic" rekao da Međunarodnom monetarnom fondu nisu dovoljna samo obećanja Vlade.
"MMF prihvata argumentaciju Vlade da se budžetski deficit smanjuje kroz smanjenje rashoda, ali pošto se u poslednjih nekoliko meseci nismo baš dokazali u tome da se mere na strani rashoda doslovno sprovode, sada, krajem oktobra, teško da će proći kategorije poput 'obećavam', 'dajem časnu reč' i slično", naveo je guverner NBS.
Komentarišsući mogućnost povećanja PDV-a, Jelašić je rekao da bi bilo neozbiljno da se Vlada sada vrati toj ideji. On je podsetio da je prvo u martu Vlada najavila da će povećati porez, a zatim krajem avgusta odložila pregovore sa MMF-om, uz objašnjenje da ne želi povećanje PDV-a.
"To bi stvarno bilo krajnje neozbiljno. Da ne upotrebim neku drugu reč. Ako smo MMF-u jedanput rekli da ćemo sve uraditi na strani smanjivanja rashoda, onda svi treba da se koncentrišu na to, a ne da se u opticaj vraća prvobitna ideja iz marta", naveo je guverner.
Jelašić je dodao da će Srbija ovu godinu završiti milijardu i po evra dodatnog duga koji će morati da se vrati.
On je naveo da da bi zaduživanje trebalo da stvori mogućnosti za nesmetano funkcionisanje bužeta dok se ne poprave uslovi, ili dok država ne preduzme dodane mere koje će smanjiti budžetski deficit.
"Ako se to ne desi, ako država ne preduzme adekvatne mere koje će rezultirati smanjenjem budžetskog deficita, srpska ekonomija će na srednji i duži rok imai problem, a to znači... visoku potrošnju bez pokrića i visok dug i visoke poreske namete za građane i privredu", upozorio je Jelašić.
(Beta)
Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da se u septembru očekuje inflacija od 0,1 odsto, zbog nižeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda, izostanka rasta cena koje se slobodno formiraju na tržištu i malog rasta cena na koje utiče država.
Kako je rekao, ukupni rast cena koje su pod kontrolom države u prvih devet meseci ove godine iznosi 15,1 odsto, što je iznad granice koje je utvrdila Vlada od oko 13 odsto, odnosno za dva procentna poena više ili manje od toga.
Jelašić je rekao da ukoliko bi se do kraja godine povećale cene pod kontrolom države, umesto u prvoj polovini sledeće godine, kako je planirano, to bi NBS dalo prostor da brže smanjuje referentnu kamatnu stopu.
"Mi vidimo da ima dovoljno prostora da se već sada sprovedu povećanja kontrolisanih cena, a tako bi znali da neće biti iznenađenja tokom sledeće godine", rekao je Jelašić.
Jelašić je rekao da će ekonomska aktivnost opasti u manjem obimu nego što je bilo očekivano i očekuje se pad BDP od tri odsto u 2009. godini.
Kako je rekao, da bi se ostvario privredni rast iz prethodnog perioda potrebno je da se zasniva na izvozu, a za to je potrebna konkurentna radna snaga, dobra infrastruktura, stabilno političko i makroekonomsko okruženje.
"Bez rasta BDP od pet odsto na godišnjem nivou, finansiranje duga prema inostranstvu nije održivo u srednjem i dužem roku", kazao je Jelašić.
Prema rečima Jelašića, u toku septembra, vrednost dinara prema evru ostala je nepromenjena, a međubankarsko devizno tržište obeležila je neznatno veća aktivnost u odnosu na avgust, a prosečan dnevni promet bio je 23 miliona evra.
MMF traži konkretne cifre ušteda
Na Godišnjoj skupštini MMF-a u Istanbulu delegaciji Srbije je saopšteno da su potrebne konkretne cifre uštede u državnom budžetu, ne samo u tekućim, već i u rashodima u okviru stalnih budžetskih troškova, rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Jelašić je u intervjuu za "Blic" rekao da Međunarodnom monetarnom fondu nisu dovoljna samo obećanja Vlade.
"MMF prihvata argumentaciju Vlade da se budžetski deficit smanjuje kroz smanjenje rashoda, ali pošto se u poslednjih nekoliko meseci nismo baš dokazali u tome da se mere na strani rashoda doslovno sprovode, sada, krajem oktobra, teško da će proći kategorije poput 'obećavam', 'dajem časnu reč' i slično", naveo je guverner NBS.
Komentarišsući mogućnost povećanja PDV-a, Jelašić je rekao da bi bilo neozbiljno da se Vlada sada vrati toj ideji. On je podsetio da je prvo u martu Vlada najavila da će povećati porez, a zatim krajem avgusta odložila pregovore sa MMF-om, uz objašnjenje da ne želi povećanje PDV-a.
"To bi stvarno bilo krajnje neozbiljno. Da ne upotrebim neku drugu reč. Ako smo MMF-u jedanput rekli da ćemo sve uraditi na strani smanjivanja rashoda, onda svi treba da se koncentrišu na to, a ne da se u opticaj vraća prvobitna ideja iz marta", naveo je guverner.
Jelašić je dodao da će Srbija ovu godinu završiti milijardu i po evra dodatnog duga koji će morati da se vrati.
On je naveo da da bi zaduživanje trebalo da stvori mogućnosti za nesmetano funkcionisanje bužeta dok se ne poprave uslovi, ili dok država ne preduzme dodane mere koje će smanjiti budžetski deficit.
"Ako se to ne desi, ako država ne preduzme adekvatne mere koje će rezultirati smanjenjem budžetskog deficita, srpska ekonomija će na srednji i duži rok imai problem, a to znači... visoku potrošnju bez pokrića i visok dug i visoke poreske namete za građane i privredu", upozorio je Jelašić.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.