Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić ponovo je pokrenuo pitanje garantovanih penzija, odnosno socijalne pomoći za najugroženije penzionere, kako bi se pomoglo najugroženijima građanima.
Strategija o socijalnoj pomoći pokrenuta je još 2006. godine, ali nije zaživela, a socijalne karte s prihodima i imovinom ljudi još se prave.
Krkobabić je za Tanjug rekao da bi projekat, iako postoji dosta penzionera čija su primanja minimalna, obuhvatio isključivo one kojima je pomoć neophodna, što će se ustanoviti pošto budu izrađene socijalne karte koje će prikazati imovinu i status porodice u celini.
"Ovo nije penzija u klasičnom smislu reči, te je pomeramo iz tog korpusa. Definišemo je kao jedan specifičan sistem socijalne pomoći. Namenjena je muškarcima i ženama u Srbiji koji se nalaze u siromaštvu ili na rubu siromaštva. Za najveći broj ljudi to znači da nemaju penziju, niti neki vid drugih primanja, ali ni imovinu. Osnovni uslov je da su stariji od 65 godina", istakao je Krkobabić.
On je rekao da će inicijativa biti dvostruka, s jedne strane od PUPS- a, a s druge iz njegovog Ministarstva, koje će taj predlog uputiti Vladi Srbije i drugim ministarstvima.
Krkobabić je ukazao da je neophodno da se najpre definiše pozicija ovih ljudi, s obzirom da je reč pre svega o poljoprivrednicima, i to uglavnom ženama u ruralnim predelima.
U sindikatima penzionera kažu da bi garantovana plata svakako bila od značaja, ali podsećaju da su penzije mnogih građana Srbije i dalje male.
"Više od milion ljudi u Srbiji ima penziju manju od 30.000 dinara, a procenjuje se da više od 250.000 njih uopšte nema primanja. Zato što je veliki broj njih radio u poljoprivredi, nisu uplaćivali doprinose, nije im se računao staž. Ta nepravda treba sada da se ispravi", istakao je predsednik Sindikata penzionera "Nezavisnost" Miloš Grabundžija.
"Garantovana penzija nije penzija, već socijalna pomoć. Ali smatram da, ako pomoć bude ispod 150 evra, nema mnogo smisla, jer čovek od toga ne može da živi, a činjenica je da imamo i žedne i gladne", rekao je Grabundžija.
Novčana nadoknada bi sigurno značila, ali se još ne zna kolika bi mogla da bude, a iz Ministarstva za brigu o selu navode da je cilj izvući te ljude iz siromaštva.
Kako ističe Krkobabić, novčani iznos jeste važan, ali je u drugom planu u odnosu na brigu o tim ljudima i zato treba insistirati na društvenoj solidarnosti.
"Videćemo koliko će iznositi ta pomoć. Ubeđen sam u ovom momentu da je taj iznos sada u drugom planu. Tim ljudima više znači briga i da se osećaju dostojanstveno. Ovo je ozbiljan posao, zato radimo i socijalne karte, prvo moraju da se ažuriraju podaci u PIO, da se utvrdi precizna evidencija, kada budemo imali sve podatke tada ćemo znati kolika bi bila novčana pomoc", dodao je Krkobabić.
U Srbiji se primenjuje švajcarski model rasta penzija, međutim, iako rastu plate, penzije ih ne prate.
Kako kaže ministar Krkobabić, država radi na tome da se pronađe idealan mehanizam koji bi izmenio sadasnju formulu, te da, za početak, prosečna penzija, u odnosu na prosečnu platu ne pada ispod 50 odsto.
(MONDO/Tanjug)
