Prilikom putovanja u inostranstvo, dobro je pored keša u novčaniku poneti i neku od međunarodnih kartica, jer "plastični novac" ima različite pogodnosti.
Prilikom putovanja u inostranstvo, dobro je pored keša u novčaniku poneti i neku od međunarodnih kartica, jer "plastični novac" ima različite pogodnosti, pišu "Novosti".
Van Srbije važe sve platne kartice izdate u zemlji, od "vize", "masterkarda" do "dajnersa", osim naše domaće "dine".
Ove kartice odobravaju svih 35 banaka u zemlji, a najlakše je doći do debitne kartice, koju može da dobije svako ko ima tekući račun, dok je za korišćenje kreditne, odnosno rivolving kartice potrebno ispuniti određene uslove.
Kada se građanin nađe u inostranstvu sa bilo kojom od važećih kartica potrebno je da obrati pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega sa debitnom karticom odnosno sa "vizom elektron" ili "maestro" može da potroši, odnosno da plati robu i usluge u iznosu koji ima na tekućem računu.
Ali, sa ovim karticama, na primer, ne mogu da se rentiraju automobili. Za to je potrebna kreditna kartica.
Takođe, iako banke ne obračunavaju naknadu za bezgotovinska plaćanja robe i usluga, ono na šta mora da se računa jeste da će biti naplaćena provizija pretvaranja duga iz strane valute u dinare, i to uglavnom po prodajnom kursu banke, koji važi za dan zaduženja.
Ponegde se za obračun koristi srednji kurs.
Ova provizija iznosi od jedan do 1,5 odsto i naplaćuje se ukoliko korisnik kartice ima otvoren dinarski račun.
To praktično znači da ako platite 100 evra, na to dodajte i 1,5 evra provizije.
Jedina razlika prilikom kupovine karticama naše banke u inostranstvu je što obavljena transakcija zadužuje evro račun kartice, za razliku od kupovine u zemlji koja zadužuje dinarski račun, kažu u Intezi.
Potrošnja u inostranstvu se bez obzira na nacionalnu valutu zemlje u kojoj se kartica koristi, obračunava po srednjem kursu evra koji primenjuju Masterkard, Viza i Ameriken Ekspres kartičarske organizacije.
Iako kartice svih banaka u Srbiji važe u celom svetu, ipak,kada se putuje u inostranstvo treba poneti i gotovinu, jer se može dogoditi da i pored toga što građanin ima novca na tekućem računu ili dovoljno sredstava na kreditnoj kartici, transakcija bude odbijena.
Vrlo je neprijatno, na primer, kupovati gorivo na pumpi, a da prodavac kaže da je kartica odbijena, jer je aparat nije podržao ili je došlo do zastoja na putu od banke do prodajnog mesta.
Banka će naplatiti naknadu za podizanje novca sa bankomata. Pojedine to neće učiniti za debitne kartice, ili će naknada biti manja ako klijent diže novac sa bankomata njihove banke u inostranstvu. Uobičajeno je da provizija iznosi od 1,5 do tri odsto.
Korisnik kartice ima trošak i ako podiže novac na šalteru banke, i on je po pravilu veći nego da to čini na bankomatima i dostiže i do osam odsto.
(MONDO)
Van Srbije važe sve platne kartice izdate u zemlji, od "vize", "masterkarda" do "dajnersa", osim naše domaće "dine".
Ove kartice odobravaju svih 35 banaka u zemlji, a najlakše je doći do debitne kartice, koju može da dobije svako ko ima tekući račun, dok je za korišćenje kreditne, odnosno rivolving kartice potrebno ispuniti određene uslove.
Kada se građanin nađe u inostranstvu sa bilo kojom od važećih kartica potrebno je da obrati pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega sa debitnom karticom odnosno sa "vizom elektron" ili "maestro" može da potroši, odnosno da plati robu i usluge u iznosu koji ima na tekućem računu.
Ali, sa ovim karticama, na primer, ne mogu da se rentiraju automobili. Za to je potrebna kreditna kartica.
Takođe, iako banke ne obračunavaju naknadu za bezgotovinska plaćanja robe i usluga, ono na šta mora da se računa jeste da će biti naplaćena provizija pretvaranja duga iz strane valute u dinare, i to uglavnom po prodajnom kursu banke, koji važi za dan zaduženja.
Ponegde se za obračun koristi srednji kurs.
Ova provizija iznosi od jedan do 1,5 odsto i naplaćuje se ukoliko korisnik kartice ima otvoren dinarski račun.
To praktično znači da ako platite 100 evra, na to dodajte i 1,5 evra provizije.
Jedina razlika prilikom kupovine karticama naše banke u inostranstvu je što obavljena transakcija zadužuje evro račun kartice, za razliku od kupovine u zemlji koja zadužuje dinarski račun, kažu u Intezi.
Potrošnja u inostranstvu se bez obzira na nacionalnu valutu zemlje u kojoj se kartica koristi, obračunava po srednjem kursu evra koji primenjuju Masterkard, Viza i Ameriken Ekspres kartičarske organizacije.
Iako kartice svih banaka u Srbiji važe u celom svetu, ipak,kada se putuje u inostranstvo treba poneti i gotovinu, jer se može dogoditi da i pored toga što građanin ima novca na tekućem računu ili dovoljno sredstava na kreditnoj kartici, transakcija bude odbijena.
Vrlo je neprijatno, na primer, kupovati gorivo na pumpi, a da prodavac kaže da je kartica odbijena, jer je aparat nije podržao ili je došlo do zastoja na putu od banke do prodajnog mesta.
Banka će naplatiti naknadu za podizanje novca sa bankomata. Pojedine to neće učiniti za debitne kartice, ili će naknada biti manja ako klijent diže novac sa bankomata njihove banke u inostranstvu. Uobičajeno je da provizija iznosi od 1,5 do tri odsto.
Korisnik kartice ima trošak i ako podiže novac na šalteru banke, i on je po pravilu veći nego da to čini na bankomatima i dostiže i do osam odsto.
(MONDO)
