Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je sa Ruskom Federacijom načelno dogovoren kredit za budžet od 200 miliona dolara, ali da to još nije formalizovano.
"Kredit će nam biti odobren uz kamatu koja je trenutno oko 3,6 odsto. To je najniža kamata, ako se isključi ona koju dobijamo od Svetske banke ili EU", rekao je Cvetković u intervjuu za "Novosti".
Premijer Cvetković je naveo da javni dug, odnosno dug države, čini 31,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da je u to uračunata i stara devizna štednja, pa, zapravo, dug države prema inokreditorima čini oko 20 odsto BDP.
"Ali, spoljni dug od 72,2 odsto BDP, obuhvata i zaduženja srpskih firmi kod inostranih kreditora. To zaduženje država ne može da kontroliše administrativnim merama, ako želimo slobodnu i tržišnu privredu. Jedino što možemo da uradimo jeste da stvaramo ekonomske uslove koji će dovesti do toga da se naša privreda ne zadužuje u inostranstvu, već na domaćem tržištu", kazao je Cvetković.
On je ocenio da su bankarske marže u zemlji i dalje visoke, ali da je siguran da će se vrlo brzo steći pretpostavke da i u Srbiji uslovi zaduživanja budu za privredu isti, ako ne i bolji nego u inostranstvu.
"Ovaj optimizam temeljim na niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu i smanjenom deficitu tekućih plaćanja prema inostranstvu", kazao je premijer.
(Tanjug)
"Kredit će nam biti odobren uz kamatu koja je trenutno oko 3,6 odsto. To je najniža kamata, ako se isključi ona koju dobijamo od Svetske banke ili EU", rekao je Cvetković u intervjuu za "Novosti".
Premijer Cvetković je naveo da javni dug, odnosno dug države, čini 31,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da je u to uračunata i stara devizna štednja, pa, zapravo, dug države prema inokreditorima čini oko 20 odsto BDP.
"Ali, spoljni dug od 72,2 odsto BDP, obuhvata i zaduženja srpskih firmi kod inostranih kreditora. To zaduženje država ne može da kontroliše administrativnim merama, ako želimo slobodnu i tržišnu privredu. Jedino što možemo da uradimo jeste da stvaramo ekonomske uslove koji će dovesti do toga da se naša privreda ne zadužuje u inostranstvu, već na domaćem tržištu", kazao je Cvetković.
On je ocenio da su bankarske marže u zemlji i dalje visoke, ali da je siguran da će se vrlo brzo steći pretpostavke da i u Srbiji uslovi zaduživanja budu za privredu isti, ako ne i bolji nego u inostranstvu.
"Ovaj optimizam temeljim na niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu i smanjenom deficitu tekućih plaćanja prema inostranstvu", kazao je premijer.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.