Prodaja u inostranstvo povećana je za oko 53,2 odsto od početka godine u odnosu na 2020. Očekuje se da će vrednost izvoza preći 100 miliona evra. Ako govorimo o uvozu, on je za 46 procenata veći nego prošle godine.
Hranu za kućne ljubimce izvozimo u 44 zemlje, od čega je najveće tržište EU i regiona. U prvih devet meseci prodavali smo ovu robu u Rusiju, Italiju, Tursku, Grčku, Indiju, SAD, Francusku, Izrael, Nemačku, u čitav region, Kanadu, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Tanzaniju, Barbados, Japan, Albaniju, Gruziju, Moldaviju...
"Naša zemlja je prepoznatljiva kao dobar proizvođač i to je jedan od glavnih razloga što ove robe ima po čitavom svetu", ispričao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda u Privrednoj komori Srbije.
"Izvozimo gotovu hranu i granule, ali negde idu i poluproizvodi, pa se dalje obrađuju, kao u Češkoj. Usklađeni su sertifikati, dobri su proizvođači i to je pozitivan primer kako može dobro da se radi."
Prema rečima Budimovića, najviše izvozimo u EU i države u regionu. Ova vrsta hrane sve više zauzima prostora i značaja u privredi i ekonomiji. Broj kućnih ljubimaca u svetu je sve veći, gotovo da nema kuće u kojoj neko nema psa ili mačku. Prave se i veganski obroci za pse i mačke.
"Hrana se pravi od druge kategorije klaničnog otpada, jer su životinje mesojedi", govori Budimović. "Ona se posebno priprema, steriliše i obrađuje, pa može sve da ide, bez obzira na to da li je od svinje ili ne. Ima tu i biljnih dodataka, soje, proteinskih hraniva."
Naša zemlja ima vrlo perspektivne i uspešne kompanije, smatra Budimović i dodaje da je ovaj posao sve unosniji iz godine u godinu. Imamo dobru tehnologiju i opremu. U Srbiji trenutno posluje osam kompanija, koje povećavaju kapacitete i proizvodnju kako bi uspele da zadovolje sve zahtevnije tržište, pogotovo za onu robu koja ide u EU.
Srbija, osim hrane za pse i mačke, izvozi i stočnu hranu, razne smeše, mineralno-vitaminske ili biljne komponente, suncokretovu i sojinu sačmu.
Sve su to smeše koje se pre hranjenja životinja mešaju sa kukuruzom, jer se on ne stavlja u njih. Ovu hranu za životinje izvezli smo u BiH, Veliku Britaniju, zemlje EU, Severnu Makedoniju, Kinu, Albaniju i u Peru.
(MONDO/Novosti)
