GAJE BIVOLE U SRBIJI, ULAGANJE MINIMALNO: Štala im ne treba, sami idu na ispašu, a ZARADA ODLIČNA! (FOTO)

Živica Matić trenutno uzgaja više od 100 životinja, koje vode poreklo od divljeg indijskog bivola. Ova krda gotovo slobodno lutaju pašnjacima, livadama i jezerima, na mestu koje podseća na prirodni rezervat. Dostupno im je 15 hektara zemlje, na kojoj slobodno provode po nekoliko dana, nakon čega se  sami vraćaju u štalu. 

Vodeni bivoli su na području ovog dela Vojvodine nekada bili jako rasprostanjeni i to je bilo njihovo prirodno stanište, kaže on. 

"Većina ljudi je smatrala vodene bivole neisplativim, zato što daju manje mleka od krava. Niko nije hteo da ih uzgaja, ali sam ja slučajno krenuo u ovaj posao i iskoristio njihov potencijal. Prvo sam kupio dva teleta, još 2007. godine. Oni su odrasli, razmnožili se, pa sada imam više od 130 komada. Od toga živim, to mi je glavni izvor prihoda", kaže Živica Matić. 

LUTAJU DANIMA

Ovo krdo ima svoju štalu, ali ona je uvek otvorena i bivoli sve vreme slobodno borave na velikom prostoru i u svakom trenutku mogu da izađu na pašnjak.

"Desi se da šetaju sami kilometrima i da se ceo dan kupaju na jezeru. Leti ih ponekad ne vidim poGAJE BIVOLE U SRBIJI, ULAGANJE MINIMALNO: Štala im ne treba, sami idu na ispašu, a ZARADA ODLIČNA! (FOTO) nekoliko dana. Kada vide fotografije, mnogima to izgleda kao divljina i slike iz američkih nacionalnih parkova. Ipak, ja objasnim da se radi o domaćim životinjama, iako na prvi pogled ne deluje tako", kaže vlasnik.

SAMI UREĐUJU PRIRODU

Sva ta zemlja je jednim delom u vlasništvu Živice Matića, dok je drugim delom državna, ali je ustupljena na korišćenje. 

"Ja sam posejao travu i detelinu, napravio štalu gde im dodajem slamu, i to je to što se tiče održavanja. Okolo su postavljene žice sa malim naponom, kako bivoli ne bi izlazili iz tog prostora, koji im je više nego dovoljan. Oni prave prirodni balans na ovom mestu, gde zahvaljući njima buja vodeni svet, planktoni i ribe. Prostor koji je bio zapušten sada sve izgleda uređeno, ostala su velika stabla, nestalo je žbunje i ostala je trava koja je uvek kratka, jer se oni time hrane i izgleda kao da je ošišana. Priroda ovde buja", tvrdi on. 

OTELE TELE I DONESU GA

Kako kaže, ovaj posao smatra boljim od prodaje krava, jer se vodeni bivoli "sami uzgajaju", nisu zahtevni i ne traže posebne uslove, osim prostora. 

"Stočari plaćaju junice i tele po 3.500 evra, što je preskupo. U odnosu na njih, vodeni bivoli su otporniji, ne obolevaju, mnogo su jeftiniji i lakši za održavanje. Zahvalni su i kad je telenje u pitanju, jer sve sami obave, samo otele tele u šumi i dovedu ga. Mene se ne plaše, imam čak i miljenice, koje se maze i pitome su. Bez problema mogu da žive i do 30 godina. Jedini je problem ako ih napadnu šakali ili ako se desi da izađu na put, pa ih udari neko vozilo", objašnjava naš sagovornik. 

NAJVIŠE SE TRAŽE U BOSNI I PAZARU

On zarađuje od prodaje ovih životinja, koje se koriste zbog mleka, sira i mesa. Ipak, Živica je odlučio da njegov glavni posao bude njihova reprodukcija.

"Od njhovog mleka pravi se sir mocarela, ali za to je potrebno mnogo radnika, koje ja trenutno teško nalazim. Zato se više bavim njihovom reprodukcijom i prodajom. Cena im je dva i po evra po kilogramu, dok je većina teška od 300 do 500 kilograma. Ljudi ih uzimaju zbog mesa i najviše prodaja imamo u Bosni i Novom Pazaru, gde su najviše traženi. Godišnje nekad prodam oko 15 komada, a sada sam samo za Bosnu izvezao 30 komada", objašnjava Matić. 

MNOGI SE NE USUĐUJU DA KRENU U POSAO

Prema njegovim rečima, ovo meso je ukusnije od ostalih i koristi se za sač. Zbog toga planira da na ovom mestu napravi ponudu za turiste, koja će uključivati jela kao što su sudžuk, gulaš, mesne prerađevine, sve to uz uživanje u prirodi. 

"Ukus mesa ovog bivola podseća na jagnjetinu. Gurmani ga vole, pošto je malo jači, a nema specifičan miris. Posao sa prodajom je dobar, samo ljudi ne smeju da naprave prvi korak i krenu u biznis, jer ne znaju da li će moći da prodaju meso, koje još nije poznato kod nas. Zarada je solidna i može da bude prosečna ili veća nego prosečna zarada u Srbiji. Ipak, iznad toga je uživanje u prirodi i ljubav prema tom poslu", objašnjava on.