Svi koji ne žele da im se preko telefona nude roba i usluge moći će to da stopiraju.
Novi Zakon o zaštiti potrošača je usvojen, a njegova primena počinje 20. decembra. Najveća novina novog Zakona jeste Registar “Ne zovi”.
Zahvaljujući ovom registru, svi potrošači, koji ne žele da im se roba ili usluge nude preko fiksnog ili mobilnog telefona, moći će da “stopiraju” dosadašnju takvu praksu trgovaca. Ovo je pojasnila pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Višnja Rakić i obrazložila da je ovaj Registar uveden upravo zbog čestih žalbi građana na “nasrtljive trgovce”. Upravo oni ih često zovu u popodnevnim i večernjim satima i nude neke proizvode, a građanima to smeta.
Rakićeva je objasnila da će uvođenje Registra “Ne zovi” biti za naše potrošače veliki spas.
"Potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, obratiće se svom mobilnom operatoru sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u Registru. Potrošač će popuniti jedan obrazac, koji će mobilni operator proslediti RATEL koji vodi evidenciju tih telefona koji ne žele da budu pozivani”, obrazložila je Rakićeva.
Kako ističe, trgovci će ubuduće, pre nego što krenu sa svojom komercijalnom porukom i pozivanjem potrošača, biti u obavezi da uđu na sajt RATEL i da pogledaju da li se na tom spisku nalazi telefon koji oni žele da pozovu. Ukoliko se broj nalazi u Registru, a trgovac ga pozove, načiniće prekršaj.
Kada je govorila o ostalim novinama iz Zakona o zaštiti potrošača, Višnja Rakić je navela da je jedna od njih i uvođenje prekršajnih naloga koji će rasteretiti sudove. Upravo će uvođenjem prekršajnih naloga potrošačima biti omogućeno da lakše ostvare svoja prava.
Kako je Rakićeva navela, to u praksi znači da će inspektor moći na licu mesta da napiše prekršajni nalog ukoliko utvrdi nepravilnost kod trgovca.
Ona kaže da je prekršajni nalog predviđen za 33 prekršaja, kao i da su svi ti prekršaji u fiksnom iznosu, te tako za pravno lice iznosi 50.000 dinara, za preduzetnika 30.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara. Ukoliko inspektor utvrdi nepravilnost kod trgovca i trgovac prihvati da je stvarno u prekršaju, inspektor mu ponudi da preko prekršajnog naloga uplati pola iznosa u određenom roku, a taj rok je osam dana i ta kazna je onda prepolovljena.
Rakićeva dodaje da ukoliko se kazna ne plati u roku od osam dana, inspektor će pokrenuti prekršajni postupak.
Kako navodi Zakon o zaštiti potrošača predviđa visoke kazne za određen prekršaje, te se tako one za pravna lica kreću od 300.000 do dva miliona dinara, za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.
Nikica Jovanović, predstavnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe da ta organizacija smatra da novi zakon donosi niz novina koji će doprineti boljoj i efikasnoj zaštiti potrošača. Ona je pozdravila donošenje Registra “Ne zovi”, jer će se na taj način, kako kaže, “stati na put” telefonskim pozivima drskih trgovaca.
Jovanovićeva objašnjava da je to bila česta prijava potrošača, pogotovo kada su uznemiravni čestim pozivima na fiksni telefon, neretko i na mobilni telefon.
"Do sada su bili pokretani prekršajni postupci, ali mislimo da sistem kažnjavanja u ovom smislu nije bio dovoljno efikasan, jer je mnogo toga na sudu zastarevalo”, objasnila je Jovanovićeva.
Kako je ukazala, novina su i postupci vansudskog rešavanja sporova, odnosno medijacija, koja je postojala i pre donošenja novog zakona, ali ne u formi da je bila obavezajuća za trgovca. Potrošač koji smatra da je oštećen tokom reklamacionog postupka, odnosno odbije mu se reklamacija i ne reši svoj spor sa trgovcem, od sada će trgovac biti u obavezi da prisustvuje medijaciji ukoliko potrošač to zahteva.
Nikica Jovanović navodi i da je u okviru novog zakona novina i to što će za sve usluge čija je cena veća od 5.000 dinara izdavati predračun. Dodaje da se to naročito odnosi na majstore koji vrlo često za obavljanje neke usluge ne daju cenu unapred, a kada obave posao kažu cenu koja bude prilicno visoka.
Jedina primedba organizacije NOPS je to što i dalje nema kolektivne tužbe koja se tiče Zakona o parničnom postupku.
"Kolektivna tužba se koristi i u okviru Evropske unije, mi je nemamo, i mislimo da bi ona značajno doprinela zaštiti potrošača, jer bi u određenom broju slučajeva potrošači mogli biti obeštećeni, a ne kao što je sada situacija da kada dođe do povrede kolektivnog interesa, trgovci budu sankcionisani i kažnjeni, a potrošači se ne obeštete”, rekla je Jovanovićeva.
Višnja Rakić, pomoćnica ministra, ističe da NOPS često insistira na kolektivnoj tužbi.
"Ministarstvo trgovine nema ništa protiv uvođenja kolektivne tužbe, ali da o tome odlučuje Ministarstvo pravde", kaže Rakićeva.
Da podsetimo, izmenom Zakona previđeno je da ubuduće neće biti moguće oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom bez prethodnog pristanka potrošača.
"To znači da više nećete dobijati pozive ljudi koji žele da vam prodaju nešto, ukoliko vi prethodno niste pristali da telefonskim putem dobijate trgovačke ponude. Od telefonskog operatera moći ćete da tražite da vas stavi na "ne zovi" listu, a onda operater dalje podatke prosleđuje nadležnom ministarstvu", piše u zakonu.
Iako se po novom zakonu navodi da će svako ko bez našeg odobrenja nudi i reklamira robu tako što nas poziva na broj telefona biti kažnjen, teško je dokazati ovu situaciju u praksi.
"Svaka firma može da kaže da je pogrešila broj ili da smisli neki drugi razlog zašto je vaš broj pozivan. Kada hoćete da prijavite trgovca koji vas uznemirava, to možete da uraditi preko tržišne inspekcije. U tom slučaju, morate da prikupite i iznesete sve dokaze o tome, jer se oni neće baviti njihovim prikljupljanjem", objašnjava Gavrilović.
(MONDO/Biz life)
