Zbog smanjenog protoka kroz Jamalski gasovod, koji prolazi kroz Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku, i najave ledenog talasa u Evropi, cena gasa obara rekorde.
Trenutno se cena gasa približila iznosu od 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara. Danas je 1.970 evra. Energetska kriza u Evropi postaje sve složenija. Uprkos tome, događaji oko puštanja u rad gasovoda Severni tok 2 ukazuju da na energetiku ključni uticaj imaju međunarodni odnosi.
Nema zime - moglo se reći u novembru 2011. kada je Baltičkim morem ka Nemačkoj potekao sibirski gas, a o otopljavanju odnosa Istoka i Zapada govorilo se godinama, otkada je početkom dvehiljaditih projektovan Severni tok 1.
"Došlo je i na jednoj i na drugoj strani do nastojanja da se ekonomskim odnosima unapredi ukupna saradnja. Ona vrsta snabdevanja Evrope gasom, kao ključnim energentom, koji se uvozi iz Rusije, za koje nije bilo moguće da će biti blokiran bilo od Ukrajine ili Rusije", kaže za "RTS" Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj.
Onda se 2014. godine, posle nemira u Ukrajini, Krim pripojio Rusiji. Zbog odnosa koji su usledili, uzbuđenje aktera prilikom puštanja u rad Severnog toka 1 još više odstupa od okolnosti 10 godina kasnije, oko Severnog toka 2.
Novi Hladni rat - tako se sudi o retorici i postupcima suparnika.
"Ukrajinski gasovodi su dovoljni da snabdevaju Evropu i bez Severnog toka 1 i 2. Rusija je još ranije imala nameru da zaobilazi Ukrajinu i dostavlja svoj gas direktno u Evropu. Jeste gas geopolitičko oružje u rukama onoga ko ga ima, ali s druge strane je rešenost EU da smanjuje svoju gasnu zavisnost od Rusije i da iznalazi nove alternative za ruski gas", rekao je Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji.
Otežavajuće okolnosti
Dodatne količine ruskog gasa tehnički su spremne da poteku novim gasovodom podno Baltika već sledeće sedmice. Ali osim složenih političkih odnosa, stvari dodatno komplikuju pravna pitanja.
Prvi čovek nemačkog regulatornog tela odbrusio je nedavno da bi sertifikacija mogla da se završi tek u drugoj polovini 2022.
"Rusija ima Gasprom i u njegovom licu monopolistu broj jedan, koji je jedini ovlašćen da izvozi gas u Evropu i celi svet, i na drugoj strani imamo EU, koja ima jako antimonopolsko zakonodavstvo uopšte u oblasti energije i gasa. Tu je odvojen prozvođač i transporter gasa i distributer gasa. Sada je sva bitka oko toga da li Severni tok 2 može da dobije upotrebnu dozvolu sa pravnog stanovišta", ističe Srećko Đukić.
Sa spoljnopolitičkog stanovišta, šefica nemačke diplomatije optužuje Rusiju da, niskim isporukama, igra poker s gasom. Ali Moskva ne čini ništa da izigra ugovorne obaveze - jedino ne isporučuje dodatne količine.
Papreno skupo
Dok i jedni i drugi govore o isključivo pravnim i ekonomskim aspektima gasovoda, cena gasa probija plafon. Rusija je zadovoljna profitom, nezadovoljni su građani i privreda u Evropi. U Nemačkoj Zeleni su protiv, a kancelar Olaf Šolc daje šansu projektu i kaže - to nije stvar političkog cenkanja.
"Mislim da je interesni aspekt ipak taj koji će dominirati i da će sve strane doći do nekog uravnoteženijeg stava nego što je u ovom trenutku ljudi koji su tek stupili na funkcije bez mnogo međunarodnog iskustva, ponekad lako, možda i više lako nego što bi trebalo, daju donekle teške izjave", kaže Ivo Visković.
Uprkos teškim rečima, potrebe diktiraju novo približavanje. Upućeni zato baš u Severnom toku 2 vide novu šansu za pragamtizam Istoka i Zapada. U prilog tome su i prekookeanski potezi. Novi gasovod bio je tema sastanaka Putina i Bajdena u julu i decembru, posle čega Kongres nije usvojio amandmane koji se smatraju antiruskim.
(Mondo/RTS)
