• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OD OVOGA STRAHUJU MNOGI! Evo šta vam se može desiti na sastanku sa Putinom! Ako napravite samo JEDAN POGREŠAN POTEZ...

Autor Petar Latinović

Nikome nije u najboljem interesu da ignoriše Rusiju, koja je ozbiljan igrač na svetskoj sceni sa nuklearnim kapacitetima i širokim geopolitičkim dometom.

 Kako izgleda sastanak sa Vladimirom Putinom Izvor: Profimedia

Za neke od nas koji nismo strane diplomate ili moćni svetski lideri, ideja o tome kako je to baviti se tim poslom, može izgledati prilično zastrašujuća. Tu je intenzivna javna provera, pritisci izbora, poslovna odeća neprijatnog izgleda i beskrajni sastanci. Neki od tih sastanaka mogu imati političku i moralnu težinu kao odluka o tome šta ćete poslužiti na sledećem ručku, ali neki drugi sastanci mogu biti mnogo teži. Jedan od tih težih je svakako i sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Putin je jedan od najzahtevnijih partnera kada su sastanci u pitanju među šefovima država. On se pokazao kao težak protivnik posebno za Sjedinjene Američke Države, često rado citira dugu listu pritužbi između SAD-a i Rusije dok zaobilazi slična pitanja u svojoj zemlji. I on nije iznad onoga što bi neki mogli smatrati sitnim ili lažnim taktikama, od toga da svoje partnere sa samita natera da čekaju satima, do čak “slučajnog“ dopuštanja svom psu da stupi u interakciju sa poznatim kancelarom koji ima fobiju od pasa.

Ali, nikome nije u najboljem interesu da ignoriše Rusiju, koja je ozbiljan igrač na svetskoj sceni sa nuklearnim kapacitetima i širokim geopolitičkim dometom. Dakle, lideri nastavljaju da se sastaju sa Putinom. I, kao što je istorija pokazala, napravili su neke ključne greške koje će, nadamo se, poslužiti za kasnije, uspešnije sastanke sa ruskim predsednikom.

Evo najvećih grešaka koje ljudi prave kada upoznaju Vladimira Putina.

OČEKUJU DA DOĐE NA VREME

Jedna od najčešćih taktika predsednika Vladimira Putina je da se jednostavno negde zakasni. Prilično je jasno da je to taktika moći koju Putin uvek iznova primenjuje kako bi naterao svog kolegu da se malo oznoji dok čeka. Putin je naterao predsednika Donalda Trampa da ga skoro sat vremena čeka pre samita 2018. u Helsinkiju u Finskoj. To i nije bilo tako loše u poređenju sa satima koje tera ukrajinske zvaničnike da ga čekaju, ili jednom kada je naterao nemačku kancelarku Angelu Merkel da čeka neverovatna četiri sata. Čak je i papa Franja morao da čeka sat vremena da se sastane sa Putinom. Engleska kraljica Elizabeta II, na primer, morala je da čeka samo 14 minuta da Putin dođe na njihov sastanak, navodi Business Insider.

Možda će vas zanimati

Međutim, samit predsednika Džoa Bajdena sa Putinom u junu 2021. bio je malo drugačiji. Profesor sa Stanforda i stručnjak za spoljnu politiku Majkl Mekfol napisao je na Tviteru da je unapred video raspored samita, napominjući ključni detalj - Putin će stići prvi.

“Ako Putin zakasni sutra, Bajden neće stajati i nespretno čekati“, napisao je Mekfol.

To nije baš velika politička pobeda, ali kada je u pitanju uspostavljanje odnosa sa Putinom koji je svestan čuvenog stava, to je ipak značajan potez.

OČEKUJU ODMAH REZULTATE POSLE SAMO JEDINOG SASTANKA

Sastanci sa drugim liderima mogu direktno dovesti do potpisanih sporazuma i promena politike, ali to nije uvek slučaj. A kada su u pitanju samiti i susreti licem u lice sa Putinom, malo analitičara svaki put očekuje direktne rezultate. Umesto toga, lideri koji se sastanu sa njim treba da očekuju da će igrati dugu igru.

A šta je ta duga igra, tačno? Ne radi se samo o zauzimanju stava - iako je verovatno da jeste kada su u pitanju predsednik Vladimir Putin i mnogi drugi lideri - već se radi i o komunikaciji. Ambasador Džon Džej Salivan, koga je predsednik Tramp imenovao za ambasadora u Ruskoj Federaciji 2019. godine i koji je od tada nastavio da obavlja tu ulogu za Bajdenovu administraciju, to svakako kaže.

“Ne razmišljamo o samitima između SAD i Rusije u smislu rezultata. Razmišljamo o tome kao o prilici da saopštimo koje su naše namere i mogućnosti”, rekao je on za CNN.

Možda je za nas korisnije da samit poput onog u junu 2021. između predsednika Džoa Bajdena i Putina podvedemo pod početak ili nastavak razgovora koji će, nadamo se, kasnije doneti dobre rezultate. I, kako prenosi Njujork tajms, ima dosta tenzija i puno posla koji treba da se uradi, iako su i Bajden i Putin tvrdili da je njihov sastanak bio “konstruktivan“ i da je, po Putinovim rečima, sadržao “tračak“ poverenja između njihova dva naroda .

STAVLJAJU MU DO ZNANJA DA SE BOJE PSA

Čini se da predsednik Vladimir Putin i njegov tim nisu ništa protiv upotrebe taktika zastrašivanja koje se oslanjaju na svakodnevne strahove pojedinca. Nema veze što je neko važan politički lider koji je tu da razgovara o važnim pitanjima i možda čak nešto uradi po tom pitanju. Kako se mogu zastrašiti i nadvladati na sastanku? I kakva su njihova mišljenja o psima?

Koliko god ovo izgledalo čudno, psi su postali pomalo problem tokom sastanka kancelarke Angele Merkel i Putina 2007. Prema Njujorkeru, incident se dogodio kada su njih dvoje razgovarali o energetskim pitanjima u Putinovom domu u Sočiju u Rusiji. Njegova crna labradorka Koni je ušla u sobu i nanjušila Merkelovu. Putin je sigurno znao da se Merkelova, koju je 1995. ugrizao pas, plašila životinje. Ipak, navodno se zavalio i nehajno rekao - "Siguran sam da će se ponašati kako treba" - dok je Merkelova nastavila sastanak u prilično napetijem raspoloženju.

Možda će vas zanimati

Kasnije, kada je nemačka štampa stala u odbranu Merkelove, ona je rekla novinarima:

“Razumem zašto on to mora da uradi - da dokaže da je muškarac. Rusija nema ništa, nema uspešnu politiku ili ekonomiju. Sve što imaju je ovo“.

Ipak, u tom trenutku igre moći, Putin je možda pretpostavio da je pobedio na ovom malom frontu, bez obzira na kasnije pritužbe Nemačke - a sve zbog njegovog kućnog ljubimca.

DOZVOLE SEBI DA BUDU OMETENI PUTINOVIM UVREDAMA I PRIGOVORIMA

Mogao bi se steći utisak da je predsednik Vladimir Putin nešto poput siledžije na geopolitičkom terenu, barem ako ste na udaru jedne od njegovih pritužbi. Te bodlje, prema Džonu Fineru, šefu kabineta američkog državnog sekretara Džona Kerija, često bi mogle da budu u obliku liste pritužbi. Kao što je Finer rekao - Rusi imaju način da pokušaju da započnu ove sastanke dugim nizom pritužbi, kojima se ponekad vraćaju decenijama unazad..

To može biti dosadno nekim diplomatama, naravno, ali može biti i tehnika odvraćanja pažnje. Na kraju krajeva, ako postoji predstavnik da govori o upadu Rusije u Ukrajinu ili njenoj ulozi u građanskom ratu, šta onda vredi govoriti o Hladnom ratu? Pokušaj da se suprotstavi ovim optužbama, bez obzira da li je Putin u pravu ili ne, samo će izgubiti vreme i dovesti neruske pregovarače u neprijatnu defanzivu.

Umesto toga, tvrdio je Finer, bolje je pustiti Putina i njegov tim da iznesu svoje pritužbe, da naprave predstavu prihvatanja njihovih komentara, a zatim da se okrenu stvarima koje su u pitanju. Naravno, ljudi poput sekretara Kerija ili predsednika Bajdena bi to trebalo da rade sa razumevanjem.

“Rusi imaju koherentan pogled na svet. Razmišljati da su oni iracionalni u ovim stavovima, mislim da nije konstruktivan put napred”, rekao je Finer.

PUŠTAJU GA DA PRVI UZME REČ NAKON SASTANKA

Posle samita sa predsednikom Vladimirom Putinom sledi konferencija za novinare. Po više osnova ovo je važan potez. Ne samo zato što daje do znanja ostatku sveta šta se dogodilo, već zato što daje priliku odgovarajućim svetskim liderima da se postave i uobliče narativ. Za mnoge šefove država, davanje Putinu previše slobode da utvrdi taj narativ se izjalovilo.

Uzmite npr konferenciju za medije nakon sastanka bivšeg predsednika Donalda Trampa u Helsinkiju sa Putinom u julu 2018. Prema CNN-u, izgledalo je da je Tramp prilično iskreno stao na Putinovu stranu, poričući umešanost Rusije u izbore u SAD 2016. i protiveći se nalazima američke obaveštajne zajednice. Kako je bivši američki ambasador u Rusiji i profesor sa Stanforda Majkl Mekfol rekao za NPR 2021. godine da će “Helsinki ući u istoriju kao najgori bilateralni susret Rusa i Amerikanaca ikada“. To nije samo zato što je Tramp odbacivao sopstvene obaveštajne izveštaje, već zato što je dozvolio Putinu da ga preduhitri u priči.

Možda će vas zanimati

Činilo se da je sastanak predsednika Džoa Bajdena sa Putinom u junu 2021. izvukao pouke iz ove greške, barem delimično. Nije bilo zajedničke konferencije dvojice lidera, ali su analitičari bili zabrinuti zbog činjenice da će Putin prvo govoriti nezavisno, dok je Bajden nije želeo da se javno obrati dok se prvo ne konsultuje sa zvaničnicima svoje vlade.

ZABORAVLJAJU DA NA SASTANAK POVEDE I DRUGE ZVANIČNIKE

Privatni samit bi mogao biti poželjniji u određenim situacijama, ali on takođe otvara lidere za situaciju u kojoj se “istina“ više određuje prema tome ko ima najubedljiviji narativ, a ne najbolje svedoke ili stvarnu dokumentaciju. Neki lideri sigurno veruju da im ovi privatni razgovori omogućavaju da razgovaraju sa predsednikom Putinom iskreno i bez pritiska drugih zvaničnika koji sve vreme slušaju razgovor i hvataju nekakve beleške. Takva strategija lako može da se obori čak i na domaćem terenu.

Uzmite na primer privatne razgovore između bivšeg predsednika Donalda Trampa i Putina koji su se vodili za vreme njegovog boravka u Beloj kući. Prema Vašington postu, njih dvojica su privatno razgovarali najmanje 16 puta između januara 2017. i oktobra 2019, što je rekord koji uključuje poverljive telefonske pozive. Imajući u vidu navode o ruskom mešanju u američke izbore 2016. godine, činjenica da su se ti razgovori čuvali u tajnosti nije uticala na očuvanje Trampove reputacije. Štaviše, nije bilo svedoka koji bi potkrepili tvrdnju da se predsednik ponašao na odgovarajući način i da nije učestvovao u mračnim političkim dogovorima.

Možda će vas zanimati

U interakcijama licem u lice, dovođenje podrške ne može značiti samo dovođenje svedoka, već i ključnu osobu koja vas podržava. Putin to svakako čini, često u formi savetnika poput ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Lavrov je kako neki navode “nedokučiv lik“ koji u jednakoj meri može da razoruža i zastraši, dok se portaprolka MSP Rusije Marija Zaharova često može videti kako snima slike i ubrzo nakon toga ih postavlja na internet.

ODLAZE PRAVO U SUSRET PUTINU PRE DRUGIH LIDERA

Na samitu u junu 2021. sa predsednikom Putinom, predsednik Bajden je namerno stavio sastanak kasnije u svoj raspored obilazaka, mnogo posle drugih sastanaka sa evropskim liderima. Navodno je to učinio da bi imao “vetar u leđa“ i tako pokazao povećanu političku podršku američkim interesima širom regiona, navodi CNN.

To može biti prilično značajan korak, iako spoljnim posmatračima može izgledati kao mala stvar. Putin ipak nije budala i sigurno bi primetio da se drugi lideri u Evropi ili negde drugde okupljaju oko Bajdena ili nekog drugog kolege na samitu. Ovo nije baš bombastična taktika, niti je zastrašujuća, ali se često može iskoristiti za slanje značajne poruke. To se sigurno radilo i ranije.

Na primer, CNN izveštava da su Sjedinjene Države već koristile ovu strategiju uoči sastanka sa kineskim liderima ranije 2021. Državni sekretar Entoni Blinken nije otišao direktno do kineskog predsednika Si Đinpinga ili drugih kineskih zvaničnika. Umesto toga, proveo je malo vremena putujući po regionu, sastajavši se sa nacionalnim liderima koji su bili otvorenije prijateljski raspoloženi prema Sjedinjenim Državama. Time je pokazao da je diplomatska podrška Bajdenovoj administraciji bila relativno jaka uoči velikog sastanka sa Kinom. Na kraju krajeva, mora da je mnogo lakše pregovarati sa gomilom pristalica koja se okuplja iza vas nego ostati sam, navodi portal Grunge.

IZBEGAVAJU SASTANAK UŽIVO SA PUTINOM

Predsednik Bajden rekao je da veruje da predsednik Putin najviše reaguje na "znakove snage" koje je najbolje preneti lično, navodi CNN. Čini se da telefonski razgovor jednostavno neće prekinuti politički tet-a-tet između dva lidera, posebno kada je u pitanju ruski predsednik. Nije vreme za stidljivost ili povučenost, posebno kada lideri razgovaraju o teškim temama koje uključuju sajberterorizam, građanske ratove i ekonomske sporazume pune tenzija.

Možda će vas zanimati

I dok neki lideri imaju tendenciju da zauzmu blaži, umereniji pristup prilikom susreta sa Putinom (možda u nadi da će na taj način dobiti njegovo odobrenje), Bajden zauzima daleko drugačiji pristup. Čak je navodno rekao Putinu u lice tokom sastanka 2011. (kada je Bajden bio potpredsednik) - “mislim da nemaš dušu“.

Čini se da Putina nije uznemirila gruba primedba - možda zbog načina na koji je ona izrečena lično. Prema Bajdenu, izgledalo je da je Putin bio zadovoljan primedbom i čak je na tom sastanku rekao Bajdenu da se njih dvojica “razumeju“. Ipak, kada je Bajden kasnije rekao novinaru da veruje da je Putin “ubica“, ta izjava je izazvala ozbiljno uznemirenje u Rusiji, što je dovelo do opoziva tamošnjeg američkog ambasadora. Moguće je da je nedostatak direktnog sastanka doprineo kontroverzi.

ODUSTAJU OD KLJUČNIH PITANJA ZATO ŠTO SU ZAPAŠENI

Sastanak sa snažnim, inteligentnim i lukavim predsednikom kao što je Vladimira Putina je u najmanju ruku nezgodan. Morate da uravnotežite finoće društvene interakcije i diplomatije - rukovanje, na primer, ili mirno sedenje za stolom i pretvaranje da ste dve razumne odrasle osobe kada govorite o politici - sa određenom merom direktne komunikacije. Tamo gde drugi šefovi država mogu ceniti ljubaznost i male razgovore, čini se da je Putin često prijemčiviji za određeni nivo otvorenosti. CNN navodi da je tokom svoje diplomatske karijere predsednik Bajden u više navrata u lice ruskom lideru iznosio svoju manje nego blistavu ocenu samog Putina, uz iznenađujuće ujednačene reakcije samog ruskog predsednika.

I sa takvom vrstom otvorenosti morate doneti i ozbiljnu upornost. Morate imati plan igre i pridržavati se ga, izbegavajući tehnike ometanja i zastrašivanja da biste dobili neki privid napretka. To takođe znači ne bežati od teških tema. Bivši američki ambasador u Rusiji i profesor sa Stanforda Majkl Mekfol rekao je da je, nakon što je video sastanak tadašnjeg potpredsednika Bajdena i Putina u martu 2011. godine, “bio impresioniran time kako potpredsednik neće prepustiti teška pitanja“.

MISLE DA JE SVE GOTOVO KAD SE ZAVRŠI SASTANAK

Sastanak sa Putinom se često čini kao prilika za novog lidera da postavi ton za njihove interakcije sa ruskim predsednikom, ili za etabliranog šefa države ili diplomatu da nastavi svoje stalne napore da nešto izvuče iz političkih odnosa između svojih zemlje i Rusije.
I tako, dok CNN izveštava da mali broj lidera, ako ih uopšte ima, očekuje “rezultate“ od jednog sastanka, ne bi trebalo ni da misle da se stvari završavaju kada izađu iz sobe. Suočavanje sa Putinom može se pokazati prilično izazovnim za svakoga, posebno kada je u pitanju rešavanje sukoba.

Štaviše, nije kao da su neka od velikih pitanja koja su drugi lideri istakli u vezi sa aktivnostima Rusije okončana nakon jednog sastanka. Na kraju krajeva, kako je Majkl Mekfol rekao za NPR - “Putin nikada nije priznao grešku za 20 godina upravljanja tom zemljom.” I tako se nastavljaju ruski prodori na stranu teritoriju, poput njihove invazije na obližnju Gruziju i delove Ukrajine. Doći do izvesnog razumevanja i akcije po ovakvim pitanjima sa Putinom koji je gvozdene volje i ponekad naizgled nepokolebljiv, gotovo se sigurno nikada neće dogoditi tokom jednog samita ili tokom jednog predsedničkog mandata.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 14

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

alienvojvoda

Zapad je Banda lopova i prevaranata Putin je za njih izmislio kulturu i demokratiju

Amer

Najvise bih voleo da srbiju okupira putin, da vide sta je diktator, lakoje pricati a nisi Rus, I ziveti pod tim bitangama

.

Јао јадни запад од силеџије Путина!

Kako izgleda sastanak sa Vladimirom Putinom