Jednostavno, konstantni napadi, paušalne i amaterske izjave bili su jedina „podrška” koju je EPS dobio od Ministarstva energetike. Energetska kriza u Evropi povećala je cene i gasa i struje, a Srbiju je osim cenovnog uragana jednog vikenda zadesila i velika oluja u proizvodnji uglja i električne energije. Stali su skoro svi blokovi Termoelektrane „Nikola Tesla”, ali je „Elektroprivreda Srbije” u relativno kratkom periodu sve vratila na mrežu. Vladimir Marković, izvršni direktor za razvoj strateških projekata u „Elektroprivredi Srbije” (EPS), kaže za „Politiku” da snabdevanje električnom energijom ni u jednom trenutku nije bilo ugroženo, EPS je reagovao brzo i efikasno, a proizvodnja u termoelektranama je „podignuta” danonoćnim radom stručnjaka.

RB Kolubara.jpg
Promo 

Kako se EPS izborio s tim skoro pa kolapsom?

Uprkos problemima u proizvodnji, građani i privreda nisu osetili nedostatak struje. Uvezena je energija i EPS je normalizovao proizvodnju. Uvoz jeste bio po visokim cenama, ali taj teret je podneo samo EPS, nema promena cena za građane i privredu. Srbija doživljava ekonomski rast i EPS je kao deo tog procesa uspeo sam da podnese teret visokih berzanskih cena. U trenucima kada cela Evropa prolazi kroz najveću energetsku krizu do sada, kada se u Evropi najavljuju restrikcije i kada se zatvaraju fabrike usled nedostatka struje, Srbija ima sigurnost snabdevanja. EPS radi, proizvodi struju i trpi sve kritike, delom opravdane, zbog problema u proizvodnji. Međutim, neopravdane kritike Ministarstva energetike tokom krize nisu prestajale. Ne smemo zaboraviti da u EPS-u rade stručni, iskusni i vredni ljudi. Njihov trud se ne ceni dovoljno, a često su prvi na udaru javnosti. Ljude treba ceniti po delima i ne smemo upasti u zamku lobista koji žele da unište EPS kroz projekte obnovljivih izvora, solara i vetroparkova koje će na kraju platiti građani. Stabilnost Srbije je u jakom EPS-u i vreme je da to počnemo da cenimo.

Kako vas je to ministarstvo kritikovalo?

Krize se prevazilaze jedinstvenim naporima i zajedničkim delovanjem s jednim ciljem, da se normalizuje stanje koje je dovelo do potresa. Pitanje je zašto EPS nije dobio podršku resornog ministarstva, koje treba da bude veza svih delova energetike. Neistinite izjave i analize, nekompetentne ocene i nedostatak konstruktivnih rešenja bili su glavne odlike uloge ministarstva tokom ove krize. Nijedan problem ne može da se reši uz konstantno prebacivanje odgovornosti sa ministarstva na dryge učesnike. To vam je kao da za prelom noge dajete „aspirin”. Jednostavno, konstantni napadi, paušalne i amaterske izjave bili su jedina „podrška” koju je EPS dobio od Ministarstva energetike. Energetska kriza iz Evrope prelila se i na Srbiju jer nismo ostrvo. Ali s krizom se uspešno borimo i spremni idemo dalje. EPS zna šta radi i gde ide. Na svetu se svaki dan dešavaju havarije u industrijskim pogonima, ti problemi u proizvodnji se prevazilaze znanjem i smirenošću i sinergijom svih aktera. U ovakvim situacijama mobilišu se svi eksperti i kompletna pamet koju je EPS uspeo da sačuva. To su činjenice.

Zašto, po vašem mišljenju, ministarstvo sada tako kritikuje?

Pomoćnici ministarke energetike su danima neistinitim izjavama zapravo davali podršku svima koji žele da vide oslabljen EPS. Konkretno, pomoćnik ministarke Dejan Milijanović, rudar po vokaciji, koji je proveo poslednjih 10 godina na svim rukovodećim mestima rudarske eksploatacije u EPS-u, sada je kroz svoje neistinite izjave upravo poništio svoju celu karijeru. Upravo je Milijanović „najzaslužniji” za stanje spremnosti rudarskih polja u „Kolubari” i „Kostolcu” jer je do pre nekoliko meseci bio prvi čovek za proizvodnju uglja u EPS-u. Za vreme njegovog mandata remonti rudarske opreme nisu adekvatno planirani niti realizovani, upravljanje kvalitetom uglja nije završeno. Štetu nastalu njegovim nečinjenjem sada ispravljaju njegove kolege rudari. Ministarstvo samo doliva ulje na vatru. Kao da zaboravljaju da je EPS proizvodna kompanija, brend i ponos Srbije, oslonac stabilnosti privrede i celog društva. Električna energija je proizvod složenih i mnogobrojnih tehnoloških procesa od rudnika do termoelektrana i potom prenosa i distribucije struje. Zahvaljujući održavanju i modernizacijama u EPS-u radi kompletna mašinska industrija i elektroindustrija, skoro 100.000 radnika u svim povezanim sektorima građevine, usluga, mašinstva ... EPS ima nekoliko generacija mladih inženjera koji su na delu pokazali poverenje koje su dobili. Jedan od primera je kapitalni remont bloka B1 u TENT-u. Generacije mladih inženjera sada svoju budućnost imaju u EPS-u jer imamo viziju i strategiju razvoja na konkretnim projektima.

Kostolac B3.jpg
Promo 

Koji su to projekti?

Od 2016. godine pokrenut je najveći investicioni ciklus. Ulažemo oko 300 miliona evra godišnje, a čak 70 odsto vrednosti investicija ostaje u Srbiji, ostatak su tehnologije i oprema iz inostranstva kojih nema kod nas. EPS doprinosi BDP-u, i to tri odsto direktno i isto toliko indirektno. Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a, započeo je najveći investicioni ciklus, u toku su ekološki projekti odsumporavanja u TENT A i B vredni oko 400 miliona evra. Rade se kapitalni remonti najvećeg obima u istoriji EPS-a, menja se kompletna oprema postrojenja. Sa nule je pokrenut projekat izgradnje bloka B3 u „Kostolcu”, modernizuju se hidroelektrane „Đerdap 1”, „Đerdap 2”, završena je obnova HE „Bajina Bašta” i „Zvornik”. Uprkos nasleđenim lošim ugovorima sa izvođačima, stručnjaci EPS-a su ti koji guraju sve projekte. Oni su zaslužni za izbor najboljih tehnologija i opreme koja će u budućnosti omogućiti ekološki prihvatljiv rad termoelektrana i time dati sigurnost snabdevanja. Posle 35 godina je pokrenut istorijski projekat hidroelektrane na Drini „Buk Bijela” i EPS je prvi put u istoriji prešao granice Srbije i počeo regionalni razvoj.

Smeta li vam to što ministarstvo insistira na gašenju termoelektrana i promociji zelene energije?

EPS nije protiv zelene energije. Naprotiv, razvijamo projekte obnovljivih izvora. Obnavljamo postojeće kapacitete i gradimo nove HE, radimo na projektima solarnih parkova i vetroparkova. Želimo da sagradimo i novu reverzibilnu HE „Bistrica”, koja će biti sigurnost za dodatnu izgradnju obnovljivih. Ali ugalj i termoelektrane su naša realnost. Imamo obavezu da koristimo resurse koje imamo jer bez toga nema ekonomskog rasta i dobrobiti građana. Ulažemo u modernizaciju naših termoelektrana i rudnika kako bi ispunjavali sve evropske zakone u zaštiti životne sredine.

Kako obezbediti energetsku sigurnost, smanjiti upotrebu uglja i povećati OIE?

Moramo još raditi jer energetska nezavisnost podrazumeva plansko delovanje i sistemski rad na sigurnoj budućnosti snabdevanja. Termoelektrana „Kolubara B” bila je zamišljena kao zamenski kapacitet za stare elektrane i istovremeno strateška rezerva za slučaj krize ili proizvodnju havarijske ili skupe struje za izvoz. Nažalost, Ministarstvo energetike nije podržalo naš predlog iako smo ukazivali da veliki broj evropskih zemalja ima termostrateške rezerve. Nemačke, francuske, poljske termoelektrane sada tokom krize rade punim kapacitetima, i to sa uvoznim ugljem iz Kolumbije, a svoj ugalj Nemci čuvaju za neka buduća krizna vremena. Na bazi internih strateških analiza o sigurnosti snabdevanja 2030–2050. EPS se ne slaže s nastojanjima Ministarstva energetike da se poveća udeo skupih i nepouzdanih izvora energije. To će dovesti do pada prenosne mreže, nedostatka cenovno prihvatljive struje i pada konkurentnosti privrede. Uprkos svim izazovima, lobijima protiv jakog EPS-a i stručnjacima teorije o energetici, EPS ne može dozvoliti da bude uvučen y vrtlog neizvesne energetske budućnosti Srbije.