Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 30 doktora nauka. Oni zajedno sa 591 magistrom i 30.800 fakultetski obrazovanih ljudi još čekaju svoju šansu, a neki od njih i prvi posao u životu.
Doktor veterine Miroljub Damjanović iz Beograda ostao je bez posla u avgustu ove godine, posle 36 godina radnog staža. Sve diplome koje je tokom školovanja stekao nisu mu, kaže, garancija da će uskoro naći novo zaposlenje.
”Živeo sam i školovao se u vreme kada je važilo pravilo da vrediš onoliko koliko znaš. Međutim, došlo je neko drugo vreme u kojem su u prvom planu neke druge vrednosti. Školovao sam se i usavršavao celog života. Do 31. avgusta ove godine radio sam u jednoj slovenačkoj firmi koja se bavi distribucijom lekova. Firma je proglasila stečaj, ljudi su ostali na ulici i nikom ništa”, ispričao je za “Press” Damjanović.
Posle višemesečnog čekanja na birou rada, Damjanović sve manje veruje da će uspeti da nađe odgovarajući posao.
”Supruga i ja smo odlučili da napravimo neku svoju malu priču za opstanak porodice jer mislim da drugačije nikada ne bismo došli do posla”, kaže Damjanović.
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje govori u prilog Damjanovićevih tvrdnji. Veliki broj doktora nauka, magistara i ljudi sa fakultetskom diplomom na posao čeka i po nekoliko godina.
Direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere u NSZ Dragan Đukić kaže za list da ljudi sa diplomama doktora nauka ne mogu da dođu do posla iz tri razloga.
”Na evidenciji imamo doktore koji završavaju fakultete koji više nisu traženi i zato ne mogu da se zaposle. “
“Drugi razlog jeste taj što deo njih ne prihvata ponuđene poslove ako im, recimo, ne odgovaraju zarada i uslovi rada koje poslodavac nudi. Dakle, neki od njih su izbirljivi. Misle da s obzirom na broj godina koje su proveli u školskim klupama zaslužuju najbolje, rekai je Đukić.
“Treći razlog su lične sposobnosti u smislu karaktera ličnosti. Ako je neko bio dobar student, to uopšte ne znači da će da napravi blistavu karijeru. Jedan deo tih ljudi hteo je da gradi akademsku karijeru, ali su sticajem okolnosti završili na tržištu rada”, navodi Đukić.
On je istakao da bi nezaposleni doktori nauka trebalo da prihvate i poslove koji su trenutno ispod njihovog očekivanja dok im se ne otvori mogućnost da ostvare svoja profesionalna očekivanja. On upozorava da država mora promeniti upisnu politiku, koja treba da se bazira na realnim potrebama tržišta rada.
Takođe, ističe Đukić, potrebno je uspostaviti bolju saradnju između univerziteta i privrede prilikom određivanja kvota za studiranje o trošku države, koja sada ne postoji.
(MONDO)
”Živeo sam i školovao se u vreme kada je važilo pravilo da vrediš onoliko koliko znaš. Međutim, došlo je neko drugo vreme u kojem su u prvom planu neke druge vrednosti. Školovao sam se i usavršavao celog života. Do 31. avgusta ove godine radio sam u jednoj slovenačkoj firmi koja se bavi distribucijom lekova. Firma je proglasila stečaj, ljudi su ostali na ulici i nikom ništa”, ispričao je za “Press” Damjanović.
Posle višemesečnog čekanja na birou rada, Damjanović sve manje veruje da će uspeti da nađe odgovarajući posao.
”Supruga i ja smo odlučili da napravimo neku svoju malu priču za opstanak porodice jer mislim da drugačije nikada ne bismo došli do posla”, kaže Damjanović.
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje govori u prilog Damjanovićevih tvrdnji. Veliki broj doktora nauka, magistara i ljudi sa fakultetskom diplomom na posao čeka i po nekoliko godina.
Direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere u NSZ Dragan Đukić kaže za list da ljudi sa diplomama doktora nauka ne mogu da dođu do posla iz tri razloga.
”Na evidenciji imamo doktore koji završavaju fakultete koji više nisu traženi i zato ne mogu da se zaposle. “
“Drugi razlog jeste taj što deo njih ne prihvata ponuđene poslove ako im, recimo, ne odgovaraju zarada i uslovi rada koje poslodavac nudi. Dakle, neki od njih su izbirljivi. Misle da s obzirom na broj godina koje su proveli u školskim klupama zaslužuju najbolje, rekai je Đukić.
“Treći razlog su lične sposobnosti u smislu karaktera ličnosti. Ako je neko bio dobar student, to uopšte ne znači da će da napravi blistavu karijeru. Jedan deo tih ljudi hteo je da gradi akademsku karijeru, ali su sticajem okolnosti završili na tržištu rada”, navodi Đukić.
On je istakao da bi nezaposleni doktori nauka trebalo da prihvate i poslove koji su trenutno ispod njihovog očekivanja dok im se ne otvori mogućnost da ostvare svoja profesionalna očekivanja. On upozorava da država mora promeniti upisnu politiku, koja treba da se bazira na realnim potrebama tržišta rada.
Takođe, ističe Đukić, potrebno je uspostaviti bolju saradnju između univerziteta i privrede prilikom određivanja kvota za studiranje o trošku države, koja sada ne postoji.
(MONDO)
