Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je danas da je, prema ekonomskim pokazateljima, Srbije izašla iz krize. On kaće da će građani poboljšanje osetiti u 2011. godini.
Jelašić je Radio-televiziji Srbije i agenciji Beta u Beču rekao da porast kreditne aktivnosti i to što će posle prošlogodišnjeg pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2010. verovatno biti zabeležen rast od 1,5 odsto, pokazuju da je Srbija izašla iz krize.
"Konkretan boljitak za građane najverovatnije će doći 2011. godine", kazao je guverner na Juromani (Euromoney) ekonomskom forumu i naglasio da postoji raskorak između obećanja i onoga što se u stvarnosti sprovodi.
Jelašić je kazao da u 2010. godini ne očekuje značajno povećanje zaposlenosti u Srbiji.
Prema njegovim rečima, to neće biti slučaj samo u Srbiji, već u celom regionu i svetu, pošto su svi uplašeni i postavljaju pitanje koliko je sadašnji pozitivan razvoj stabilan.
Poslodavci koji budu povećavali broj radnika, ocenio je, verovatno neće povećavati broj stalno zaposlenih već će zapošljavati po privremenim poslovima, pošto znaju da je mnogo teže nekoga otpustiti nego primiti nove.
"Ne očekujem da će doći do značajnijeg povećanja stalno zaposlenih ljudi pre kraja 2010. godine", naveo je Jelašić i dodao da se rast zaposlenosti može očekivati početkom 2011. godine.
Guverner NBS je kazao i da se 2010. i 2011. godine ne može očekivati kreditni bum koji je postojao od 2006. do 2008. godine ističući da je godišnje povećanje kreditnog portfelja od 20 ili 30 odsto prošlost.
Građani su u većoj meri smanjili tražnju za kreditima, naveo je, jer su mnogo obazriviji, a tome je doprineo i zamrzavanje zarada.
"Rast kredita će biti drugačiji nego do sada", kazao je Jelašić i precizirao da će verovatno biti mnogo manje prekograničnih kredita, već će novac iz matične banke ići u banku-kćer koja će ga plasirati lokalnom stanovišstvu i privredi.
Guverner NBS je kazao i da postoji mnogo elemenata Bečkog sporazuma, po kojem su se banke obavezale da ne smanjuju kredite u Srbiji, koje bi trebalo produžiti i posle kraja 2010. godine, kada ističe nejgovo važenje.
"To su stvari poput toga kako proveravati kolika je izloženost banaka na grupnom nivou za pojedine zemlje, šta se dešava sa kreditima vezanim za strne valute u pojedinoj zemlji i kako obezbetii više kredita u lokalnoj valuti", kazao je on.
Jelašić je izrazio očekivanje da će te inicijativa ostati da važe i posle isteka zvaničnog sporazuma koji će se zvati Bečki sporazum plus.
Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banka koje posluju na srpskom tržištu postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju nivo kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine.
Sporazume u okviru Bečke inicijative sklopile su i Rumunija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Letonija.
(Beta)
"Konkretan boljitak za građane najverovatnije će doći 2011. godine", kazao je guverner na Juromani (Euromoney) ekonomskom forumu i naglasio da postoji raskorak između obećanja i onoga što se u stvarnosti sprovodi.
Jelašić je kazao da u 2010. godini ne očekuje značajno povećanje zaposlenosti u Srbiji.
Prema njegovim rečima, to neće biti slučaj samo u Srbiji, već u celom regionu i svetu, pošto su svi uplašeni i postavljaju pitanje koliko je sadašnji pozitivan razvoj stabilan.
Poslodavci koji budu povećavali broj radnika, ocenio je, verovatno neće povećavati broj stalno zaposlenih već će zapošljavati po privremenim poslovima, pošto znaju da je mnogo teže nekoga otpustiti nego primiti nove.
"Ne očekujem da će doći do značajnijeg povećanja stalno zaposlenih ljudi pre kraja 2010. godine", naveo je Jelašić i dodao da se rast zaposlenosti može očekivati početkom 2011. godine.
Guverner NBS je kazao i da se 2010. i 2011. godine ne može očekivati kreditni bum koji je postojao od 2006. do 2008. godine ističući da je godišnje povećanje kreditnog portfelja od 20 ili 30 odsto prošlost.
Građani su u većoj meri smanjili tražnju za kreditima, naveo je, jer su mnogo obazriviji, a tome je doprineo i zamrzavanje zarada.
"Rast kredita će biti drugačiji nego do sada", kazao je Jelašić i precizirao da će verovatno biti mnogo manje prekograničnih kredita, već će novac iz matične banke ići u banku-kćer koja će ga plasirati lokalnom stanovišstvu i privredi.
Guverner NBS je kazao i da postoji mnogo elemenata Bečkog sporazuma, po kojem su se banke obavezale da ne smanjuju kredite u Srbiji, koje bi trebalo produžiti i posle kraja 2010. godine, kada ističe nejgovo važenje.
"To su stvari poput toga kako proveravati kolika je izloženost banaka na grupnom nivou za pojedine zemlje, šta se dešava sa kreditima vezanim za strne valute u pojedinoj zemlji i kako obezbetii više kredita u lokalnoj valuti", kazao je on.
Jelašić je izrazio očekivanje da će te inicijativa ostati da važe i posle isteka zvaničnog sporazuma koji će se zvati Bečki sporazum plus.
Srbija je prva, u martu 2009. u Beču, sa centralama stranih banka koje posluju na srpskom tržištu postigla sporazum da do 2010. ne smanjuju nivo kreditiranja ispod nivoa iz 2008. godine.
Sporazume u okviru Bečke inicijative sklopile su i Rumunija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Letonija.
(Beta)
