Na pumpama u Srbiji zahvaljujući novoj Uredbi Vlade koja je u petak stupila na snagu regulisane su cene nafte.
Kako je saopšteno, benzin BMB 95 može da košta maksimalno 176,31 dinara, a evrodizel 187,74 dinara. Ovo su ograničene cene baznih goriva koje će važiti do narednog petka, do 15 časova. U skladu sa uredbom, svake sedmice, odnosno svakog petka do 11. aprila, na sajtu Ministarstva trgovine biće objavljivane nove cene. Navedeno je da će se takva mera primenjivati zbog turbulencija i poremećaja na naftnom tržištu usled rata u Ukrajini.
Objašnjeno je da se maksimalne cene benzina BMB 95 i evrodizela u Srbiji utvrđuju tako što se prosečnoj veleprodajnoj ceni doda marža pumpadžija od šest dinara. Iz Ministarstva trgovine je u petak saopšteno da će usvojena Uredba o ceni naftnih derivata uticati na trenutno oćuvanje životnog standarda ljudi, ali će dopriniteti ii stabilizaciji tržišta.
Evropska nafta "brent" zabeležila je nedeljni pad na berzi od 5,5 odsto, i u petak se prodavala za 111,87 dolara za barel, a sedmična vrednost američke oborena je za 6,6 procenata i u petak je koštala 108,02 dolara.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Bojan Stanić, ukazuje da je na ovonedeljni pad cene nafte uticala nova odluka EU da neće uvoditi sankcije na ruske energente i njihovo odupiranje pritiscima SAD.
"Značajno je i što je prethodno američka administracija, koja je ograničila uvoz ruske sirove nafte, poručila da razume zašto to Evropa ne može da uradi. Međutim, ta situacija već sutra može da se promeni i preokrene, i da SAD više pritisnu EU, ukoliko se sukob Rusije i Ukrajine nastavi", ocenjuje Stanić.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković komentarisao je odluke Evropske komisije i vlada pojedinih zemalja EU, ocenivši da na taj način direktno utiču na cene crnog zlata i goriva.
"Oni u nekom kratkom roku sigurno ne mogu da zamene uvoz nafte i derivata iz Rusije, na srednji rok mogu, ali će se onda pojaviti rupe na nekim drugim tržištima. Rusija sa proizvodnjom od oko 10 miliona barela dnevno ima udeo od 10 odsto svetske proizvodnje nafte. To je teško nadomestiti. U tom smislu indikativno je i što su Ujednjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija odbijaju da povećaju proizvodnju u okviru OPEK-a, što bi oborilo cenu crnog zlata. Ipak, pitanje je kolika je njihova zavisnost od SAD", objašnjava Zdravković.
On je objasnio da Saudijska Arabija trenutno najlakši može da na dnevnom nivou poveća proizvodnju za tri miliona barela. Nafta se, kako objašnjava, tehnološki najlakše dobija u pustinji u Persijskom zalivu, mnogo je teže proizvesti je u Meksičkom zalivu ili u Sibiru. Podsetimo, nedavno je crno zlato dostizalo cenu od 139 dolara, a analitičari su počeli da upozoravaju na opasnost od poremećaja na tržištu, čim je njena vrednost prešla 95 dolara.
(MONDO/Novosti)
