"Paralelno se radi na studiji izvodljivosti. Zato sada ne mogu reći gde će u Srbiju ući ta cev, u Zaječaru ili Nišu, jer ovo je posao koji rade stručnjaci", izjavio je Konuzin za magazin "Ekonomist".
On je podsetio da je nedavno potpisan sporazum i sa Mađarima o priključenju u taj projekat, "interes su pokazali i Francuzi, a bilo je kontakata i sa Hrvatima".
Kada se radi o ruskom kreditu od milijardu dolara za Srbiju, Konuzin je podsetio da je već postignut principijelni dogovor o 200 miliona dolara i taj kredit će biti iskorišćen za stabilizaciju budžeta.
"Ministarstva finansija dveju zemalja su postigla dogovor o tehničkim uslovima korišćenja i izmirivanja tog duga. Kad je reč o drugom delu kredita, prvo treba da se reši u koje svrhe će on biti iskorišćen", objasnio je ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, definisano je nekoliko projekata bilateralne saradnje srpskih i ruskih železnica, ali nije precizirano za koje projekte će biti iskorišćen novac od kredita.
Konuzin je ukazao da treba da bude određena tačna vrednost svakog projekta i zavisno od obima i vrste samih projekata biće definisani uslovi kredita, a u izgradnji pruga učestvovaće kompanije ruske železnice.
"Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tražio je da deo novca bude iskorišćen za puteve i u ovom trenutku se o tome razgovara. Kasni se, međutim, sa podnošenjem projekata i podnošenjem tehničkih detalja, ali ne bih želeo da dramatizujem situaciju zato što je reč o velikim infrastrukturnim projektima i sve se mora dobro izračunati", rekao je on.
Upitan u kojoj meri srpske firme koriste mogućnosti koje im pruža Ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Konuzin je istakao da se na rusko tržište mogu izvoziti oni proizvodi kojih ima dosta na srpskom tržištu, a to su pre svega voće i povrće.
"Problem je u tome što su te količine raspoređene među malim proizvođačima. Da saradnja bude efikasna neophodno je formirati krupne partije robe, što još nije praksa srpskih proizvođača", naveo je ruski ambasador.
On je napomenuo i da vrednost ruskih investicija u Srbiji iznosi oko milijardu dolara, što su najvećim delom ulaganja "Lukoila" i "Gaspromnjefta".
"Trudimo se da u Srbiju dođe ruski srednji i mali biznis, ali to nije lako zato što se vaše tržište u ovom trenutku nalazi u prelaznom periodu. Neophodno je usavršiti zakonodavnu bazu i promeniti dosadašnju praksu koja pokazuje da kupac nema dovoljno informacija o preduzeću koje želi da kupi", rekao je Konuzin.
(Tanjug)
On je podsetio da je nedavno potpisan sporazum i sa Mađarima o priključenju u taj projekat, "interes su pokazali i Francuzi, a bilo je kontakata i sa Hrvatima".
Kada se radi o ruskom kreditu od milijardu dolara za Srbiju, Konuzin je podsetio da je već postignut principijelni dogovor o 200 miliona dolara i taj kredit će biti iskorišćen za stabilizaciju budžeta.
"Ministarstva finansija dveju zemalja su postigla dogovor o tehničkim uslovima korišćenja i izmirivanja tog duga. Kad je reč o drugom delu kredita, prvo treba da se reši u koje svrhe će on biti iskorišćen", objasnio je ruski ambasador.
Prema njegovim rečima, definisano je nekoliko projekata bilateralne saradnje srpskih i ruskih železnica, ali nije precizirano za koje projekte će biti iskorišćen novac od kredita.
Konuzin je ukazao da treba da bude određena tačna vrednost svakog projekta i zavisno od obima i vrste samih projekata biće definisani uslovi kredita, a u izgradnji pruga učestvovaće kompanije ruske železnice.
"Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tražio je da deo novca bude iskorišćen za puteve i u ovom trenutku se o tome razgovara. Kasni se, međutim, sa podnošenjem projekata i podnošenjem tehničkih detalja, ali ne bih želeo da dramatizujem situaciju zato što je reč o velikim infrastrukturnim projektima i sve se mora dobro izračunati", rekao je on.
Upitan u kojoj meri srpske firme koriste mogućnosti koje im pruža Ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Konuzin je istakao da se na rusko tržište mogu izvoziti oni proizvodi kojih ima dosta na srpskom tržištu, a to su pre svega voće i povrće.
"Problem je u tome što su te količine raspoređene među malim proizvođačima. Da saradnja bude efikasna neophodno je formirati krupne partije robe, što još nije praksa srpskih proizvođača", naveo je ruski ambasador.
On je napomenuo i da vrednost ruskih investicija u Srbiji iznosi oko milijardu dolara, što su najvećim delom ulaganja "Lukoila" i "Gaspromnjefta".
"Trudimo se da u Srbiju dođe ruski srednji i mali biznis, ali to nije lako zato što se vaše tržište u ovom trenutku nalazi u prelaznom periodu. Neophodno je usavršiti zakonodavnu bazu i promeniti dosadašnju praksu koja pokazuje da kupac nema dovoljno informacija o preduzeću koje želi da kupi", rekao je Konuzin.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
