Rusija i Hrvatska su danas potpisale sporazum o priključivanju Hrvatske projektu gasovoda Južni tok.
Sporazum o tome u Moskvi su, u prisustvu premijera dve zemlje, Jadranke Kosor i Vladimira Putina, potpisali ministar privrede Hrvatske Đuro Popijač i ruski ministar energetike Sergej Šmatko.
"Sporazumom se stvara pravni okvir za ulazak Hrvatske u Južni tok. On otvara mogućnost za stvaranje zajedničkog preduzeća sa udelom po 50 odsto", kazala je Kosor novinarima posle potpisivanja.
Putin je kazao da je izgradnja Južnog toka isplativa ne samo za Hrvatsku, već i za sve ostale zemlje – učesnice.
"Korist za sve učesnike tog projekta, pa i za Hrvatsku koja se danas priključila, je očigledna. To se pre svega tiče stabilnosti isporuka energenata u Evropu i čisto ekonomske koristi za sve učesnike", rekao je Putin.
On je ocenio da će priključivanje Hrvatske Južnom toku dati novi impuls odnosima dve zemlje. "To se može učiniti jačanjem naših veza, investicione saradnje i realizacijom velikih zajedničkih projekata", naveo je ruski premijer i precizirao da je reč o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture.
Kosor je rekla da Rusija i Hrvatska pregovaraju o produživanju ugovora o isporukama gasa, koji se završava ove godine, a da je Zagreb zainteresovan za povećanje isporuka.
Ona je navela da se nastavljaju pregovori između hrvatske kompanije INA i ruske Transnjeft o integraciji naftovoda Družba i Adria i izrazila je nadu da će se uspešno završiti.
Dve zemlje danas su potpisale i sporazum o viznom režimu, koji predviđa da Rusi mogu da posećuju Hrvatsku bez viza od maja do novembra.
To će, prema rečima Putina, doprineti razvoju turističke i kulturne razmene.
Kosor je kazala da je obavestila Putina o "privremenom" ukidanju viza, i navela da će olakšani režim biti na snazi tek naredne godine.
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.
Sporazum o izgradnji Južnog toka do sada su, pored Srbije, potpisale Bugarska, Mađarska, Grčka i Slovenija.
Srbija je prva osnovala zajedničko preduzeće sa ruskim Gaspromom koje će biti zaduženo za realizaciju projekta Juzni tok.
(Beta)
"Sporazumom se stvara pravni okvir za ulazak Hrvatske u Južni tok. On otvara mogućnost za stvaranje zajedničkog preduzeća sa udelom po 50 odsto", kazala je Kosor novinarima posle potpisivanja.
Putin je kazao da je izgradnja Južnog toka isplativa ne samo za Hrvatsku, već i za sve ostale zemlje – učesnice.
"Korist za sve učesnike tog projekta, pa i za Hrvatsku koja se danas priključila, je očigledna. To se pre svega tiče stabilnosti isporuka energenata u Evropu i čisto ekonomske koristi za sve učesnike", rekao je Putin.
On je ocenio da će priključivanje Hrvatske Južnom toku dati novi impuls odnosima dve zemlje. "To se može učiniti jačanjem naših veza, investicione saradnje i realizacijom velikih zajedničkih projekata", naveo je ruski premijer i precizirao da je reč o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture.
Kosor je rekla da Rusija i Hrvatska pregovaraju o produživanju ugovora o isporukama gasa, koji se završava ove godine, a da je Zagreb zainteresovan za povećanje isporuka.
Ona je navela da se nastavljaju pregovori između hrvatske kompanije INA i ruske Transnjeft o integraciji naftovoda Družba i Adria i izrazila je nadu da će se uspešno završiti.
Dve zemlje danas su potpisale i sporazum o viznom režimu, koji predviđa da Rusi mogu da posećuju Hrvatsku bez viza od maja do novembra.
To će, prema rečima Putina, doprineti razvoju turističke i kulturne razmene.
Kosor je kazala da je obavestila Putina o "privremenom" ukidanju viza, i navela da će olakšani režim biti na snazi tek naredne godine.
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2011. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.
Sporazum o izgradnji Južnog toka do sada su, pored Srbije, potpisale Bugarska, Mađarska, Grčka i Slovenija.
Srbija je prva osnovala zajedničko preduzeće sa ruskim Gaspromom koje će biti zaduženo za realizaciju projekta Juzni tok.
(Beta)
