Lider radikala Vojislav Šešelj, kojem je danas u Haškom tribunalu nastavljeno suđenje u okviru predmeta za ratne zločine, zatražio je od tog suda da reši pitanje finansiranja troškova njegove odbrane.
Šešelj je rekao da je još 2003. dostavio Sekretarijatu suda sve podatke o svom imovinskom stanju i dokazao da nema novca da finansira postupak svoje odbrane.
On je dodao i da bi mu, za pripremu dokaznog postupka odbrane bilo potrebno dve godine, napravivši paralelu sa pet, koliko je trebalo tužilaštvu za pripremu.
Šešelj je dodao i da Tužilaštvo za to vreme nije dokazalo nijednu od svojih optužbi, zbog čega bi, ukoliko ne bi bilo pritisaka sa strane, već na kraju dokaznog postupka optužbe moglo da dođe do oslobađajuće presude.
Pitanje finansiranja povezano je i sa mogućnošću da Tribunal plati dolazak Zorana Krasića kao Šešeljevog pravnog savetnika u Hag, što je, s obzirom da se optuženik brani sam, moguće jedino ako dokaže da nema potrebna finansijska sredstva.
Sekretarijat je, međutim, u međuvremenu tražio da lider radikala dostavi podatke i o imovinskom stanju svoje supruge, a sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da će predložiti da nadležnom ministarstvu u Srbiji bude upućeno pismo da bi se razjasnilo kakvo je tačno Šešeljevo imovinsko stanje.
Šešelj je rekao i da imovinsko stanje svoje supruge ne može da iznosi bez njene saglasnosti, a da sam nema nekretnine u vlasništvu, da nije imao prihode sedam godina koliko se nalazi u Hagu, kao i da je prijavio svoj račun u Njujorku, koji je u međuvremenu blokiran.
Šešelj je zatražio i da, pored jedinog pravnog savetnika kojeg trenutno ima, Borisa Aleksića, za savetnike budu imenovani i Krasić i pravnik Dejan Mirović, koji mu pomaže i u procesu za nepoštovanje suda.
Šešelj je, takođe, ponovio zahtev da mu od obaveštajnih službi SAD, Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske i BiH budu dostavljena dokumenta u kojima se pominje njegovo ime u vezi sa aktivnostima tokom rata.
Kako je rekao sudija Antoneti, saslušanje preostalih šest svedoka sudskog veća moglo bi, u zavisnosti od njihovog zdravstvenog stanja, da bude završeno u maju.
Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
On je 21. januara 2009. godine dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala, zbog obelodavinjanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka, čiji je identitet, po nalogu Pretresnog veća, bio zaštićen od javnosti.
Šešelj je 24. jula osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i on je 5. oktobra podneo žalbu na tu presudu.
(Tanjug)
On je dodao i da bi mu, za pripremu dokaznog postupka odbrane bilo potrebno dve godine, napravivši paralelu sa pet, koliko je trebalo tužilaštvu za pripremu.
Šešelj je dodao i da Tužilaštvo za to vreme nije dokazalo nijednu od svojih optužbi, zbog čega bi, ukoliko ne bi bilo pritisaka sa strane, već na kraju dokaznog postupka optužbe moglo da dođe do oslobađajuće presude.
Pitanje finansiranja povezano je i sa mogućnošću da Tribunal plati dolazak Zorana Krasića kao Šešeljevog pravnog savetnika u Hag, što je, s obzirom da se optuženik brani sam, moguće jedino ako dokaže da nema potrebna finansijska sredstva.
Sekretarijat je, međutim, u međuvremenu tražio da lider radikala dostavi podatke i o imovinskom stanju svoje supruge, a sudija Žan-Klod Antoneti rekao je da će predložiti da nadležnom ministarstvu u Srbiji bude upućeno pismo da bi se razjasnilo kakvo je tačno Šešeljevo imovinsko stanje.
Šešelj je rekao i da imovinsko stanje svoje supruge ne može da iznosi bez njene saglasnosti, a da sam nema nekretnine u vlasništvu, da nije imao prihode sedam godina koliko se nalazi u Hagu, kao i da je prijavio svoj račun u Njujorku, koji je u međuvremenu blokiran.
Šešelj je zatražio i da, pored jedinog pravnog savetnika kojeg trenutno ima, Borisa Aleksića, za savetnike budu imenovani i Krasić i pravnik Dejan Mirović, koji mu pomaže i u procesu za nepoštovanje suda.
Šešelj je, takođe, ponovio zahtev da mu od obaveštajnih službi SAD, Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske i BiH budu dostavljena dokumenta u kojima se pominje njegovo ime u vezi sa aktivnostima tokom rata.
Kako je rekao sudija Antoneti, saslušanje preostalih šest svedoka sudskog veća moglo bi, u zavisnosti od njihovog zdravstvenog stanja, da bude završeno u maju.
Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
On je 21. januara 2009. godine dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala, zbog obelodavinjanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka, čiji je identitet, po nalogu Pretresnog veća, bio zaštićen od javnosti.
Šešelj je 24. jula osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i on je 5. oktobra podneo žalbu na tu presudu.
(Tanjug)
