Evro i američki dolar izjednačili su se prvi put za 20 godina. Od danas jedan evro vredi tačno jedan dolar, što znači da je vrednost evra niža za preko 12 odsto u odnosu na vrednost sa početka godine.

Apsolutno najniži kurs je vladao nedugo nakon uvođenja zajedničke valute, početkom maja 2001. kad je evro vredeo samo 83,8 američkih centi.

Ova vest odjeknula je širom sveta, kao pozitivna za Ameriku i njene državljane koji rade u Evropi, ali negativna za celokupnu svetsku ekonomiju. Na primer, ko se u Srbiji zadužio u dolarima, danas doživljava "švajcarski scenario", smatra ekonomista Goran Radosavljević.

Paritet između evra i dolara dolazi u trenutku kada je Rusija zatvorila ključni gasovod, Severni tok 1, kojim se gas prenosi ka Nemačkoj. Gasovod je zatvoren zbog godišnjeg održavanja.

Zašto evro pada?

Sadašnji kurs je pre svega odraz opreznosti svetskog tržišta kapitala kada je reč o stanju u zoni evra: Evropa je mnogo teže pogođena teškoćama u snabdevanju energijom od SAD, piše DW.

Uprkos značajnim poskupljenjima, Evropska centralna banka zaostaje za merama drugih zemalja: referentnu kamatnu stopu podigla je ne samo američka banka Fed, nego na primer i Velika Britanija ili Švajcarska. Zato vrednost evra opada već nedeljama, ne samo prema u odnosu na američki dolar, već i na kineski juan i druge valute.

Ipak ne dešava ništa dramatično jer u privredi Evrope nema ozbiljnijih teškoća. "Stanje je još dobro, ali je veoma krhko", smatra Ulrih Lojhtman, stručnjak za devizno tržište banke Komercbank.

Više se ne isplati čak ni izvoznicima

S druge strane, manja vrednost evra ne mora biti nedostatak: roba proizvedena u zoni evra je jeftinija na svetskom tržištu što bi zemlji-izvoznici kao što je Nemačka moglo biti čak i od koristi.

Ali problem je u tome što se energenti, i većina sirovina na svetskom tržištu, obračunavaju u dolarima: "Sve dok delove ili sirovine uvozite iz zemalja van Evrope ili ako vam za proizvodnju treba mnogo energije, ta računica pada u vodu", kaže Sonja Marten iz banke DZ, prenosi DW.

A upravo to se dešava i sa nemačkom privredom: zbog rasta cena energenata koje ova zemlja mora da uvozi, ovog maja je spoljnotrgovinski bilans bio negativan - što se gotovo ne pamti u Nemačkoj.

Minus u odnosu na uvoz iznosi, doduše, nekih 900 miliona evra - pri volumenu izvoza od 124,7 milijardi evra to nije toliko dramatično jer i izvoz neprestano raste, ali je očito da čak i Nemačka više nema nikakve koristi od "eftinog" evra.

Ako ništa drugo, onda bi već i to za Evropsku centralnu banku (ECB) trebalo da bude razlog da "pritisne kočnicu" i smanji volumen novca u opticaju. Jer, račun u dolarima za naftu ili gas muči baš sve države.

(MONDO)