Početkom godine, vrednost šestomesečnog Euribora iznosila je -0,55, a od pre nekoliko dana je njegova vrednost 1,077! To je rast od 1,627 za 8 meseci ili rast od 1 za nepuna tri meseca (od 7. Juna)! Poslednji put, njegova vrednost iznad 1 bila je 27.4.2012, kada je iznosio 1,007. Od tada, pa do novembra 2015, euribor je bio u plusu (između 1 i 0), kada je otišao u minus, sve do 7. juna ove godine, kada je opet prešao u plus!

Stručnjaci kažu da bi ovo povećanje, građanima koji otplaćuju stambene kredite, krajem godine moglo podići rate i do 50 evra. Koliki će taj iznos zaista biti, pojedinačno zavisi od toga kolika je pozajmica i kada je uzeta. Najveći trošak bi, međutim, mogli imati klijenti kojima su krediti odobreni ove godine ili koji se tek sada zadužuju, po novim kamatnim stopama.

Preračunato na rate stambenih kredita, to izgleda ovako:

1. Primer: Kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 316, što je povećanje od 40 evra. Ako se poveća na 2, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine!

2. Primer: Kredit od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 445, što je povećanje od 68 evra. Ako se poveća na 2, rata bi bila 491, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine!

Vrednost Euribora, se tokom 2008. kretala od 4-5. Ako bi se te vrednosti kojim slučajem, ponovo vratile, korisnici stambenih kredita bi doživeli potop, jer bi im se rate kredita drastično povećale, prenosi Efektiva. Ako nastavi ovim tempom, njegova vrednost do kraja godine može biti i nešto preko 2, mada stručnjaci smatraju da će se do kraja godine ipak zaustaviti na oko 1,5!

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da ima više elemenata koji će uticati na povećanje rate kredita, ali da se može reći da će, sa ovim trenutnim povećanjem euribora, ona u proseku od januara biti veća od 5.000 do 6.000 dinara, odnosno oko 50 evra, ako je kredit oko 50.000 evra, a rata je 240 do 250 evra na 20 godina.

"Šestomesečni euribor se određuje krajem juna i u decembru, tako da klijenti mogu očekivati rast rata od januara, ali je pitanje koliki će taj iznos biti s obzirom na trend rasta koji će se sigurno nastaviti do kraja godine, jer ništa od onoga što uzrokuje rast nije rešeno. Verovatno će rasti i sledeće godine, u zavisnosti od monetarne i fiskalne politike u Evropi. Sve to može da nagovesti potencijalnu recesiju, a ona bi bila katastrofa za Evropu i za nas koji smo vezani za evropsko tržište", kaže Musabegović.

On dodaje da je cilj Evropske centralne banke (ECB) da referentna kamatna stopa do kraja godine bude 2 procenta, što će, kako kaže, sigurno uticati na euribor.

"To znači da će i on porasti i preko 2 odsto. Referentna kamatna stopa je indikativna za banke koje posluju sa centralnom bankom, a banke između sebe računaju euribor koji je uvek veći. Siguran je trend rasta, a kojom brzinom i tempom će to biti i u kojoj vrednosti, jako je teško procenjivati", smatra profesor Musabegović.

(MONDO/Euronews, Efektiva)