Oko 153.000 korisnika stamebenih kredita u Srbiji mogu da računaju na veće mesečne anuitete.
Oni koji su krov nad glavom kupili kreditom banke osam godina su uživali u blagodetima niskih kamata, tačnije negativne kamate za obračun ovih zajmova euribora.
Medeni mesec koji je potrajao toliko dugo se završio i pomenuta kamata polako, ali neumitno raste. Početkom godine euribor je iznosio minus 0,537 odsto, u junu je već bio pozitivan od 0,635 procenata, a ovih avgustovskih dana 0,908 odsto. Ekonomisti predviđaju da će šestomesečni euribor krajem ove godine vredeti 1,4 procenta, a naredne 1,7 odsto. Oni koji su ugovorili kamatu kao zbir bankarske marže od 2,95 procenata, plus šestomesečni negativni euribor, do pre nekoliko meseci plaćali su kamatu od 2,4 odsto. Sada plaćaju za čitav procentni poen više, nepunih tri odsto s tendencijom da dogodine bude i više. Samim tim rastu i mesečni anuiteti.
Međutim, to ne znači da će banke sav trošak rasta cene novca da prevale na korisnike. U takvim uslovima one mogu da smanje svoju maržu. Jer, njima nije u interesu da opterete dužnika koji onda ne bi mogao da vrati kredit. Neke banke nikada nisu odustale od ponude da dužnici mogu da biraju kakva im kamata odgovara – promenljiva ili fiksna. To u praksi znači da, kada euribor pada, klijenti biraju promenljivu kamatu, a kada raste opredele se za fiksnu koja ih štiti od njegovog rasta. Drugim rečima, banke mogu da se zadovolje prinosom od tri do četiri odsto godišnje na ove dugoročne i stabilne plasmane kakvi su stambeni.
Koliko će za kupce stanova na kredit novi uslovi zaduživanja biti isplativi pokazaće vreme. Činjenica je da su do sada banke odobrile gotovo 155.000 stambenih kredita. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da ovi zajmovi nastavljaju trend stabilnog rasta i u prvom polugodištu 2022. potraživanja po osnovu stambenih kredita, bez efekta promene deviznog kursa, povećana su za 30,7 milijardi dinara, dok je u istom periodu prethodne godine to uvećanje iznosilo 38,8 milijardi. Stanje potraživanja po osnovu stambenih zajmova u junu 2022. bilo je više za 14,3 procenta nego pre godinu dana, a njihovo učešće u ukupnim kreditima stanovništva nastavlja da raste i u junu je bilo 39,4 odsto (i više je za 0,5 procentnih poena u odnosu na decembar 2021, a za 1,6 procentnih poena više nego pre godinu dana).
„S obzirom na to da su stambeni krediti gotovo u potpunosti evroindeksirani, na visinu kamatne stope na ove kredite uticaće promene kamatnih stopa u zoni evra. Ipak, s obzirom na povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje, kao i konkurenciju na domaćem bankarskom tržištu, povećanje kamatnih stopa s tržišta novca u zoni evra ne mora da se u potpunosti prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro znaku na domaćem tržištu. Naime, u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži. Pored toga, stambeno kreditiranje podržano je i merama NBS koje su donete 2020, a čija je primena produžena i na ovu godinu. Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih kredita za najduže pet godina, da smanje učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti na 10, sa 20 odsto, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim zajmovima. Imajući u vidu sve navedeno, očekujemo da će se povoljni trendovi u stambenom kreditiranju nastaviti, a da će građani biti podjednako obazrivi u pogledu stambenog zaduživanja, budući da je reč o zaduživanju na duge rokove, kao što su bili i do sada”, napominju iz NBS-a.
(MONDO/POLITIKA)
