Predsednik EBRD Tomas Mirou izjavio je, u obraćanju premijerima zemalja regiona, da evropska integracija ostaje centralna vizija za Jugoistočnu Evrope.
"To ostaje ključno za vas, za region, i za Evropu, iako nedavni događaji na finansijskom tržištu mogu zamagliti tu viziju, nadajmo se samo privremeno", izjavio je Mirou.
Podsećajući da se region suočio sa najgorom ekonomskom krizom od početka tranzicije, on je istakao da glavni pokretači ekonomskog rasta u pretkriznom periodu mogu ostati ograničeni u narednim godinama.
Zbog toga je neophodno pronaći i razviti nove izvore privrednog rasta, naveo je predsednik EBRD, ističući pet ključnih oblasti delovanja koje zahtevaju politički fokus zemalja regiona radi postizanja održivog rasta u narednim godinama.
Pored procesa evropske integracije, Mirou je naglasio neophodnost razvoja lokalnih finansijskih tržišta, kao i podršku malim i srednjim preduzećima, kroz obezbeđivanje izvora finansiranja, odgovarajuće zakonodavstvo i izgradnju infrastrukture.
On je napomenuo i da sve ekonomije regiona mogu povećati svoju konkurentnost kroz borbu za veću energetsku efikasnost, koja ostaje ključni problem u zemljama u kojima je EBRD aktivan.
Ističući da su sve uspešne ekonomije zasnovane na dobrim trgovačkim vezama, Mirou je ukazao da je unapređivanje regionalne trgovine velika šansa za razvoj zemalja Jugoistočne Evrope.
"Sada moramo zajednički da radimo u Jugoistočnoj Evropi da bismo postigli napredak. To podrazumeva i jačanje komercijalnih veza i ulaganje u infrastrukturu koja može podmazati točkove trgovine", naglasio je Mirou.
On je ukazao da su poslednja dešavanja u evro zoni veoma važna i za zemlje Jugoistočne Evrope, navodeći da grčka kriza ima potencijal da unazadi napore za oporavak, posebno ako grčke banke i njihove podružnice u regionu budu dublje pogođene neizvesnostima na tržištu.
"Odlučne mere koje su usvojili EU i Međunarodni monetarni fond su zbog toga dobrodošli koraci ka umirivanju tržišta", istakao je predsednik EBRD.
Godišnja skupština EBRD okupila je u Zagrebu delegacije 63 zemlje članice i više od dve i po hiljade bankara, privrednika i investitora, a glavna tema skupa je ekonomski oporavak.
Prema najavama, na godišnjoj skupštini trebalo bi da bude odobreno povećanje kapitala EBRD-a za 50 odsto, na oko 30 milijardi evra, što će prema procenama banke omogućiti da se odobri od 8,5 do devet milijardi evra kredita godišnje.
U delegaciji Srbije na godišnjoj skupštini EBRD su, pored premijera Cvetkovića, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i šefica vladine Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.
Premijer Cvetković će danas u Zagrebu u Banskim dvorima imati i bilateralni susret sa predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor, koja će mu tom prilikom uručiti hrvatski prevod pravnih tekovina EU, takozvani "akui komuniter" (acquis communautaire).
Najavljeno je i da će gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, u subotu 15. maja, ucestvovati na okruglom okruglom stolu gradonačelnika EBRD regiona.
U sklopu Godišnje skupštine biće održani sastanci Odbora guvernera EBRD-a i Poslovnog odbora, kao i godišnji sastanak EBRD-ovih donatora i bilateralni sastanci službenih delegacija.
Vlada Hrvatske je za organizaciju skupa izdvojila dva miliona evra, a procena je da sa Skupštine EBRD izveštava oko 300 novinara. Na skupu inače učestvuje oko 2.500 državnika, bankara, privrednika i investitora i delegacije 63 članice EBRD koje predvode ministri finansija.
"To ostaje ključno za vas, za region, i za Evropu, iako nedavni događaji na finansijskom tržištu mogu zamagliti tu viziju, nadajmo se samo privremeno", izjavio je Mirou.
Podsećajući da se region suočio sa najgorom ekonomskom krizom od početka tranzicije, on je istakao da glavni pokretači ekonomskog rasta u pretkriznom periodu mogu ostati ograničeni u narednim godinama.
Zbog toga je neophodno pronaći i razviti nove izvore privrednog rasta, naveo je predsednik EBRD, ističući pet ključnih oblasti delovanja koje zahtevaju politički fokus zemalja regiona radi postizanja održivog rasta u narednim godinama.
Pored procesa evropske integracije, Mirou je naglasio neophodnost razvoja lokalnih finansijskih tržišta, kao i podršku malim i srednjim preduzećima, kroz obezbeđivanje izvora finansiranja, odgovarajuće zakonodavstvo i izgradnju infrastrukture.
On je napomenuo i da sve ekonomije regiona mogu povećati svoju konkurentnost kroz borbu za veću energetsku efikasnost, koja ostaje ključni problem u zemljama u kojima je EBRD aktivan.
Ističući da su sve uspešne ekonomije zasnovane na dobrim trgovačkim vezama, Mirou je ukazao da je unapređivanje regionalne trgovine velika šansa za razvoj zemalja Jugoistočne Evrope.
"Sada moramo zajednički da radimo u Jugoistočnoj Evropi da bismo postigli napredak. To podrazumeva i jačanje komercijalnih veza i ulaganje u infrastrukturu koja može podmazati točkove trgovine", naglasio je Mirou.
On je ukazao da su poslednja dešavanja u evro zoni veoma važna i za zemlje Jugoistočne Evrope, navodeći da grčka kriza ima potencijal da unazadi napore za oporavak, posebno ako grčke banke i njihove podružnice u regionu budu dublje pogođene neizvesnostima na tržištu.
"Odlučne mere koje su usvojili EU i Međunarodni monetarni fond su zbog toga dobrodošli koraci ka umirivanju tržišta", istakao je predsednik EBRD.
Godišnja skupština EBRD okupila je u Zagrebu delegacije 63 zemlje članice i više od dve i po hiljade bankara, privrednika i investitora, a glavna tema skupa je ekonomski oporavak.
Prema najavama, na godišnjoj skupštini trebalo bi da bude odobreno povećanje kapitala EBRD-a za 50 odsto, na oko 30 milijardi evra, što će prema procenama banke omogućiti da se odobri od 8,5 do devet milijardi evra kredita godišnje.
U delegaciji Srbije na godišnjoj skupštini EBRD su, pored premijera Cvetkovića, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i šefica vladine Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.
Premijer Cvetković će danas u Zagrebu u Banskim dvorima imati i bilateralni susret sa predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor, koja će mu tom prilikom uručiti hrvatski prevod pravnih tekovina EU, takozvani "akui komuniter" (acquis communautaire).
Najavljeno je i da će gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, u subotu 15. maja, ucestvovati na okruglom okruglom stolu gradonačelnika EBRD regiona.
U sklopu Godišnje skupštine biće održani sastanci Odbora guvernera EBRD-a i Poslovnog odbora, kao i godišnji sastanak EBRD-ovih donatora i bilateralni sastanci službenih delegacija.
Vlada Hrvatske je za organizaciju skupa izdvojila dva miliona evra, a procena je da sa Skupštine EBRD izveštava oko 300 novinara. Na skupu inače učestvuje oko 2.500 državnika, bankara, privrednika i investitora i delegacije 63 članice EBRD koje predvode ministri finansija.
Kriza u regionu statistički prošla
Predsednici vlada zapadnog Balkana konstatovali su danas da se u svim zemljama regiona ekonomska kriza "formalno i statistički" završila, izjavio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković.
Cvetković je novinarima u Zagrebu, posle sastanka sa šefovima vlada iz regiona, izjavio da je zajednički ocenjeno da će oporavak od posledica krize ići sporije nego što se očekivalo.
"Takođe je procena da bi kriza mogla imati određene reperkusije na pitanje brzine evropskih integracija, i zbog toga je dogovoreno da sve zemlje i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nastave da se bore da se brzina evropskih integracija ubrza i da se čitav zapadni Balkan uključi u EU", kazao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona imaju određene infrastrukturne projekte, u kojima je EBRD spreman da pomogne, ali se prevashodno mora insistirati na tome da se poveća obim ekonomske saradnje u regionu.
(agencije/MONDO)
Cvetković je novinarima u Zagrebu, posle sastanka sa šefovima vlada iz regiona, izjavio da je zajednički ocenjeno da će oporavak od posledica krize ići sporije nego što se očekivalo.
"Takođe je procena da bi kriza mogla imati određene reperkusije na pitanje brzine evropskih integracija, i zbog toga je dogovoreno da sve zemlje i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nastave da se bore da se brzina evropskih integracija ubrza i da se čitav zapadni Balkan uključi u EU", kazao je Cvetković.
Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona imaju određene infrastrukturne projekte, u kojima je EBRD spreman da pomogne, ali se prevashodno mora insistirati na tome da se poveća obim ekonomske saradnje u regionu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
