BANKAR CARIĆ OTKRIVA ŠTA ĆE BITI SA KREDITIMA I INFLACIJOM: Ovo je jedini način da se smanje cene!

Svetu preti globalna recesija prema rečima vojnih, političkih i ekonomskih stručnjaka. Počelo je sa pandemijom koronavirusa, a nastavilo se sa ratom u Ukrajini. Visoka inflacija, drastično povećanje kamatnih stopa i rat u Ukrajini uzimaju svoj danak. Može li se obuzdati inflacija bez povećanja kamatnih stopa? Do kada će rasti? Može li jedna od mera zaštite zaduženog stanovništva biti i moratorijum na kredite? To su danas u jutarnjem programu na jednoj televiziji bila pitanja za Slavka Carića, bankara i finansijskog savetnika.

"Kamate se dižu na mesečnom nivou kada vam banka šalje obračun. Ako ste zaduženi u dinarima kredit je vezan za referentnu kamatnu stopu kao bazni deo tog ukupnog kamatnog zaduženja, ili Euribora ako je to kredit u evrima. U maju smo predvideli da će kamatne stope rasti i preporučili da se više štedi, a manje troši", dodao je Carić.

Euribor može da značajno poraste u mesecima pred nama. Euribor sigurno može da ide visoko, kazao je bankar. Istakao je da može dostići i deset odsto.

"Da podsetim, 2007. i 2008. godine Euribor je bio preko pet odsto, a danas je između 1,7 i 1,8 odsto. Bio je u minusu do pre nekoliko meseci. Ono što predviđaju stručnjaci ali i samo tržište, je da će u narednim mesecima biti na nivou od 2,8 odsto. Povećanje kamatnih stopa je knjiški primer kako obuzdati inflaciju, bolest koja je krenula da se širi Evropom nakon korone zbog povećanja proizvodnje, pretumbacija u kanalima snabdevanja, a na kraju, od februara, i zbog rata u Ukrajini. Sve je to doprinelo da inflacija dođe do ovog nivoa. Amerika pamti ovakvu inflaciju sedamdesetih godina prošlog veka, mi je pamtimo tokom devedesetih godina, i nije to nešto što se nije dešavalo. Znamo kako se protiv toga boriti. Povećanje kamatnih stopa sputava tražnju, a to obara cenu što dovodi do obaranja inflacije. Ako mere regulatora širom sveta ne daju svoj plod i divljanje cena ne krene nadole, što se još uvek nije desilo, granice za Euribor nema. Oni će morati da dižu kamatne stope nagore dok se ne vidi održivi trend smanjenja cena, odnosno, smanjenje inflacije", kazao je Carić.

Carić je istakao da će određeni broj domaćinstava u Srbiji doći na ivicu finansijskog "pucanja“. Uporedio je probleme Srbije sa Nemačkom i sa Sjedinjenim Američkim Državama.

"U Srbiji postoji veći problem nego u Americi ili Nemačkoj zato što domaćinstva plaćaju mnogo više struju i energente, i mnogo ih je koji su zaduženi. To dovodi do toga da imamo određeni broj domaćinstava koja će doći na ivicu pucanja u finansijskom smislu i neće moći da servisiraju svoje kredite. Ne postoji jednostavan recept. Velika Britanija je donela mere da subvencioniše cene energenata svojim stanovnicima, a Nemačka pak preporučuje svojim građanima veliku dozu štednje: da se manje kupaju, greju, da tokom zime nose džempere", otkrio je Carić.

Carić je objasnio osnovne uzroke visoke inflacije u svetu.

"Logistika je bila problematična od samog početka globalne pandemije 2020. godine, potom cene energenata koje su skočile i imale direktan uticaj na povećanje cena hrane. Nemojte zaboraviti ni to da su sve centralne banke sveta, uključujući i našu u manjoj meri, upumpale veliku količinu dodatnog novca, ne samo tokom već i pre korone. Kreiran je novac pa su se banke motivisale da taj novac uposle i da ga distribuiraju i privredi i stanovništvu. I to je jedan od glavnih uzroka inflacije i zato naša centralna banka kaže da je inflacija uvezena. Novčana masa evra i dolara nikada nije bila veća nego u poslednjih nekoliko meseci", objasnio je bankar i finansijski savetnik.

Imali smo i "divljanje“ cena nafte i gasa od kraja februara do sredine leta.

"Nakon toga cene su počele da se smanjuju i sada su negde na nivou od pre početka rata u Ukrajini. Te dve komponente su krenule da se vraćaju unazad, ali te cene od pre šest meseci nafte i gasa su sada ukalkulisane u sve ostale cene koje su nastavile da rastu. I jeste to začarani krug i zato mora da se preseče visokim kamatnim stopama i povlačenjem dobrog dela viška likvidnosti, odnosno, tog upumpanog novca u sistem, pre svega Amerike i Evropske unije", istakao je Carić.

Slavko Carić objasnio je danas da mi nismo zadužena nacija kada se pogleda broj ukupnih kredita u Srbiji i kada ga podelimo sa brojem stanovnika. Uporedio je Srbiju i Hrvatsku.

"Mi smo 2,5 puta manje zaduženi nego susedna nam i malo razvijenija Hrvatska. Mi smo mnogo manje zaduženi nego Mađarska, Češka, nego Nemačka po stanovniku. Taj pojedinačni kredit po stanovniku je oko hiljadu evra. Ne spadamo u zadužene nacije. Zašto smo propagirali stambene kredite od 2000. godine pa naovamo. Imali smo veliki broj ljudi u velikim gradovima koji su živeli kao podstanari i koji su plaćali određenu sumu novca za rentu svakog meseca. Naravno da bi bilo mnogo logičnije da tu sumu novca odvajaju za stambeni kredit i da im na kraju kreditnog perioda ostane stan kao njihova imovina koju posle mogu da prodaju, poklone, da je naslede njihova deca. Zato smo krenuli svi da se zadužujemo tih dvehiljaditih kada su kamatne stope bile velike. Od 2002. do 2004. bile su oko deset odsto za stambene kredite i ljudi su kupovali stanove. Posle, kada su u peirodu 2009/2012 kamatne stope krenule nadole, ljudi su kredite refinansirali i dobijali mnogo niže kamatne stope", objasnio je Carić.

Na pitanje da li je danas vreme da se uzme stambeni kredit, Carić je rekao da preporučuje fiksnu kamatnu stopu. Objasnio je i zašto.

"Ako neko ima stambeni problem i priliku da ga sada reši - kupi stan, ja bih mu preporučio da uzme kredit. Već godinu dana preporučujem: Uzmite fiksnu kamatnu stopu, ljudi. Živimo u turbulentnim vremenima, svašta može da se desi i politički, i bezbedonosno i ekonomski da bi bilo ko mogao da vam kaže u narednih 12 meseci biće tako i tako. Fiksna kamatna stopa znači da možete da iskalkulišete troškove u narednih nekoliko godina. Ako to sebi možete da priuštite, onda uzmite kredit sa fiksnom kamatnom stopom", savet je bankara.

Inflacija u oktobru iznosila je 15 odsto rekla je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. To je potvrdio i Republički zavod za statistiku.

"Narodna banka kao reper gleda paket dobara i usluga i u proseku je to dobra kalkulacija, inflacija je 15 odsto i ona jeste visoka. Svaka inflacija koja je preko dva, tri ili četiri odsto smatra se visokom. Investitori sada razmišljaju ovako: ‘Zašto bih danas investirao sa visokim kamatnim stopama i u situaciji neizvesnosti?‘ Oni ne razmišljaju samo o tome za koliko će moći da prodaju robu za godinu, dve ili tri već i koliki će im biti troškovi", objasnio je Carić.

(MONDO)