Porast cena stanova za izdavanje u Beogradu, podstakao je brojne podstanare da se odluče na kupovinu nekretnine.
Rast cena stanova u Beogradu, pogodio je mnoge koji iznajmljuju stanove u prestonici, ali u tome ima i nečeg dobrog - eksplozija na tržištu nekretnina ubrzala je odluku mnogih građana da se stambeno obezbede.
Zbog utrostručenih cena, mnogi podstanari postavili su sebi pitanje, zašto bi plaćali nekome 1.000 evra za najam, kada sebi mogu plaćati kredit za stan?
Jelena J. iz malog mesta u srcu Šumadije preselila u prestonicu pre punih sedam godina, a za "Blic" kaže da se kaje što se na kredit nije odlučila ranije, jer bi stan pazarila po nižoj ceni, i sada bi otplatila skoro polovinu.
"Studirala sam u Beogradu, a paralelno i radila, od samog starta imala sam uslove za stambeni kredit, ali nekako nisam imala hrabrosti da se upustim u sve to. Uvek je bilo, ma neka, možda se konačno partner i ja odlučimo da živimo zajedno. Naravno, rastali smo se. Pa onda kredit za letovanje, pa za zimovanje, pa kupovina nečeg drugog i tako redom. Kada su cene nekretnina podivljale sama sebi sam rekla: "neka ti je rata i 1.000 evra i treba da plaćaš cenu odlaganja". Podnela sam zahtev i ušla u proceduru. Naravno, sada plaćam skuplje za dalju lokaciju ali to će biti moj stan iz koga me niko neće juriti i neću strepeti svaki put kada vidim da me vlasnik stana koji iznajmljujem zove", kaže Jelena za "Blic" i ne krije radost jer se odlučila na kupovinu svog stana.
S druge strane, Jelenin slučaj nije usamljen, Mladen M. takođe planira da u skorije vreme kod banke podnese zahtev za podizanje stambenog kredita.
"Živim već 10 godina u Beogradu i nisam se nešto mnogo selio, moram da kažem. Živim u Žarkovu, nije mi visoka cena kirije od 180 na 250, vlasnici stana su divni, ali ipak, nisam siguran kuda će me ovo odvesti pa sam dobro promislio i odlučio se na kupovinu stana. Radim dva posla, srećom u radnom sam odnosu, a ujedno sam uspeo da uštedim za učešće, pa već polako razgledam neke nekretnine u komšiluku. Žao mi je što se na ovo nisam odlučio ranije, zato hvala Rusima što su nam ovo napravili jer da nije tako, ko zna još koliko bi dugo bio podstanar, kaže Mladen, koji kaže da će rata za stan biti nešto malo veća od mesečne rente koju trenutno plaća.
Parovi se odlučuju na brak
Rusi i Ukrajinci su mnoge parove naterali na zajednički život.
Kristina J. koja je iz Jagodine došla u prestonicu na studije još pre šest godina, a isto toliko dugo je u vezi sa momkom iz Beograda, prošla je jednu selidbu pre par meseci, a zatim je momku postavila ultimatum.
"Iskreno, nama je ovako bilo lepo. On je živeo u svom stanu, a ja sam živela u svom kao podstanar. Studirali smo, a zatim smo počeli da radimo i onda nam je prijalo to što svako ima svoj mir, a opet smo zajedno kada to želimo. Mnogi su se sa strane pitali šta čekamo i zašto ne živimo zajedno ako ne drugo, mi na to nismo ni obraćali pažnju. Ipak, kako su cene skočile a meni znanto računi postali sve veći, potražila sam pre četiri meseca drugi stan i to malo dalje od centra. Nisam bila zadovoljna ni stanom ni lokacijom a ni time što je moj momak sve vreme ćutao. Koleginice na poslu su mi skrenule pažnju da razmislim o svemu, pa sam se tako jedne večeri odvažila da mu kažem koliko sam ljuta što mi je samo pomogao da spakujem stvari i da se preselim. Tako sam iznudila pitanje da pređem kod njega, na šta sam odgovorila, može, ali ako se venčamo, dosta je ovako, odluči se", priča Kristina u jednom dahu i dodaje kroz šalu da je ona njega zaprosila.
Kako su cene zakupnine stana utrostručene, mnogi podstanari postavili su sebi pitanje, zašto bi plaćali nekome 1.000 evra za najam, kada sebi mogu plaćati kredit za stan? Doduše, iako mnogi stručnjaci sevetuju da je i to prilično "klizav teren", jer su i cene nerketnina skočile a samim tim i rate, ipak, kada se sve sabere, jasno je - ako već morate da plaćate stanarinu, bolje ulažite u nešto što će na kraju ipak biti vaše.
Jelena J. koja se iz malog mesta u srcu Šumadije preselila u prestonicu pre punih sedam godina, za "Blic" kaže da se kaje što se na kredit nije odlučila ranije, jer bi stan pazarila po nižoj ceni, i sada bi otplatila skoro polovinu.
"Studirala sam u Beogradu, a paralelno i radila, od samog starta imala sam uslove za stambeni kredit, ali nekako nisam imala hrabrosti da se upustim u sve to. Uvek je bilo, ma neka, možda se konačno partner i ja odlučimo da živimo zajedno. Naravno, rastali smo se. Pa onda kredit za letovanje, pa za zimovanje, pa kupovina nečeg drugog i tako redom. Kada su cene nekretnina podivljale sama sebi sam rekla: "neka ti je rata i 1.000 evra i treba da plaćaš cenu odlaganja". Podnela sam zahtev i ušla u proceduru. Naravno, sada plaćam skuplje za dalju lokaciju ali to će biti moj stan iz koga me niko neće juriti i neću strepeti svaki put kada vidim da me vlasnik stana koji iznajmljujem zove", kaže Jelena za "Blic" i ne krije radost jer se odlučila na kupovinu svog stana.
S druge strane, Jelenin slučaj nije usamljen, Mladen M. takođe planira da u skorije vreme kod banke podnese zahtev za podizanje stambenog kredita.
"Živim već 10 godina u Beogradu i nisam se nešto mnogo selio, moram da kažem. Živim u Žarkovu, nije mi visoka cena kirije od 180 na 250, vlasnici stana su divni, ali ipak, nisam siguran kuda će me ovo odvesti pa sam dobro promislio i odlučio se na kupovinu stana. Radim dva posla, srećom u radnom sam odnosu, a ujedno sam uspeo da uštedim za učešće, pa već polako razgledam neke nekretnine u komšiluku. Žao mi je što se na ovo nisam odlučio ranije, zato hvala Rusima što su nam ovo napravili jer da nije tako, ko zna još koliko bi dugo bio podstanar", kaže Mladen, koji kaže da će rata za stan biti nešto malo veća od mesečne rente koju trenutno plaća.
Parovi se odlučuju na brak
Iako su mnogi računali da će u brak ući na neki romantičniji način, Rusi i Ukrajinci su mnoge parove naterali na zajednički život. Kako kažu naši sagovornici, dok devojkama pljušte ponude za brak, parovi koji godinama žive odvojeno su se konačno odlučili na brak.
Kristina J. koja je iz Jagodine došla u prestonicu na studije još pre šest godina, a isto toliko dugo je u vezi sa momkom iz Beograda, prošla je jednu selidbu pre par meseci, a zatim je momku postavila ultimatum.
"Iskreno, nama je ovako bilo lepo. On je živeo u svom stanu, a ja sam živela u svom kao podstanar. Studirali smo, a zatim smo počeli da radimo i onda nam je prijalo to što svako ima svoj mir, a opet smo zajedno kada to želimo. Mnogi su se sa strane pitali šta čekamo i zašto ne živimo zajedno ako ne drugo, mi na to nismo ni obraćali pažnju. Ipak, kako su cene skočile a meni znanto računi postali sve veći, potražila sam pre četiri meseca drugi stan i to malo dalje od centra. Nisam bila zadovoljna ni stanom ni lokacijom a ni time što je moj momak sve vreme ćutao. Koleginice na poslu su mi skrenule pažnju da razmislim o svemu, pa sam se tako jedne večeri odvažila da mu kažem koliko sam ljuta što mi je samo pomogao da spakujem stvari i da se preselim. Tako sam iznudila pitanje da pređem kod njega, na šta sam odgovorila, može, ali ako se venčamo, dosta je ovako, odluči se", priča Kristina u jednom dahu i dodaje kroz šalu da je ona njega zaprosila.
I dok se parovi odlučuju na život pod istim krovom, bračne ponude ne zaobilaze ni singl devojke. Ana A. u razgovoru za "Blic" kaže da su se momci malo ohrabrili po tom pitanju i pokušavaju na sve načine da osvoje devojke.
"Momci su postali otvoreniji, sigurniji u sebe, i sada kada su cene nekretnina naglo skočile, oni za koje sam i ranije znala da im se dopadam, izneli su mi ponude, kao "ako imaš problem, doseli se kod mene", drugi mi je rekao "možeš živeti kod mene ako ti podignu rentu, a možeš se i udati za mene", sve su to bile kao polu šale, ali znam da nisu. Smatram da ne treba ulaziti u vezu ili brak, ili tek tako početi život sa nekim, pa sam se i ja malo našalila ali svakako odbila. Prema rečima nekih mojih drugarica, i one su dobile neke slične predloge, pa mi je zaista drago što su postali otvoreniji, ne zbog mene, nego zbog njih samih. Ipak, kakva god situacija bila, smatram da devojke ne bi trebalo pošto poto da ulaze u veze, ako im se ta druga osoba ne dopada, nažalost, morala sam da ih razočaram", kaže Ana za "Blic" i dodaje da i ona razmišlja o stambenom kreditu.
Bez 100.000 evra ne planirajte ništa
Iako se pre nekoliko godina za 70.000 evra mogao kupiti stan u centru Beograda, danas je ta svota novca potrebna za kupovinu stana na periferiji, i to pod uslovom da imate puno sreće da naletite na nešto pogodno.
Prema rečima pojedinih agenata garsonjere se mogu naći za 50.000 evra, ali i to je diskutabilno, jer se uglavnom radi o starijim gradnjama gde je potrebno veliko ulaganje. Za taj novac možete birati samo suterene, ili visoko prizemlje, na šta se retko ko odlučuje.
(Mondo/Blic)
