"Ruska strana to ranije nije pominjala. Oni traže da sva projektna dokumentacija bude gotova. Glavni projekti treba da budu urađeni ili najmanje svi idejni, da bi oni napravili kalkulaciju i njihovu operativu doveli u Srbiju", rekao je Ignjatović.
On je kazao da ruski partner tražio kompletnu dokumentaciju, da bi mogla da se započne realizacija svih projekata istovremeno.
"Međutim, mi smo im ponudili da dođu i krenu, recimo, sa radovima na završetku pruge Valjevo - Loznica, gde mogu da rade sigurno godinu dana, ako ne i više, dok mi za to vreme ne uradimo projektnu dokumentaciju za preostalih 40 kilometara pruge", naveo je on.
Ignjatović je kazao da se to isto odnosi i na beogradski železnički čvor, u koji spada i izgradnja stanice "Prokop", kao i na rekonstrukciju prugu Beograd - Bar, elektrifikaciju pruge Beograd - Vršac i izgradnju drugog koloseka na deonici Beograd - Pančevo.
"Ali pregovori idu u pozitivnom smeru, tako da ako taj kredit bude dodeljen Srbiji i uradi se samo beogradski železnički čvor - biće to pun pogodak za Srbiju i Beograd", istakao je direktor CIP - a.
Generalni direktor "Železnice Srbije" Milovan Marković 2. juna je izjavio Tanjugu da je sa predstavnicima ruske delegacije u Beogradu postignuta načelna saglasnost o finansiranju izgradnje beogradskog železničkog čvora u vrednosti od 210 miliona evra i pruge Valjevo-Loznica u iznosu od 260 miliona evra.
"Na tom spisku objekata koje smo mi predložili bila je i rekonstrukcija pruge Beograd-Bar", rekao je Marković, posle potpisivanja protokola o uslovima ruskog kredita za "Železnicu Srbije" i nagovestio da bi polovinom sledeće godine trebalo da otpočnu radovi na svim objektima koji budu ugovoreni.
Beogradski železnički čvor, pre svega, kao prioritet, prihvatljiv za rusku stranu za finansiranje i dogovoreno je da u narednom periodu ministarstva finansija, i rusko i srpsko, pregovaraju o uslovima kredita, a da "Ruska državna železnica" i "Železnica Srbije" rade na tehničkim parametrima ugovora, odnosno da Institut CIP uradi nedostajuće idejne projekte do kraja godine, naveo je Marković.
Vlada Srbije je početkom maja usvojila Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o ruskom kreditu od 200 miliona dolara za pokriće deficita srpskog budžeta.
Načelni dogovor o kreditima vrednim ukupno milijardu dolara postignut je tokom prošlogodišnje posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i sastanku sa predsdenikom Republike Borisom Tadićem.
(Tanjug)
On je kazao da ruski partner tražio kompletnu dokumentaciju, da bi mogla da se započne realizacija svih projekata istovremeno.
"Međutim, mi smo im ponudili da dođu i krenu, recimo, sa radovima na završetku pruge Valjevo - Loznica, gde mogu da rade sigurno godinu dana, ako ne i više, dok mi za to vreme ne uradimo projektnu dokumentaciju za preostalih 40 kilometara pruge", naveo je on.
Ignjatović je kazao da se to isto odnosi i na beogradski železnički čvor, u koji spada i izgradnja stanice "Prokop", kao i na rekonstrukciju prugu Beograd - Bar, elektrifikaciju pruge Beograd - Vršac i izgradnju drugog koloseka na deonici Beograd - Pančevo.
"Ali pregovori idu u pozitivnom smeru, tako da ako taj kredit bude dodeljen Srbiji i uradi se samo beogradski železnički čvor - biće to pun pogodak za Srbiju i Beograd", istakao je direktor CIP - a.
Generalni direktor "Železnice Srbije" Milovan Marković 2. juna je izjavio Tanjugu da je sa predstavnicima ruske delegacije u Beogradu postignuta načelna saglasnost o finansiranju izgradnje beogradskog železničkog čvora u vrednosti od 210 miliona evra i pruge Valjevo-Loznica u iznosu od 260 miliona evra.
"Na tom spisku objekata koje smo mi predložili bila je i rekonstrukcija pruge Beograd-Bar", rekao je Marković, posle potpisivanja protokola o uslovima ruskog kredita za "Železnicu Srbije" i nagovestio da bi polovinom sledeće godine trebalo da otpočnu radovi na svim objektima koji budu ugovoreni.
Beogradski železnički čvor, pre svega, kao prioritet, prihvatljiv za rusku stranu za finansiranje i dogovoreno je da u narednom periodu ministarstva finansija, i rusko i srpsko, pregovaraju o uslovima kredita, a da "Ruska državna železnica" i "Železnica Srbije" rade na tehničkim parametrima ugovora, odnosno da Institut CIP uradi nedostajuće idejne projekte do kraja godine, naveo je Marković.
Vlada Srbije je početkom maja usvojila Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o ruskom kreditu od 200 miliona dolara za pokriće deficita srpskog budžeta.
Načelni dogovor o kreditima vrednim ukupno milijardu dolara postignut je tokom prošlogodišnje posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu i sastanku sa predsdenikom Republike Borisom Tadićem.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
