Veliki broj građana ispunjava starosnu normu za odlazak u penziju, ali zbog nedovoljno radnog staža, ne uspeva da se penzioniše.
Bez napunjenih 15 godina radnog staža ne može se otići u penziju. Podaci Populacionog fonda Ujedinjenih nacija pokazuju da čak 150.000 ljudi starijih od 65 godina ne može da se penzioniše, a kao glavni problem, navodi se nedovoljan broj godina radnog staža.
Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Starosna granica za žene je 63 i po godine života i takođe 15 godina staža. Bez obzira na pol, građani mogu da se penzionušu i sa 45 godina staža, koliko god da su stari.
Građani koji su radili manje, makar to bilo i 14 godina, a za sve to vreme uredno plaćali doprinose, nemaju pravo ni na kakvu penziju.
Dr Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, Zakon o penzijskom i invalidskom osigurnaju vrlo jasno određuje da su dva uslova za odlazak u penziju godine starosti i radnog staža. Ko je radio makar i dan manje ispod granice – nema pravo na penziju.
Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku i bivša ministarka socijalne zaštite u Vladi Zorana Đinđića, kaže za "Novu“ da ne postoji mogućnost za bilo koji iznos penzije ili naknade bez dovoljno godina staža.
"Tih 15 godina je amin“, kaže ona.
Naša sagovornica objašnjava da i većina drugih zemalja ima minimalan broj godina staža, a za primer države koja nema, navodi Nemačku.
"Međutim, u Nemačkoj ne postoji iznos minimalne penzije. Kada taj iznos postoji, kao kod nas, mora da postoji i minimalan broj godina staža“, objašnjava Matković.
Da li postoji rešenje?
Jedan od doprinosa koje poslodavac plaća za svoje zaposlene jeste doprinos za slučaj nezaposlenosti. Mario Reljanović upravo ovo iznosi kao potencijalno rešenje, ali postoji nekoliko "caka“.
"Postoji mogućnost da ako ste radili 13 ili 14 godina, budete u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ali najviše dve godine“, objašnjava Reljanović.
U praksi, to znači da građanina sa nedovoljnim stažem u tom periodu Nacionalna služba "pokriva“ sa malom naknadom I uplaćuje doprinose.
"Međutim, ovo pravo se stiče samo ako ispunjavate specifične uslove. Jedan od njih je da su doprinosi za slučaj nezaposlenosti bili uplaćivani 12 meseci neprekidno, ili 12 meseci sa prekidima, ali ‘unutar’ 18 meseci“, navodi Reljanović.
On dodaje da problem može da predstavlja to što se pažnja obraća i na razlog odlaženja sa poslednjeg radnog mesta.
"Uslov se ispunjava ako je građanin prestao da radi jer je bio tehnološki višak, ako je firma u kojoj je radio prestala da postoji, ako mu je istekao ugovor na neodređeno a poslodavac ga nije produžio i slično. Međutim, ako je zaposleni sam dao otkaz, onda gubi ovo pravo“, objašnjava sagovornik.
Prema rečima Gordane Matković, ako neko ima manje od 15 godina staža, način da ipak obezbedi sebi penziju je uplaćivanje dobrovoljnog osiguranja.
"Građani mogu dobrovoljno da uplaćuju penziono osiguranje. To se radi nevezano od radnog staža“, kaže Matković. Reljanović takođe objašnjava da osim modela penzije koji je koristi u Srbiji, postoji i drugi koji kod nas nije zaživeo, a predstavlja dobro rešenje.
Kod nas se kolokvijalno taj model ove socijalna penzija. U svetu to znači da svaka osoba starija od 65 ili 70 godina, zavisno od države, automatski dobija penziju“, kaže sagovornik.
Kada je reč o potrebnom radnom stažu da bi se ostvarilo pravo na socijalnu penziju, u pojedinim državama od iznosi šest meseci, negde pet godina, a negde minimalni radni staž uopšte ne postoji.
"Takve penzije su minimalne. Primera radi, u SAD socijalna penzija iznosi oko 700 dolara, što iz našeg ugla može da deluje kao dobar iznos, ali u Americi od tog novca ne može da se živi, a sličan je iznos i u Kanadi“, kaže sagovornik "Nove“, ali dodaje da, i pored toga što taj novac nije dovoljan, "bolje je nego ništa“.
Koje grupe ljudi nemaju pravo na penziju?
Od svih građana Srbije, kaže Reljanović, uslove za penzionisanje najčešće ne ispunjavaju oni koji su se bavili samostalnim delatnostima i poljoprivrednici.
"Poljoprivredna penzija je uvedena, ali ne za one poljoprivrednike koji nisu plaćali doprinose, a njih ima dosta“, kaže Reljanović. Takođe, veliki broj ljudi koji ne ispunjavaju uslove za penziju su zapravo bili zaposleni, ali nisu znali da poslodavac nije plaćao poreze i doprinose.
(Mondo/Nova)
