Početkom godine veliki deo kreditno zaduženog stanovništva dočela je informacija da su im rate kredita porasle, a sada stiže i novo uvećanje.
Stambeni krediti u Srbiji indeksirani su u evrima, dok je kamatna stopa na istim kreditima vezana za promenu euribora, faktora koji je doneo velike poteškoće kupcima nekretnina, pogotovo onih koji su stambene kredite podigli pre nekoliko godina.
Evropska centralna banka povećala je, referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, pa euribor sada iznosi tačno 3,011 odsto. Ovo je ujedno i najviša kamatna stopa Evropske centralne banke od druge polovine 2008. godine, a na narednom sastanku u martu očekuje se još jedno povećanje kamatne stope u istom iznosu.
Kako će ovaj skok uticati na rate kredita građana koji su kreditni proizvod uzeli po varijabilnoj kamatnoj stopi, objašnjava za MONDO Dušan Uzelac iz udruženja "Kamatica" koji navodi da će podizanje kamatne stope najviše osetiti građani koji tek nekoliko godina otplaćuju kredit.
“Rast rate kredita prvenstveno zavisi od toga u kojoj se fazi otplate kredita trenutno nalazi dužnik, odnosno da li je kredit npr. nedavno podignut ili pre deset godina. Ta računica govori šta vam je u većem odnosu sadržano u okviru rate – da li je to glavnica ili kamata. Reč je o tome da je kamata veća u ranijoj fazi otplate, pa će onima koji su nedavno zaduženi, više skočiti rata kredita”, objašnjava Uzelac.
Naš sagovornik dodaje da banke prema ugovoru imaju definisane rokove kada rade rekalkulaciju kreditnih rata, kao i da će sada do toga dolaziti učestalije uzevši u obzir da se euribor sve češće menja.
Krediti sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom?
Imajući u vidu da skok euribora na prvom mestu pogađa one koji su zaduženi u kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, mnogi stoga smatraju da je trenutno možda povoljnije rešenje uzimanje kredita sa fiksnom kamatom, ali i to je “mač sa dve oštrice”.
“Odgovor na pitanje da li je bolje uzeti kredit sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom prilično je kompleksan jer vrstu kredita definiše proizvod koji kupujete njime. Ako kupujete mašinu koja će vam praviti godišnji prinos od 30 odsto, nije problem da platite godišnju kamatu od 20 odsto. Ali u slučaju da kupite televizor koji će vam trajati kraće od otplate kredita, otići ćete u minus sve i da uzmete kredit sa kamatom od nula odsto”, ističe Uzelac za MONDO.
Ekonomista naglašava da zapravo otplatni period i ponašanje dužnika u otplatnom periodu određuje težinu kredita jer, pored izbora vrste kredita, građani moraju biti mudri u pogledu njegove potrošnje.
(Mondo)
