Ekonomista Nurijel Rubini najavio je 5 globalnih problema u ekonomiji.
Nurijel Rubini, američki ekonomista poznatiji kao "Doktor Propast" koji je predvideo krizu 2008. godine nema dobre vesti. Upozorio je na 5 globalnih problema u ekonomiji, naglašavajući da Idemo ka prekretnici koja će promeniti živote zajmodavaca i zajmoprimaca, bilo javnih ili privatnih, diskretnih ili rasipnih.
"U roku od jedne decenije mogli bismo da se suočimo sa majkom svih dužničkih kriza", rekao je Rubini za španski list El Mundo. Rubini je pesimista u pogledu konsenzusa da će mnoge zemlje doživeti ekonomski rast 2023. godine. Pored najveće dužničke krize, koju Rubini naziva megapretnjom, on ističe i značaj budućeg demografskog kolapsa, moguću klimatsku katastrofu, uticaj veštačke inteligencije i izazov normalizacije globalnih pandemija.
"Jedan od faktora je inflacija. Lako je smanjiti sa 10 na pet odsto, ali je mnogo teže spustiti sa pet odsto na dva posto. Osim toga, dug u sistemu pojačava ekonomski pad i povećava rizik od neplaćanja obaveza i finansijskog stresa", objašnjava Rubini.
Prema njegovim rečima, sadašnja generacija će doživeti kraj ere rasta, a sutra će biti vreme haosa i hronične nestabilnosti. Pored toga, on je skrenuo pažnju na činjenicu da u Španiji postoji akutni problem starenja stanovništva. Zbog toga će uskoro biti potrebna temeljna reforma penzionog sistema.
U septembru 2022. godine javni dug kraljevstva oborio je novi istorijski rekord, premašivši 1,5 biliona evra, što iznosi 116 odsto BDP-a, preneo je Bankar.
5 velikih problema u globalnoj ekonomiji
Ratovi
Ruska invazija na Ukrajinu poremetila je lance snabdevanja i već je potresla globalnu ekonomiju , ali bi se geopolitički sukob mogao proširiti svetom, rekao je Rubini. On je ukazao na tenzije između SAD i drugih velikih sila, poput Bliskog istoka, Irana i Kine, a prethodno je upozorio da je Treći svetski rat praktično već počeo.
Tenzije izazivaju mnoge sile gradeći svoju bazu vojnih zaliha, uključujući NATO, Evropu i SAD. Taj teret za nacionalne budžete mogao bi da pogorša ionako visok nivo duga i inflaciju, produživši finansijsku krizu.
Klimatske promene
Globalna ekonomija takođe vodi rat protiv klimatskih promena, čije bi rešavanje moglo biti skupo.
"Ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje mogli bi koštati bilione dolara godišnje u narednim decenijama, a glupo je misliti da će sve te investicije podstaći rast", rekao je Rubini, dodajući da će nacije verovatno vremenom postati siromašnije.
"Značajan deo postojećeg kapitala moraće da se zameni, bilo zato što je zastareo ili zato što je uništen klimatskim promenama", dodao je.
Nepredvidive bolesti
Širenje kovida 19 nije gotovo, kao ni pandemije. Rubini predviđa da će razne epidemije postati sve češće i veće u budućnosti, delom zbog posledica klimatskih promena. To bi moglo značajno da poveća državni dug dok lideri pokušavaju da se pozabave jednom krizom javnog zdravstva za drugom, istovremeno se suočavajući s troškovima za negu starijih.
Revolucija robota
Globalna ekonomija će biti pogođena "globotikom", kako je Rubini naziva, ili inovacijama koje proizlaze iz globalizacije i automatizacije. Dok neki tvrde da ti faktori podstiču ekonomski rast, oni predstavljaju veliku pretnju "plavim i belim okovratnicima", što znači da bi vlade mogle biti prisiljene da daju ogromne sume novca ako roboti, tehnologija veštačke inteligencije i drugi napredak izbace ljude sa radnih mesta.
"Troškovi bi mogli biti veliki", upozorio je Rubini.
On je procenio da bi SAD mogle izgubiti oko 20 odsto svog BDP-a ako vlada izdvoji osnovni prihod od 1.000 dolara po stanovniku mesečno.
Nejednakost bogatstva
Nedostaci u bogatstvu izazivaju nemir među mladima i srednjom i radničkom klasom, rekao je Rubini, što bi liderima država moglo da bude skupo da reše.
"Da bi sprečile populističke režime da dođu na vlast i sprovode nepromišljenu, neodrživu ekonomsku politiku, liberalne demokratije će morati da potroše celo bogatstvo da ojačaju svoje mreže socijalne sigurnosti – kao što mnoge već rade", rekao je, preneo je Investitor.
Status dolara ugrožen
"Status američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute je ugrožen"
"Iako nijedna valuta još uvek nije u stanju da u potpunosti zameni dolar na pijedestalu, američka valuta brzo gubi svoju konkurentsku prednost u odnosu na kineski juan", rekao je Rubini.
Kako je Rubini dalje ocenio, "s obzirom na povećano osnaživanje dolara u svrhe nacionalne bezbednosti i rastuće geopolitičko rivalstvo između Zapada i revizionističkih sila kao što su Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja, neki tvrde da će se dedolarizacija ubrzati…".
"U svetu koji će biti sve više podeljen na dve geopolitičke sfere uticaja – na one koje okružuju SAD i Kinu - verovatno je da će bipolarni, valutni režim na kraju zameniti unipolarni", konstatuje Dr Propast.
Skeptici, međutim, primećuju da juan ne može postati prava rezervna valuta ako Peking ne ukine kontrolu kapitala, ako ne prihvati trajne deficite tekućeg računa, a kurs juana ne postane fleksibilniji.
Ali, Rubini tvrdi da takve stavke više ne važe, pošto "Vašington sankcijama aktivno podriva privlačnost svoje valute".
"Potpuna fleksibilnost deviznog kursa i međunarodna mobilnost kapitala nisu neophodni da bi zemlja postigla status rezervne valute… I dok Kina možda ima kontrolu kapitala, SAD imaju svoju verziju koja može smanjiti privlačnost dolarske imovine među neprijateljima i rođačkim prijateljima. To uključuje finansijske sankcije protiv njegovih rivala, ograničenja za unutrašnja ulaganja u mnoge sektore i firme osetljive na nacionalnu bezbednost", navodi dalje Dr Propast.
(Mondo)
