Ekonomista Milorad Ilić je govorio o tome kakva je trenutno ekonomska situacija u Srbiji i nazire li se kraj krizi, inflaciji, rastu kamata i poskupljenjima?
Ekonomista Milorad Ilić ima sumorne prognoze da će kriza trajati još dugo i dodao da niko ne može da izračuna, ono što se svi pitamo - kolika je realna inflacija u Srbiji. On je u emisiji "Uranak" na K1 televiziji rekao da je ovo samo početak propadanja banaka, iako je normalno da se to dešava. "Ali, nije normalno baš da propadne banka koja je stara 160 godina, kao što je Kredi Svis. Propala je zbog krize, ali rat u Ukrajini je nastao da bi se producirao problem u ekonomiji. On nije nastao zbog bezbedonosnih i drugih stvari, već kao završnica sukoba koji traje već 30 godina, a to je sukob između Amerike i Evrope", kazao je Ilić u "Uranku".
Rat između dolara i evra
Raspad bivše Jugoslavije, kako je kazao Ilić, bio je u funkciji sprečavanja uvođenja evra, a sada je na delu rat između dolara i evra. "Američki stratezi su neke stvari prespavali. Oni su tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina bili usmereni protiv Evrope i osnivanja EU, ali koliko god su bili protiv, svako je znao da će proizvod EU biti stvaranje zajedničke valute. A jedino što je Ameriku držalo kao silu je dolar kao svetska rezervna valuta.Dolar jeste skočio, ali ovaj rat će dugo da traje. Dolar je uvek jačao dok su se negde dešavali ratovi, ali sada imamo rat u Evropi i FED diže dvostruko brže referentnu kamatnu stopu nego što to radi Evropska centralna banka. Dolar uopšte nema neki veliki rast, da ne kažem da poslednjih meseci ima i pad. To samo govori o tome da dolar ima ozbiljne probleme i da će ovaj rat duže da traje", istakao je ekonomista na televiziji K1.
Ilić je ocenio da je napravljena strašna greška sa konfiskacijom imovine ruskih oligarha i ruske države. "To je kod ostalih zemalja samo ubrzalo bežanje iz dolara. To je osnovno zbog čega se ovaj rat vodi. Gadafi je hteo da pravi afrički dinar sa podlogom u zlatu, da faktički protera dolar, pre svega. Sadam Husein je kazao da će prodavati naftu isključivo za evro, i sutradan je bukvalno portparol Stejt departmenta rekao da je cilj napada na Irak svrgavanje Sadama Huseina. Ne znamo kako će se sve završiti, verovatno će svetska ekonomija ići u pravcu stvaranja nadnacionalne valute koja će služiti za međunarodne transakcije i nadamo se da će tako biti, jer su pametni ljudi još 1946. godine to predvideli i govorili o tome. Pre svega će se o tome dogovarati azijske zemlje, a posle i afričke. Amerika će nažalost morati da se zadovolji samo sa potpunom kontrolom Evrope i ništa više od toga", dodao je on.
Rat će trajati godinama
Ilić kaže da će ovaj rat dugo trajati, čak godinama, i da će morati da se završi ili porazom Rusije ili potpunom okupacijom Ukrajine. "I jedna i druga situacija zahteva veoma mnogo vremena. Ovaj rat nastao je i da bi se podigla inflacija i opšti nivo cena, da bi postojeći nivo novčane mase i kontrole koju finansijski sektor na Zapadu drži doveli do toga da smanje opterećenost javnih dugova velikih zemalja u odnosu na njihov bruto društveni proizvod, odnosno, da bi mogla da se nastavi dalja emisija novca, prevashodno Amerike i Evrope", kazao je Ilić.
On je dodao da su Evropa i Amerika saveznici i da su svi ekonomski problemi, prevashodno, nastali zbog cene energenata. "Energenti su dolazili iz Rusije. Ako imam kao saveznika Evropu, a omražanog neprijatelja Rusiju, a ja sam Amerika, šta bih ja uradio? Ja bih naterao Evropljane da puste Severni tok 2 pre nego što su uopšte razmišljali da ga puste i da tako obezbedio veću dostupnost energenata. Kada imate veću dostupnost energenata, onda je i njihova cena niža. Doveli bi do toga da Evropa kao naš saveznik ne bi imala nikakav problem, ni sa inflacijom niti problem sa cenama energenata. Vi s druge strane Rusiji koja je vaš neprijatelj onemogućavate da mnogo zarađuje zbog poskupljenja energenata. Time što ste sabotirali Severni tok napravili ste problem Evropi, a jel to vama logično ako vam je Evropa saveznik? Meni to nije logično", rekao je Milorad Ilić.
Struktura potrošnje
Kada ekonomisti kažu da je inflacija u padu, u pravu su, ali kada je reč o pojedinim zemljama, smatra Ilić. "Veoma je teško izračunati koliko realno iznosi ta inflacija. Ja neću da kažem da ljudi koji izračunavaju inflaciju imaju lošu nameru ili da nešto falsifikuju. Samo je pitanje kako ćeš ti doći do te računice i šta će ta računica tebi da pokaže. Ne možete da poredite inflaciju u Srbiji i u Evropskoj uniji kao što to neke moje kolege umeju da rade. Nije to uvezena inflacija zbog cene energenata kako kažu, nego smo joj i mi doprineli prevashodno zbog toga što je Vlada imala pogrešne mere u smislu davanja pomoći tokom kovida. To stvarno nije bila dobra mera, naročito zato što je bila linearna, ali reći da je to uzrokovalo dodatnu inflaciju u Srbiji je potpuna budalaština. Zato što u Evropi prosečan građanin EU troši na hranu 20 - 30 procenata, a u Srbiji troši 60 procenata", dodao je ekonomista.
S druge stane, kako je rekao ekonomista, struktura potrošnje je potpuno drugačija. "Hrana je jeftin proizvod bez obzira na to koliko se nama čini da je ona skupa. Kada se transportuje, proizvodi, distribuira, ta cena energenata i transporta mnogo opterećuje jeftine proizvode. Ukoliko bi vozili dijamante, ne bi vas zanimalo koliko košta transport, ali pošto vozite šleper koji košta 5.000 ili 10.000 evra – vas jako zanima koliko košta transport. Struktura potrošnje u EU na hranu je mala, shodno tome, i inflacija je manja, a kod nas je obrnut slučaj", objasnio je ekonomista u "Uranku".
Ilić je stava da Srbija nije dobro odreagovala kada se desila situacija s energentima i da je trebalo da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama. "Dešavala se i nekoliko meseci pre nego je počeo rat u Ukrajini, a mi smo ovo trebali da uradimo deset ili 20 godina ranije. Šta da uradimo? Da uvedemo akcize koje su obrnuto srazmerne u odnosu na kretanje cena energenata na svetskim berzama. Šta to znači? U ceni goriva i energenata više od 50 odsto učestvuje država kroz akcize, porez na dodatu vrednost, i druge takse, a manje od 50 odsto uzimaju distributeri i proizvođači. Vi biste uveli akcize koje će da se kreću tako da kada skoči cena nafte na berzama, vi spuštate akcizu odmah, a ne Vlada da donosi odluku", kaže Ilić.
On dodaje da se to radi po automatizmu. "Kada se desi da cena energenata padne, vi podignete akcizu i tako imate stabilne cene energenata. Na srednji rok, kao što se sada desilo, doći ćete do toga da se praktično ti plusevi i minusi iznivelišu. Sada su se manje-više cene energenata vratile na predratni nivo. Eventualni minus koji može da se pojavi može da se reši tako što će Ministarstvo finansija da emituje recimo akcizne obveznice koje će ako nema ko da ih otkupi, da ih otkupi Narodna banka Srbije. Naplaćivaće ih u onom momentu kada akcize krenu u suprotnom pravcu", kaže Milorad Ilić.
Ekonomista kaže da ovaj potez nikako ne bi uticao na inflaciju u Srbiji. "Imali bismo stabilne cene energeneta i shodno tome ne bismo pustili duha iz boce koji se zove 'inflatorna očekivanja'. Shodno tome niko ne bi žurio da podigne cene jer mu je sve manje-više stabilno. Mi bismo imali neku inflaciju zbog drugih proizvoda koji se uvoze. Mi smo duboko uvozno zavisna zemlja, čak i poljoprivreda mora da uveze 30 do 40 odsto da bi se nešto proizvelo, isto kao i u IT sektoru. Nezavisno od toga inflacija bi bila daleko niža", smatra ekonomista.
Kolika je danas inflacija u Srbiji, to ne može niko da izračuna, kazao je Ilić u "Uranku". "Ona zavisi od strukture potrošnje, a ona je individualna. Svaka država, razvijenije i sređenije, verovatno 20 odsto svog BDP-a rade na bazi nekog preračunavanja, "naoštre" oko i olovku. U Srbiji je to 30 ili 40 procenata. To se tačno izračuna srazmerno metodologiji koja se koristi, ali da li je to tačan podatak? Na primer, na stan u kome živite a koji je vaš, država kalkuliše neku zamišljenu rentu i ona puta 12 meseci ulazi u BDP, bez obzira na to što vi nikome ništa ne plaćate. Zamislite broj stanova ili nekretnina koji postoji u Srbiji i sve to ulazi u BDP iako ne daju nijedan dinar. Tako se računa kako bismo mogli da se poredimo s drugim zemljama gde se mnogo više nekretnina rentira i manje je vlasnika - kaže ekonomista i dodaje:
"Mi se već 20 godina ponašamo na isti način. Vođenje ekonomske politike je isto i ove i prethodne vlasti, jedino što je Tabaković uradila je da je sprečila da banke špekulativno dižu kurs što su uredno radile do tada. Većina građana naivno misli da su banke posrednici, a to je budalaština. Banke su emiteri para u svakoj zemlji, ne narodna ili centralna banka, već poslovne banke. Svi krediti su indeksirani, a kako se kurs mrda rastu vam obaveze kao klijenta. Sva razlika ide banci kao zarada, a raniji guverneri na to nisu reagovali kako treba", objasnio je Milorad Ilić u "Uranku".
On kaže da se uveliko govori o tome da treba da se ukine Zakon o konverziji zemljišta. "Ne znam šta više da omogućimo investitorima? Oni i sada mnogo zarađuju. Jedan od razloga što su cene nekretnina u Srbiji toliko visoke su u previsokim zaradama investitora. Ti investitori koji su kupovali društvena preduzeća ili državna zarad građevinskog zemljišta, ulazili su u čistu špekulaciju. Konverzija je i sada besmisleno niska, na nivou 10 odsto cene zemljišta, a to je ništa. A njima je i to mnogo", kazao je Ilić, i dodao:
"Trebalo bi da ostavimo Zakon o konverziji i da uvećamo te takse i kažemo kupcima tih firmi da država otkupi te firme od njih po ceni po koju su kupili i da poziv traje 6 meseci. Desetine milijardi vredi to zemljište. Svo to zemljište da država da PIO fondu da prodaje i tako da puni penzijski fond. Penzioneri mogu da imaju dvostruko veće penzije. Špekulanti neće zaraditi, dobiće nazad svoj novac, država neće dotirati PIO fondu, a penzioneri će imati velike penzije i više će da troše.
(MONDO/K1 info)
