Profesor Ljubodrag Savić prokomentarisao je prognoze privrednog rasta Srbije za naredni period.
Evropska komisija je iznela tradicionalnu prolećnu prognozu za privrednu i ekonomsku budućnost Srbije, ocenivši da će privredni rast u Srbiji u 2023. godini biti 1,9 odsto, dok će u 2024. godini rast BDP-a iznositi 3 odsto. Kao uzrok takvim predviđanjima navedeno je nekoliko parametara, a Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom kaže da su takve prognoze skromne, ali realne.
On navodi da su prognoze dobre, uzeti su u obzir svi realni izvori rasta i privrednog kretanja u Srbiji, samo je pitanje, dodao je, imajući u vidu krizu poslednjih godina, da li su te stope rasta i dovoljne. "Ako posmatramo situaciju u kojoj se sve zemlje sveta nalaze, verovatno jesu. U poređenju sa razvijenim zemljama to je solidan rast, ali u poređenju sa tim koliko smo mi razvijeni i koliko imamo potrebu za ubrzavanjem rasta, to su ipak skromne stope, ali koje će verovatno biti realizovane.
Kako je dalje naveo, prognozirane stope su moguće jer nisu tako visoke, kreću se tu oko 2 ili 2,5 odsto, što je ipak skromno u odnosu na neke godine kada smo imali i 7,5 odsto. Na pitanje kako komentariše ocene Evropske komisije da je BDP ove godine usporen zbog visoke inflacije, koja je u martu iznosila 16, 2 odsto, ali da se očekuje usporavanje, profesor je rekao da nije uvek tako:
"Mislim da ta vrsta pretpostavke nema mnogo osnova jer ne verujem da može doći do usporavanja inflacije, a druga stvar je da inflacija ponekad pomaže privrednom rastu. Važnije je bilo identifikovati koji su to faktori koji mogu da dovedu do daljeg privrednog rasta", objasnio je on. A, šta sada može da pogura privredni rast u Srbiji?
"U ovom trenutku ja ne vidim ništa ozbiljnije od građevinskih radova koji se u Srbiji poprilično efikasni i dobro se sprovode i to je nešto što može da pogura privredni rast i sledeće godine. Što se tiče ostalih pokretača, poput poljoprivrede koja je važna za BDP naše zemlje, njen uticaj je uvek neizvestan jer je zavisna od mnogo faktora", istakao je Savić.
"Ono što je poslednjih godina guralo privredni rast je turizam. Međutim, on je dostigao pik pre pandemije, ali nakon usporavanja, čini se da se ipak oporavlja", kaže sagovornik. EK se u svom izveštaju, između ostalog, dotakla i kategorija trgovine, razmene i stranih inesticija, implicirajući da će njihova aktivnost uticati na privredni rast Srbije. Sa druge strane profesor Savić je nešto skeptičniji prema tim stavovima.
"Spoljnotrgovinska razmena je povezana sa najmanje 2 stvari. Jedno je poljoprivredna proizvodnja, kao što smo već pomenuli. Ako imamo dobru godinu, onda imamo i tržišne viškove. Koliko ja vidim ukrajinsko žito nas poprilično desetkuje u Srbiji i značajno smanjuje cene na tržištu, tako da ne vidim da tu nešto ozbiljno može da se poveća", objašnjava naš sagovornik.
Zaključuje da, imajući u vidu rast cene iz Ukrajine, rast cene energenata, dakle, inputa za poljoprivredu, ne vidi da tu može biti neka godina koja će ozbiljnije pogurati BDP.
Fabrike kao pokretač BDP
"Jedino šta bi moglo da pogura BDP je ako otvorimo fabrike. One uglavnom povećavaju naš izvoz", naglašava Savić. Navodi primer tri velika kineska preduzeća (fabike "Čeličana" u Smederevu, "Ziđin Koper" i "Čukaru Peku2 u Boru) i kaže da je svaka od tih fabrika u prvom kvartalu beležila rast, odnosno imala izvoz od 250 miliona evra. To bi značilo 750 miliona evra u prvom kvartalu.
Ako se tako nastavi biće oko tri milijarde evra izvoza, što je u odnosu na pre nekoliko godina neverovatno povećanje sa tendencijom daljeg povećanja ", naveo je Savić. "Što se tiče ostalih stranih fabrika, imajući u vidu da one rade uglavnom za evropske kompanije, pa je pitanje je kako će teći proizvodnja kod fabrika u EU, a ja ne očekujem da će tamo biti nekog ozbiljnijeg širenja kapaciteta jer oni imaju prilično velikih problema. Tako da kažemo, naš izvoz iz tih fabrika se verovatno neće povećavati", profesorov je stav.
Nezaposlenost će nesumnjivo padati
Dotakli smo se i prognoze da će nezaposlenost u Srbiji postepeno padati, sa 9,4 u 2022. godini na 9,3 odsto u 2023. i 9,0 odsto u 2024. godini. Profesor je rekao da će nezaposlenot svakako padati, ali ne veruje da će to biti neka pojačana aktivnost. "Na nezaposlenost će uticati neke nove fabrike koje dođu. Infrastruktura se pravi, ali su to uglavnom preduzeća koja su više godina tu.
Oni angažuju najveći broj stranih radnika, što nema veze sa našom zaposlenoćšu. Naša zaposlenost najviše može da se poveća kroz sektor usluga jer tu, na primer, ako se oporavlja turizam, povećavaće se i broj radnika", zaključak je sagovornika.
(MONDO/Blic Biznis)
