Zemlje Zapadnog Balkana, kao i ostatak evropskog kontinenta, ove godine će osetiti posledice usporavanja privrednog rasta i moraju se pripremiti za nove finansijske i ekonomske šokove, navodi se u redovnoj šestomesečnoj analizi koju je danas objavila Svetska banka (SB).

Prema procenama iz analize, prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u BiH, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji ove godine će biti na nivou od oko 2,6 odsto, što je značajan pad u odnosu na 2022. kada je BDP rastao po stopi od četiri odsto.

Severna Makedonija najgora

Najveći pad BDP-a procenjen je za Severnu Makedoniju, gde bi ove godine trebalo da bude na nivou od 2,4 odsto, a najbolje izglede ima Kosovo, gde bi BDP 2023. godine trebalo da bude na nivou od 3,7 odsto i zapravo je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na 2022. Crna Gora takođe ima solidan rejting jer joj Svetska banka predviđa rast BDP-a od 3,4 odsto.

"Izgledi za Zapadni Balkan su i dalje nepovoljni, a očekuje se usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023. godini, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i, u nekim zemljama, javne investicije“, navodi se u analizi.

Rekordna inflacija

Inflacija na Zapadnom Balkanu u 2022. godini bila je na najvišem nivou u poslednje dve decenije, a pritisci cena su i dalje povećani početkom 2023. godine, navodi se u izveštaju. U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022. godine pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja. Ali inflatorni pritisci su i dalje duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.

Porast cena posebno je pogodio domaćinstva sa niskim primanjima, koja su uz slabiji privredni rast značajno usporila tempo smanjenja siromaštva. Među potencijalnim ograničenjima u budućnosti može biti niža eksterna tražnja, što bi negativno uticalo na prihode od izvoza i ograničilo priliv doznaka iz inostranstva.

Svetska banka i dalje ocenjuje da su srednjoročni izgledi za Zapadni Balkan i dalje pozitivni, ali pod uslovom reformi koje bi ubrzale "zelenu” tranziciju i eliminisale ključne strukturne izazove.

(MONDO)