Bonitetska kompanija kaže da je povećani poslovni rizik posledica smanjene kreditne sposobnosti, više bankrotstava kompanija i slabe perspektive.
Najveća bonitetna kuća na svetu "Dan i Bredstrit" (Dun & Bradstreet) je u julskom izveštaju zadržala za Srbiju rejting od DB4d, što je svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja.
Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina, sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b).
Rejting ovog meseca nije povećan nijednoj državi, a smanjen je Mađarskoj, Španiji, Kubi i Ugandi.
Kako je navedeno u izveštaju kompanije D&B, poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan i posledica je smanjene kreditne sposobnosti, povećanog broja bankrotstava kompanija i slabe ekonomske perspektive.
Visoka kreditna zaduženost, kao i prisustvo velikog broja stranih banaka povećava rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru.
Pozitivno je to što je paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pružio potrebnu podršku finansijskom sektoru, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj osigurala strane banke iznad tekućih obaveza u regionu.
Finansijski sektor i dalje je visokog rizika, dok se komercijalno okruženje u zemlji suočava sa pogoršanjem trenda performansi plaćanja. Zbog toga D&B i dalje preporučuje korišćenje potvrđenog akreditiva pri poslovanju sa kompanijama iz Srbije.
Prema podacima statistike, realni bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu ove godine porastao je za 0,6 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine, što je slabiji rezultat nego što je D&B očekivao i pokazuje sporiji globalni ekonomski oporavak i dugotrajniji kreditni napredak.
U D&B očekuju dalji rast privrednih aktivnosti u toku godine podržanih, kako jačanjem izvoza, podstaknutog najvećim delom povećanjem globalne potražnje, tako i pokretanjem ciklusa zaliha i privatnih investicija.
Privatne investicije će biti pokrenute pozitivnim finansijskim strujanjima, jeftinom radnom snagom i predviđenim povećanjem vladinih investicija.
Podršku aktivnostima će pružiti i znatno popustljiviji monetarni uslovi, uključujući i smanjenje referentne kamatne stope, niže obavezne rezerve i mere Narodne banke Srbije usmerene ka jačanju dinarskih kredita, kao i vladin paket likvidnosti koji ima za cilj da potpomogne pozajmice.
Kako se podseća, krajem juna MMF je pozitivno ocenio ostvarene ekonomske rezultate po programu stend-baj aranžmana sa Srbijom, a završetak četvrtog pregleda omogućava isplatu 380 miliona evra u cilju povećanja deviznih rezervi zemlje, kako bi se smanjile velike dnevne fluktuacije dinara. Sa ovom ratom ukupna isplata po stend-baj aranžmanu biće 1,8 milijardi evra.
Pored toga, potpisani sporazum sa EU o makrofinansijskoj pomoći u vrednosti od 200 miliona evra pomaže zemlji da finansira budžetski deficit po povoljnim uslovima - rok otplate od osam godina sa godišnjom kamatnom stopom od jedan odsto.
Međutim, i dalje su prisutni kratkoročni i srednjoročni fiskalni izazovi, što navodi vladu da ubrza reforme usmerene ka konsolidovanju javnih finansija, naročito u pogledu usvajanja zakona fiskalne odgovornosti i izmena oporezivanja, navodi se u izveštaju D&B.
(Tanjug)
Rejting koji D&B dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina, sa dodeljenim rejtingom (DB6a).
U regiji i dalje najveći rejting ima Slovenija (DB2c), a za njom slede Hrvatska (DB3d), Bugarska, Rumunija, Mađarska i Albanija (DB4a), Makedonija i Grčka (DB4b).
Rejting ovog meseca nije povećan nijednoj državi, a smanjen je Mađarskoj, Španiji, Kubi i Ugandi.
Kako je navedeno u izveštaju kompanije D&B, poslovni rizik u Srbiji i dalje je povećan i posledica je smanjene kreditne sposobnosti, povećanog broja bankrotstava kompanija i slabe ekonomske perspektive.
Visoka kreditna zaduženost, kao i prisustvo velikog broja stranih banaka povećava rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru.
Pozitivno je to što je paket pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pružio potrebnu podršku finansijskom sektoru, dok je Evropska banka za obnovu i razvoj osigurala strane banke iznad tekućih obaveza u regionu.
Finansijski sektor i dalje je visokog rizika, dok se komercijalno okruženje u zemlji suočava sa pogoršanjem trenda performansi plaćanja. Zbog toga D&B i dalje preporučuje korišćenje potvrđenog akreditiva pri poslovanju sa kompanijama iz Srbije.
Prema podacima statistike, realni bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu ove godine porastao je za 0,6 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine, što je slabiji rezultat nego što je D&B očekivao i pokazuje sporiji globalni ekonomski oporavak i dugotrajniji kreditni napredak.
U D&B očekuju dalji rast privrednih aktivnosti u toku godine podržanih, kako jačanjem izvoza, podstaknutog najvećim delom povećanjem globalne potražnje, tako i pokretanjem ciklusa zaliha i privatnih investicija.
Privatne investicije će biti pokrenute pozitivnim finansijskim strujanjima, jeftinom radnom snagom i predviđenim povećanjem vladinih investicija.
Podršku aktivnostima će pružiti i znatno popustljiviji monetarni uslovi, uključujući i smanjenje referentne kamatne stope, niže obavezne rezerve i mere Narodne banke Srbije usmerene ka jačanju dinarskih kredita, kao i vladin paket likvidnosti koji ima za cilj da potpomogne pozajmice.
Kako se podseća, krajem juna MMF je pozitivno ocenio ostvarene ekonomske rezultate po programu stend-baj aranžmana sa Srbijom, a završetak četvrtog pregleda omogućava isplatu 380 miliona evra u cilju povećanja deviznih rezervi zemlje, kako bi se smanjile velike dnevne fluktuacije dinara. Sa ovom ratom ukupna isplata po stend-baj aranžmanu biće 1,8 milijardi evra.
Pored toga, potpisani sporazum sa EU o makrofinansijskoj pomoći u vrednosti od 200 miliona evra pomaže zemlji da finansira budžetski deficit po povoljnim uslovima - rok otplate od osam godina sa godišnjom kamatnom stopom od jedan odsto.
Međutim, i dalje su prisutni kratkoročni i srednjoročni fiskalni izazovi, što navodi vladu da ubrza reforme usmerene ka konsolidovanju javnih finansija, naročito u pogledu usvajanja zakona fiskalne odgovornosti i izmena oporezivanja, navodi se u izveštaju D&B.
(Tanjug)
