OVE FIRME SU PREKO NOĆI POBEGLE IZ SRBIJE: Svi imali istu taktiku, a evo i koju - radnicima poslali SMS i katanac 11

Za razliku od prethodnih "ino-begunaca", menadžment "Džinsija" se udostojio da isplati plate i pomogne zaposlenima da nađu novi posao. Ipak, imajući u vidu ranija iskustva, to je slučaj kao "kap u moru" i prethodne priče uglavnom su ostavile gorak ukus.

Turska fabrika Berteks Tekstil (Bertex Textile) u Kragujevcu je zatvorena u novembru 2022. godine, a objekat u kom se ona nalazila momentalno je oglašen na prodaju. Kako je tada potvrđeno, poslodavac je naprasno odlučio da se pokupi i ode, te su zaposleni u fabrici ostali i bez posla i bez otpremnina. Kako je istkanuto, Srbija je odlukom Vlade, toj kompaniji do momenta zatvaranja dala višemilionske subvencije.

"Sam postupak davanja otkaza je, kako navode sada već bivši radnici, bio prilično nasilan i sve je pod prinudom potpisano za vreme vikenda. Pored novca za otpremninu, nisu isplaćene ni plate za septembar, deo oktobra kao i zaostale obaveze vezane za prevoz i neiskorišćene dane odmora... Slučaj je prijavljen inspekcijskim organima, a bivši zaposleni pozivaju nadležne da se priključe pregovorima i pomognu isplatu zaostalih zarada", pisali su lokalni medijji.

Geox se povukao iz Vranja

Nakon dvomesečnih spekulacija i potvrda iz državnog vrha italijanska fabrika "Geox" zvanično je potvrdila početkom avgusta da odlazi iz Vranja. Kompanija je 02. avgusta zvanično obavestila radnike da je doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije i gašenja društva.

Pored objašnjenja o kontinuiranom smanjenju proizvodnje koja je dodatno smanjena u periodu pandemije, navodi se i da radnicima prestaje radni odnos, te da će im pojedinačno biti dostavljeno rešenje o prestanku radnog odnosa.

U januaru 2016. godine započela je proizvodnja u "Geox-u", odnosno firmi Tehnik development kako se zove "Geox-ova" firma registrovana u Srbiji. Na kraju 2016. godine bilo je zaposleno 1.278 radnika, na kraju 2017. ukupno 1.340, zatim naredne godine 1.269, pa 2019. 1.283 i na kraju 2020. godine 1.300 ljudi. "Geox" je prema ugovoru sa Vladom Srbije iz 2012. godine dobio od države 11,25 miliona evra odnosno subvenciju od 9.000 evra po zaposlenom za investiciju od 15,8 miliona evra, uz obavezu zapošljavanja najmanje 1.250 ljudi.

Šinvon, Jura: SMS za 188 radnika

Poslednji primer u nizu je bio kada je kompanija „Šinvon", druga „Jurina" fabrika koja je otvorena u Nišu 2011. putem SMS poruka obavestila 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nije u mogućnosti da im produži ugovore.

"SMS poruka je stigla u petak, 29. januara. Obavestili su nas da zbog smanjenog obima posla nisu u mogućnosti da nam produže ugovor i da se javimo kadrovskoj službi radi preuzimanja dokumenata i razduživanja. Nisam očekivao takvu poruku ni od lidera, ni od trenera, ni od menadžera, jer nije bilo apsulutno nikakvog razloga. Ostajali smo i prekovremeno, neki su išli i u fabriku u Rači, 200 kilometara odavde, kada je bilo potrebno da obave neke poslove",  rekao nam je u februaru ove godine jedan od radnika "Šinvona" koji je ostao bez posla. 

Smiti Saraj: Turski lanac pekara bio u blokadi

Posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. U međuvremenu su dospeli u u blokadu veću od 12 miliona dinara, pokazuju podaci NBS. U jednom momentu imali su 9 lokala na najboljim lokacijama u prestonici i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

Home plus: Na ulici više od 100 radnika

Prethodno, ključ u bravu je stavio i trgovinski lanac Home Plus. Vlasnik je na ulici ostavio više od 100 radnika, lokali su zatvoreni preko noći, a zvanična blokada dostigla je više od 50 miliona dinara. A, kompanija Home plus, koja prodaje kućne potrepštine, reklo bi se da je radila kao "švajcarski sat" do samog zatvaranja. Lokali po tržnim centrima i centralnim lokacijama po Srbiji, složni radnici... redovne plate. I sve to do odjednom. Krajem prošle godine, vlasnik je zatvorio sve lokale, a na cedilu su ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, i nisu je dobili. Firma je pre dve nedelje i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), račun firme je u blokadi od 30. oktobra, a ukupan iznos blokade je 55,3 miliona dinara.

Spilit: Rusi kao pobegulje

Kao bomba odjeknula je informacija da je ruska kompanija "Spilit" napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika. Nekoliko dana, nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič. Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije zanovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.

Serfud: O zatvaranju preko Vajbera

Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe "Servfud" u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena. Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.

Hendi: Radnike o otkazu obavestili mejlom

I bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike "Hendi" zatvorio je svoje radnje širom Srbije - sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio elektronskom poštom. "Hendi" je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: "Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi.

Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci". Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.

Leonardo: Otkazi pa lepe vesti

"Leonardo", pogon italijanske fabrike za proizvodnju dela obuće, dospela je u žižu javnosti pre oko godinu dana godine kada je oko 60 radnika sasvim slučajno saznalo da više nisu zaposleni i to nakon što je jedna radnica zatražila medicinsku pomoć. Plate su već kasnile i dugovanja prema njima su rasla. Ipak, fabrika u Subotici ponovo je pokrenula proizvodnju i na posao vratila deo radnika radnika.

Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici, rekao je nedavno da je poslodavac ipak ispoštovao sve što je obećao. Sve zaostale zarade su radnicima isplaćene, još je jedino preostala isplata otpremnina onim radnicima koji se nisu vratili na posao.

Zlatare: Ključ na 90 radnji

Hrvatska firma "Gold exchange" koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.

Zanimljivo je da je "Gold exchange" prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić. Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Blic biznis)