NEVEROVATNO! ŽENE U OMILJENOJ ZEMLJI SRBA IMAJU MANJE PENZIJE OD MUŠKARACA: Razlika veća od 800€, a evo koliko primaju

U Austriji živi 122.116 Srba koji imaju naše državljanstvo i grupa naših građana predstavlja treću najbrojniju grupaciju stranog stanovništva u ovoj zemlji. Na prvom mestu su Nemci, a na drugom Rumuni. Ukoliko se uzme u obzir i broj Srba koji imaju austrijsko državljanstvo, u ovoj državi živi oko 300.000 ljudi srpskog porekla. Svi će oni pre ili kasnije postati tamošnji penzioneri. 

I za jednu i za drugu grupu uslov za sticanje regularne penzije je da su minimum 15 godina, odnosno 180 meseci bili osigurani u u ovoj zemlji. Granica za odlazak u penziju se pomera svuda, pa tako i u Austriji. Ipak, oni koji su dugi niz godina austrijski osiguranici mogu se penzionisati i pre redovnog roka. U tom slučaju, moraju biti spremni na to da će primati manju penziju od iznosa koji bi im sledio u redovnom penzionisanju.

Koridorska penzija je najčešće korišćena vrsta prevremenog penzionisanja u Austriji. Može se zatražiti najranije nakon 62 godine, a penzionisanje je moguće ako je ispunjen odgovarajući minimalni broj meseci osiguranja (480 meseci osiguranja ili 40 godina osiguranja).

To važi za muškarce, dok će za žene to biti relevantno tek od 2028. godine, pošto će do tada biti moguća starosna penzija pre 62. godine. Ova vrsta penzije odnosi se na osiguranike koji su dugo radili u posebno teškim psihičkim i fizičkim uslovima. Penzija za težak rad može se zatražiti najranije po navršenoj 60. godini života ako je stečeno najmanje 540 meseci osiguranja (45 godina), uz najmanje 120 meseci teškog rada (10 godina) u poslednjih 240 kalendarskih meseci ( 20 godina) pre ključnog datuma.

Ova vrsta penzije za žene, biće relevantna tek od 2024. godine. Do tada, osiguranice i dalje imaju mogućnost da traže prevremenu starosnu penziju ako su dugo osigurane, ili starosnu penziju.

Neophodni uslovi za ovu vrstu prevremenog penzionisanja su:

• Navršenih 55 godina za žene ili 60 godina za muškarce,
• Potreban broj meseci teškog rada
• Najmanje 480 meseci doprinosa za žene ili najmanje 540 meseci doprinosa za muškarce.

Ovim modelom osiguranici koji ispunjavaju uslove za koridorsku penziju i koji su navršili 62 godine života mogu nastaviti da učestvuju u radnom veku sve dok ne dostignu standardnu starosnu granicu za korišćenje penzija i istovremeno provode više slobodnog vremena.

Prednosti delimične penzije su što omogućava nedeljno smanjenje radnog vremena od 40 do 60 odsto. A to u praksi znači da ako neko na delimičnoj penziji radi 50 odsto, ima pravo na 75 odsto plate. Međutim, doprinosi za socijalno osiguranje će se i dalje plaćati u visini od 100 odsto prethodne plate.

Kao dodatna podrška za duži ostanak u radnom veku, učešće zaposlenog i poslodavca u doprinosu za penzijsko osiguranje se u fazi bonusa umanjuje za polovinu, čime se povećava mesečni neto prihod od rada. Međutim, pune osnovice doprinosa i dalje se koriste za kreditiranje penzionog računa u naknadnom obračunu penzije.

Ako se starosna penzija traži tek nakon što se navrši standardna starosna granica za penzionisanje, uprkos tome što su ispunili period čekanja ili minimalni period osiguranja, naknada za meseci kasnijeg potraživanja uvećava se za 4,2 odsto godišnje. Bonus faza se odobrava na najviše tri godine.

Primera radi, ukoliko se osoba penzioniše u 61. godini sa iznosom penzije od 1.050 evra, kroz dodatne penzijske doprinose za 3 godine ova cifra bi se povećala za 120 evra odnosno 150 evra, pa bi penzija u 64. godini bila 1.320 evra. Srbi su posle Nemaca i Rumuna treća najbrojnija grupacija stranog stanovništva u Austriji, pokazuju zvanični podaci "Statistik Austrija". Broj ljudi sa srpskim državljanstvom koji žive u Austriji je 122.116 i oni su treća najbrojnija grupa posle Nemaca, a prilikom penzionisanja za sve važe ista pravila.

U Austriji se penzije prilagođavaju početkom svake godine i to u skladu sa visinom inflacije. Od avgusta 2021. do jula 2022. godine, faktor prilagođavanja (referentna vrednost) za 2023. godinu je 1,058. Od 1. januara 2024. godine, starosna granica za penzionisanje za žene (60 godina) biće povećana za šest meseci godišnje do 2033. godine (65 godina). Prvi put su pogođene žene sa datumom rođenja nakon 1. januara 1964. (60 godina i šest meseci). Za žene rođene posle 1. jula 1968. godine, 65 godina je opšta starosna granica za odlazak u penziju.

Austrija nudi mnoge druge benefite koji su namijenjeni starijim građanima sa minimalnom penzijom a to su:

• Kartica za javni prevoz za sve gradovima u Austriji
• Subvencije i stambeno zbrinjavanje
• Besplatno zdravstveno osiguranje u okviru austrijskog sistema zdravstvene zaštite

Čak iako se svi od navedenih uslova za odlazak u penziju ispune, isplata svih vrsta prevremene penzije može biti obustavljena iz nekoliko razloga:

• Ako prihod od zaposlenja iznad praga graničnog prihoda od 500,91 evra (2023.),
• Ako postoji obavezno osiguranje u penzijskom osiguranju,
• Ako korisnik penzije samostalno vodi poljoprivrednu radnju čija procenjena vrednost prelazi 2400,00 evra,
• Ako postoji mesečna uplata iz javnog mandata koja prelazi granicu od 4.837,56 evra.

Minimalna penzija u Austriji veća od 1.000 evra

• Za samce penzionere (odnosi se i na udovice/udovce) 1.110,26 evra
• Za penzionere koji žive sa supružnikom ili registrovanim partnerom u istom domaćinstvu 1.751,56 evra
• Povećanje po detetu čiji neto prihod ne prelazi 408,36 evra (ne u slučaju penzije udovca ili udovica) 171,31 evra
• Lica koja imaju pravo na penziju za siročad: do 24 godine života 408,36 evra
• Lica koja imaju pravo na penziju za siročad: do 24 godine života ako su oba roditelja umrla 613,16 evra
• Lica koja imaju pravo na penziju za siročad: posle 24. godine života 725,67 evra
• Lica koja imaju pravo na penziju za siročad: posle 24 godine života ako su oba roditelja umrla 1.110,26 evra

BONUS VIDEO: 

(MONDO/Blic)