MORA DA NAS BOLI, TO JE POENTA INFLACIJE! Đukanović šokirao: "Kamate će rasti, a kako se ZIMA bude približavala..."

Srpski "Vuk sa Vol strita", Vladimir Đukanović, investitor, pisac, filozof i finansijski konsultant, govorio je u intervjuu za "Blic Biznis" o inflaciji i aktuelnim geopolitičkim dešavanjima. Smatra da je "neminovno da Evropa uđe u recesiju", otkrio je koja evropska država je u velikom problemu, a osvrnuo se i na status Srbije u svetlu svih događaja u svetu koji se preliju i u našu državu.

Inflacija pada u Sjedinjenim Američkim Državama, da li možemo da očekujemo isti razvoj situacije u Evropskoj Uniji pa i kod nas?

"Sve zavisi od produžetka ugovora i to se dešava između Rusije i Ukrajine po pitanju žita i verovatno drugih prehrambenih proizvoda. Mi imamo informacije da dogovora neće biti. Posle toga se očekuje skok cena hrane i onda ćemo videti šta će biti na jesen. Kako se zima bude približavala, isto će tako cena energenata ponovo krenuti da skaču. Neko ublažavanje inflacije u narednom periodu možda možemo da očekujemo".

Da li će Amerika uspeti da izbegne recesiju, ali i Srbija? Kompanija u kojoj ste godinama radila, JP Morgan iznosila je prognoze da Amerika ima šanse da izbegne ali Evropa teško.

"To opet sve zavisi od inflacije. Ako nastavi da divlja, centralne banke će morati da podižu referentne kamatne stope. To će usporavati ekonomiju i sa svakim porastom kamatnih stopa, kako u Americi tako i globalno, šanse da ćemo ući u recesiju su veće. Očekuje se da će američki FED još dva puta podići kamate do kraja godine i to u najboljem slučaju za još jedno pola procenta. To i i nije neki preterani šok, ali ne znamo da li je to kraj, ili će 2024. biti nastavak toga. Dok se inflacija ne vrati na 1,5-2 odsto što je normalizovani nivo, ne možemo da pričamo o nekom ozbiljnom rastu BDP. Vidimo da je Kina u poslednjih par meseci ozbiljno počela da štuca i da je rast više manje nepostojeći, i videli smo ozbiljan pad na nivou izvoza. Za zemlju koja je najveći izvoznik sveta, globalno, to je jako loš znak".

Sada javno pozivaju najveće svetske investitore da nastave da ulažu u njihovu ekonomiju uprkos nedavnoj slabosti i rastućim geopolitičkim tenzijama.

"Pozivati investitore to je prva indikacija. Zašto da dođem? Za investitore važi pravilo kad te pozivaju nemoj da ideš, ideš kad te ne zovu. I sada je to veliko pitanje zašto Kina to radi. Odgovor je sigurno u dva velika problema koja sada imamo u Kini. Pad izvoza je prvi i osnovni, a drugi problem je u njihovim nekretninama. Napravili su ogroman broj nekretnina u poslednjih 10 godina i dosta tih nekretnina je prazno, cene padaju ali ljudi nemaju odakle da kupe te stanove. Tako da sada u Kini imamo potencijalno 2008. godinu koja je bila u Americi".

Hoće li kamate i dalje rasti?

"Naravno. Sve dok divlja inflacija moraju da rastu kamate i mora da se oseti bol u ekonomiji. Mora sve da nas boli i to je cela poenta. Možda i pet godina, možda i deset, sve dok ne stane inflacija. Ja mislim da smo u inflatornoj spirali, i mislim da nema šanse da globalna inflacija padne na prihvatljivi nivo a da globalni rast s vrati na 4 i 5% koji nam je potreban da bismo videli boljitak iz godine u godinu. Za sada toga nema, kako će se to završiti - ne znamo.

Vidimo da na samitu NATO ništa nije rešeno. Jasno je da jedna strana rusko-ukrajinske i zapadna i Kina koja drži leđa Rusima za sada ne žele mir. Dok ga ne bude, i dalje vladati ta izvezena inflacija. Ljudi su već nezadovoljni. Ko putuje po Evropi jasno mu je kakva je situacija, da cene divljaju. I divljaće do daljnjeg dok se rat ne završi. Znam da mnogi imaju različite teorije, ali ako imamo jasan uzrok, dok on ne nestane imaćemo problem".

Kao posledica pada inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, vidimo da pada i dolar. Kakve su implikacije u slabljenju ove valute?

"Generalno imamo čitavu priču o dedolarizaciji koja je više neka fama nego realnost. Upotreba dolara unutar centralnih banaka opada već godinama, ali lagano, i to su na godišnjem nivou nebitni procenti. Čitava priča o dedolarizaciji nije toliko tačna. Ona se neće desiti, i da se desi to bi bila katastrofa za celu planetu.

To bi bio jedan globalni apsolutni kolaps. Svet se deli na dva dela, to je jasno kao dan. Imaćemo dva paralelna finansijska sistema. Ovaj jedan novi Briksov se lagano rađa, već postoje pejment sistemi koji su nezavisni od Zapada i Swift-a. Ljudi širom sveta nisu više hteli da budu izloženi mogućnosti ekonomskih sankcija i danas imamo da se većina transakcija između Kine i Rusije se obavljaju u kineskoj valuti. Do pre 10 godina, to je bilo moguće uglavnom u dolarima.

Ono što se dešava u centralnim bankama sada je da se javljaju te digitalne valute i sada je velika rasprava na kojoj tehnologiji će biti bazirane. Ako budu bazirane na tehnologiji blokčejna to će biti izuzetno dobro zato što neće moći da se blokira novac u valuti u kojoj je poslat. I to je ono što svet želi. I to je pozitivna stvar, i bitno je da se napravi balans i da to ide lagano u narednih 5 do 10 godina.

Uvek kada gledamo valutu, osnovna stvar su referentne kamate stope. Ako neka nudi više, dosta ljudi će se tu prebaciti, to je prirodni proces. ali opet. Referentne kamatne stope su vezane za inflaciju, tako da se opet vraćamo na istu priču. Mi sada treba da se bavimo samo inflacijom i njenim obuzdavanjem. Mi sada nemamo lidere ovde, nemamo i ni u svetu, koji mogu da izađu i lupe šakom od sto i da reše problem, zato što je svet jednostavno tako razjedinjen. Velike sile su jedna drugu uhvatile za gušu i dok to traje, neće biti velike ekonomske sreće".

Koji su globalni izazovi u narednom periodu i da li možemo da očekujemo neka iznenađenja?

"Iznenađenja možemo da iščekujemo od ovoga rata jer je svaki rat nepredvidiv. To jeste osnovni problem u ekonomiji. Kada u poslovanju imate određene rizike koje ne možete da ukalkulišete, onda to poslovanje postane skuplje. Svaki projekat postane skuplji. Taj rat ima ogroman uticaj na geopolitička pomeranja i dok ne dođe do mira, bilo kakvog u Ukrajini, sve je nepredvidivo".

Koliko se svetska dešavanja preslikavaju kod nas?

"Mi smo kao mali deo Evrope. Šta god se dešava tamo, dune vetar, mi se naginjemo na tu stranu. Izuzetno smo mala ekonomija, mali smo i po broju ljudi i po obrtu tako da gde god se to klasje savija mi nemamo nikakvu moć da budemo nezavisni.

Mada, kada govorimo o bankrotima koji su u svetu sada učestali razlika je što naše firme ne duguju toliko novca koliko njihove. Mi smo imali taj krizni ciklus 2008. godine, i slom. Sad je sve zategnutije. Nemamo banke koje nisu dobro kapitalizovane, zategle su uslove za davanje novca, kamate su naravno skočile, ali generalno, niti je naša država prezadužena, niti su naše firme prezadužene. Tako da velikih lomova ne bi trebalo da bude, naročito što mi sada nemamo neke velike firme kao Epl i da povuku veliki deo kapitala", zaključio je Đukanović.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Blic Biznis)