Ivan iz Beograda je otišao na selo i započeo biznis.
Kada je pre skoro dve decenije Ivan Jelisavčić počeo posao sa ribnjakom na jezeru u Zaovinama na Tari, nije ni slutio da će mu glavni neprijatelj biti ptice – kormorani i čaplje. Godinama unazad razmišlja kako da odbrani svoj ribnjak, a da pri tom ne povredi ptice i sačuva prirodu.
"Mi ovde gajimo kalifornijsku pastrmku od 5, 10, 15 grama do konzumne pastrmke od 350 do 400 grama. Imamo 51 bazen pet puta pet metara dubine od 7 do 10 metara. Sa mnogim stvarima izlazimo na kraj, poput variranja nivoa jezera, tržišta, ali sa pticama je neprikidna borba. Najviše problema imam sa kormoranima, ali i sa čapljama", kaže Ivan.
Ivan je pokušao mnogo toga, ali su rezultati bili slabi. Na kraju je nabavio plinski top. "Nabavio sam plisnki top, koji pravi eksploziju svakih 40 minuta do sat vremena, zavisi kako se podesi. I to je funkcionisalo prvih sedam dana, dok se čaplja nije navikla. Sada sedi pored topa i kada ispali, nikom ništa. Čaplja i nije strašna zato što se ona nastani i lovi one ribe koje su bolesne ili kojoj nešto fali. Čak i je dobro što kupi tu bolesnu ribu", kaže Ivan.
Ali, za kormorana ili gnjurca nema nijednu lepu reč. "On je prava pošast. Ove godine su mi pocepali tri mreže i otišlo je preko tonu mlađi od 70 grama, a to je konzumne ribe oko 8 tona. To je uradio tako što mi je na dubini od 3 do 4 metara napravio rupe na mreži. Kormoran može da roni baš duboko. Dovoljno mu je da vidi malu rupicu u mreži i onda se više puta zaleće na nju dok je ne raširi. A riba kao po komandi, jedna izađe i kao da zvizne ovim ostalim da je prate. Kormoran može da pojede i do 20 kg ribe dnevno, kada je proguta riba skoro da samo prođe kroz njega. Tamo u šumi su se nagnezdili, i kada su velike vrućine oni su u hladu drveća, a čim pada veče, eto ih. Prošle godine su mi probili mreže i otišlo je 200.000 komada mlađi, a to je 60 tona konzumne. Lepo sam poribio jezero, ali mi je krivo kada čujem da ribokradice bacaju mreže", žali se Ivan.
On kaže da zna da ljudima koji borave u selu nije prijatno da čuju eksploziju. "Žale se ljudi. U NP Tara radili su ispitivanja i utvrđeno je da nema štete na životnu sredinu. Ali, sada se ispostavilo da i to nije rešenje. Volim prirodu i životinje, pa se mora smišljati način kako da se odbranim, a da ne naudim pticama i prirodi", dodao je Ivan.
Inače, Ivan je sa 35 godina napustio beogradske ulice i posao, i pre skoro dve decenije se vratio u rodno selo svog dede. Kupio je plac, otvorio ribnjak i osnovao porodicu. Tržište ima i, kako kaže, bilo bi mnogo bolje kada bi se malo više posvetila pažnja ovoj grani privrede, jer ima prostora i potrebe za ribom ima jako puno s obzirom da se u Srbiju uveze 70 posto ribe, a 30 posto se proizvede.
Pored ptica, posao mu ponekad ugrozi i variranje nivoa jezera. "Naša proizvodnja je malo specifična, jer se radi sa živim organizmom i svaki detalj je jako bitan. Zbog toga moramo da vodimo računa o opadanju jezera, pošto je ovo reverzibilno jezero, pa kad je nisko imamo previše bolesti koje se javljaju. Ove godine od februara nivo jezera je dobar. Isprazni se 5 do 10 metara, pa se toliko i napuni. Tako treba da se radi, a ne kao prošle zime kada se nivo jezera spuštao i do 60 i 70 metara", kaže Ivan.
Pored ribnjaka Ivan planira da iduće godine pokrene i seoski turizam. Za tu namenu već je izgradio 3 brvnare i restoran, u kojem će na meniju sigurno biti sveža pastrmka.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Kurir)
