Ako pokušamo da promenimo energetski sporazum sa Rusima mogli bi ostati bez gasovoda, upozorava prvi čovek "Srbijagasa."
Srpski parlament može da revidira energetski sporazum sa Rusijom, ali je pitanje šta je alternativa, izjavio je generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, izrazivši bojazan da bi to bilo "katastrofalno za Srbiju".
"U tom slučaju bismo mogli ostati bez gasovoda 'Južni tok', a to i jeste cilj takvog zahteva", rekao je Dušan Bajatović za današnje "Večernje novosti" povodom ideja opozicije da se izmeni sporazum sa Rusima.
Na prozivke LDP da "Srbijagas" skupo kupuje gas, jer ga "plaća 450, a može da se kupi i za 180 dolara za 1.000 kubika", Bajatović je odgovorio da bi "bilo korektno da, ako znaju kako se kupuje taj jeftini gas, to objave javno, pošalju sugestije ili osnuju kompaniju koja bi taj gas dopremila".
"Gas može da se kupi u Azerbejdžanu za znatno nižu cenu i postoji 'samo' problem kako da ga dovezete. U pitanju je elementarno neznanje", rekao je Bajatović.
Na pitanje kada će tražiti od Vlade poskupljenje gasa, on je odgovorio daa je "besmisleno da podnesemo zahtev za povećanje cene, a unapred znamo da poskupljenja neće biti".
"Ekonomska računica je jasna, ali takva odluka ima makroekonomsku, političku i socijalnu dimenziju. 'Matematika' usaglašena sa Agencijom za energetiku pokazuje poskupljenje od oko 20 odsto i svi u Vladi Srbije znaju da gas treba da poskupi. Ako gas ne poskupi, samo do kraja sezone imaćemo minus od 150 miliona evra i samo je pitanje ko će da plati razliku u ceni", istakao je Bajatović.
On je rekao da će tu razliku platiti "Srbijagas", kao i dve prethodne.
"Prvi problem je rast kursa dolara i samo na kursnim razlikama u ovoj godini minus je 5,5 milijardi dinara. Dugovi potrošača iz prošle grejne sezone dostigli su 20 milijardi dinara. Domaćinstva su, ipak, najrevnosnija i procenat naplate je 95 odsto. Problem je u dugovima državnih subjekata. Princip je jasan: potrošači ne plaćaju toplanama, toplane i privreda ne plaćaju 'Srbijagasu', ali mi moramo svakog prvog u mesecu platiti inostranom dobavljaču", rekao je on.
Na pitanje šta može da se desi ako ne platimo "Gaspromu", Bajatović je ukazao da su Ukrajina i Belorusija primer kako se to završava - prvo redukuju, a potom i prekinu isporuke.
"Možemo da rezervišemo od 30 do 50 miliona kubika gasa u skladištu u Mađarskoj kako bismo smanjili zakup transporta gasa u najhladnijim danima. Početkom decembra u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru biće 300 miliona kubika jastučnog gasa i 300 miliona kubika za trošenje - po pet kubika za 60 dana", rekao je on.
Na pitanje da li su Rusi konačno ušli u "Banatski Dvor", Bajatović je naveo da su za osam meseci probušene bušotine, napravljene linije za proizvodnju i napunjene prve količine, a za uknjiženje je trebalo devet meseci.
"To govori o administrativnim kapacitetima i problemima. Ali, sve je rešeno i ovih dana počeće unos imovine ruskog partnera i uslediće plaćanje razlike u ceni, delom kroz gas, delom kroz novac", dodao je on.
Bajatović je rekao da je studija izvodljivosti o "Južnom toku" u završnoj fazi i da se radi na bazi ulaska gasovoda kod Zaječara, a izlazak je kod Subotice.
"Imaće dva kraka, jedan ka Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a drugi ka Hrvatskoj. Kapacitet je od 36 do 41 milijarde kubika godišnje. Svaka studija je predlog dok se ne napravi zbirna, a sada se već radi logistika gradnje za naš deo gasovoda", istakao je on.
"Formirali smo zajedničku firmu, koja će uz korporativne garancije 'Gasproma' i 'Srbijagasa' podići kredit i radi se o ekonomski opravdanom projektu koji će isplatiti sebe. Biće 'Južnog toka', jer je to ekonomski i politički interes Rusije i evropskih zemalja Italije, Francuske Nemačke...", rekao je Bajatović.
Prema njegovoj oceni, spajanje "Nabuka" i "Južnog toka" nije realno, jer u Rusiji već postoji gasna infrastrukura, nova se radi, postoje i ugovori sa partnerima iz centralne Azije.
"Ruski projekat je brži i nudi veće količine gasa po konkuretnim cenama. Rusija više ne posluje sa centralnoazijskim zemljama po principu da uzima jeftin gas, već su to aranžmani sa komercijalnim cenama. Ne nudi Aziji niko bolje uslove nego Gasprom'", rekao je on.
(Tanjug)
"U tom slučaju bismo mogli ostati bez gasovoda 'Južni tok', a to i jeste cilj takvog zahteva", rekao je Dušan Bajatović za današnje "Večernje novosti" povodom ideja opozicije da se izmeni sporazum sa Rusima.
Na prozivke LDP da "Srbijagas" skupo kupuje gas, jer ga "plaća 450, a može da se kupi i za 180 dolara za 1.000 kubika", Bajatović je odgovorio da bi "bilo korektno da, ako znaju kako se kupuje taj jeftini gas, to objave javno, pošalju sugestije ili osnuju kompaniju koja bi taj gas dopremila".
"Gas može da se kupi u Azerbejdžanu za znatno nižu cenu i postoji 'samo' problem kako da ga dovezete. U pitanju je elementarno neznanje", rekao je Bajatović.
Na pitanje kada će tražiti od Vlade poskupljenje gasa, on je odgovorio daa je "besmisleno da podnesemo zahtev za povećanje cene, a unapred znamo da poskupljenja neće biti".
"Ekonomska računica je jasna, ali takva odluka ima makroekonomsku, političku i socijalnu dimenziju. 'Matematika' usaglašena sa Agencijom za energetiku pokazuje poskupljenje od oko 20 odsto i svi u Vladi Srbije znaju da gas treba da poskupi. Ako gas ne poskupi, samo do kraja sezone imaćemo minus od 150 miliona evra i samo je pitanje ko će da plati razliku u ceni", istakao je Bajatović.
On je rekao da će tu razliku platiti "Srbijagas", kao i dve prethodne.
"Prvi problem je rast kursa dolara i samo na kursnim razlikama u ovoj godini minus je 5,5 milijardi dinara. Dugovi potrošača iz prošle grejne sezone dostigli su 20 milijardi dinara. Domaćinstva su, ipak, najrevnosnija i procenat naplate je 95 odsto. Problem je u dugovima državnih subjekata. Princip je jasan: potrošači ne plaćaju toplanama, toplane i privreda ne plaćaju 'Srbijagasu', ali mi moramo svakog prvog u mesecu platiti inostranom dobavljaču", rekao je on.
Na pitanje šta može da se desi ako ne platimo "Gaspromu", Bajatović je ukazao da su Ukrajina i Belorusija primer kako se to završava - prvo redukuju, a potom i prekinu isporuke.
"Možemo da rezervišemo od 30 do 50 miliona kubika gasa u skladištu u Mađarskoj kako bismo smanjili zakup transporta gasa u najhladnijim danima. Početkom decembra u podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru biće 300 miliona kubika jastučnog gasa i 300 miliona kubika za trošenje - po pet kubika za 60 dana", rekao je on.
Na pitanje da li su Rusi konačno ušli u "Banatski Dvor", Bajatović je naveo da su za osam meseci probušene bušotine, napravljene linije za proizvodnju i napunjene prve količine, a za uknjiženje je trebalo devet meseci.
"To govori o administrativnim kapacitetima i problemima. Ali, sve je rešeno i ovih dana počeće unos imovine ruskog partnera i uslediće plaćanje razlike u ceni, delom kroz gas, delom kroz novac", dodao je on.
Bajatović je rekao da je studija izvodljivosti o "Južnom toku" u završnoj fazi i da se radi na bazi ulaska gasovoda kod Zaječara, a izlazak je kod Subotice.
"Imaće dva kraka, jedan ka Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a drugi ka Hrvatskoj. Kapacitet je od 36 do 41 milijarde kubika godišnje. Svaka studija je predlog dok se ne napravi zbirna, a sada se već radi logistika gradnje za naš deo gasovoda", istakao je on.
"Formirali smo zajedničku firmu, koja će uz korporativne garancije 'Gasproma' i 'Srbijagasa' podići kredit i radi se o ekonomski opravdanom projektu koji će isplatiti sebe. Biće 'Južnog toka', jer je to ekonomski i politički interes Rusije i evropskih zemalja Italije, Francuske Nemačke...", rekao je Bajatović.
Prema njegovoj oceni, spajanje "Nabuka" i "Južnog toka" nije realno, jer u Rusiji već postoji gasna infrastrukura, nova se radi, postoje i ugovori sa partnerima iz centralne Azije.
"Ruski projekat je brži i nudi veće količine gasa po konkuretnim cenama. Rusija više ne posluje sa centralnoazijskim zemljama po principu da uzima jeftin gas, već su to aranžmani sa komercijalnim cenama. Ne nudi Aziji niko bolje uslove nego Gasprom'", rekao je on.
(Tanjug)
