Ovo je treće poskupljene ove godine struje i gasa.
Od 1. novembra, domaćinstva u Srbiji struju i gas će plaćati po novim, višim cenama. Kilovat-čas električne energije za građane u sve tri zone - zelenoj, plavoj i crvenoj, poskupeće za 9,28 odsto, dok će cena gasa biti viša za 10 odsto.
Ovo je treće poskupljene ove godine, urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 objašnjava koliko je povećanje akcize podiglo cenu derivata na pumpama, imamo li dovoljno energenata za predstojeću grejnu sezonu i da li su toplane spremne za zimu.
"Pošto je država donela odluku o povećanju akciza, ako je nafta pojeftinila, akcize se povećavaju. Možda će cene ostati iste, možda biti malo korigovane na više, to je teško prognozirati", kaže ona i objašnjava koja je struktura pravljenja cena na pumpama i koliko bi gorivo moglo da poskupi.
"Samu strukturnu cenu, niko neće da objavi, ali u nju spadaju porezi, akcize, razne takse. U maloprodajnim cenama imamo takse za energetsku efikasnost, čak i taksu na električnu energiju, koja iznosi sedam procenata. To je uobičajeno u svim evropskim zemljama. Neke zemlje kada dođe do poskupljenja nafte, smanje ta svoja izdvajanja iz maloprodajne cene, da bi pomogli potrošačima da plaćaju jeftinije gorivo. Imamo da su u susednim zemljama takođe ograničene cene goriva, pa je Slovenački 'Petrol' tužio Hrvatsku i Sloveniju zbog izgubljene dobiti, jer im se time smanjuje zarada. Mi u našem slučaju imamo NIS, koji prerađuje uvoznu sirovu naftu, jer Srbija proizvodi oko 20 posto domaće nafte. Imamo naftne kompanije i domaće trgovce koji uvoze po veleprodajnim cenama benzin i dizel, tečni naftni gas. Oni kada imaju ograničene cene, a kod nas se uredba odnosi samo na po jednu vrstu dizela i benzina, ostale vrste su slobodne, imamo to da država zapravo kod benzina i dizela smanjuju zaradu naftaša" kaže Putniković i dodaje:
"Zavisi od kursa dolara u odnosu na dinar i na evro, jer se nafta uglavnom računa u dolarima. Uzima se cena nafte na londonskom tržištu, cena veleprodajnog tržišta dizela na mediteranu za naš region. Uzimaju se neki drugi parametri i onda se na sve to izračunaju troškovi koje država odobrava: porez i akciza na ukupan trošak naftaša, gde spada njihova zarada, odnosno njihova naftaška marža".
Cena dizela na pumpama iznosi 214 din, urednica časopisa Energija ističe da prava cena u veleprodaji nije poznata, ali je sigurna da država nikada ne bi išla na štetu naftnih kompanija.
"Nikad se prava cena neće znati. Država zna, jer ima izveštaje o svim transakcijama i na osnovu toga pravi neke kalkulacije. Sigurno državi nije stalo da uništi naftnu kompaniju određujući nerealnu maloprodajnu cenu. Dešavalo se, ne samo u poslednjih godinu i po dana kada je krenula ukrajinska kriza. Imali smo i za vreme korone, kada je bio smanjen saobraćaj, bila je smanjena i proizvodnja kerozina. Tada su mnoge benzinske pumpe bankrotirale, dok su u Hrvatskoj i regionu bili protesti, zato što nisu mogli da zarade dovoljno", kaže ona i dodaje:
"Evropa je krajem prošle godine donela odluku, da neće da uvozi gotove naftne derivate iz Rusije, a dizel se u velikim količinama uvozio iz ruske federacije. Kada su krenuli u svoju zelenu tranziciju, Evropa je u mnogim rafinerijama tokom rekonstrukcije, smanjivala proizvodnju, ne samo dizela nego čak i drugih teških crnih derivata, jer oni više zagađuju životnu sredinu. Kako se dizel više ne uvozi iz Rusije, Evropa je to nadomestila uvozom iz Turske, Saudijske Arabije. Indija je počela da uvozi velike količine dizela, da ga obrađuje u svojim rafinerijama i izvozi u Evropu. S obzirom na duži put tih tankera, došlo je i do poskupljenja. Takođe, imamo povećanu potražnju zbog saobraćaja, ali i povećanu potrošnju kerozina. Odmah je počelo da se spekuliše da će doći do nestašice, a mediji su to iskoristili. Priča o nestašici je malo 'naduvana', ali je činjenica da je dizel skuplji od benzina".
Kada je krenula ova energetska kriza i Evropa odlučila da zabrani uvoz derivata i uvoz sirove nafte iz Rusije, Srbija je kao i mnoge zemlje pojačala povećanje rezervi, tako da mi imamo za više od 90 devedeset dana sirove nafte i naftnih derivata.
"Čak je država uvela vlasnicima benzinskih pumpi, da imaju obavezu da na pumpama imaju svoju rezervu naftnih derivata, tako da nam ne preti opasnost od nestašice. Koliko ćemo plaćati, zavisi isključivo od sirove nafte. Što se tiče gasa, imamo popunjene rezerve u Banatskom Dvoru i Mađarskoj, gde redovno teče dotok prirodnog gasa kroz turski tok. Imali smo nekoliko puta ovog leta upozorenja iz Mađarske, Rusije, ali i iz Srbije smo čuli komentare, da se vodi računa da ne dođe do neke agresije na gasovod turski tok. Rusi paze na cevi u crnom moru, jer ono što je za razliku od severnog mora interesantno, u crnom moru su cevi postavljene na mnogo većoj dubini, jer ako bi ne daj Bože došlo do neke havarije, to bi bilo mnogo teže da se sanira. U suštini nam ne preti opasnost od nestašice gasa", kaže Jelica Putniković u emisiji "Uranak" na televiziji K1 i dodaje da sa snabevanjem struje isto ne bi trebalo da bude problema tokom zime.
"EPS je letos izvozio određene količine struje, pripremio se za zimu, ima zalihe uglja, ima zalihe vode u akumulacionim rezervoarima hidroelektrana. Bilo je dovoljno kiše ovog leta i napunile su se te akumulacije, tako da nema bojazni od nestašice, a mi možemo da čuvamo struju u vodi".
Jelica ističe da je dnevna potrošnja gasa u zimskom periodu, u proseku, od 10 do 12 miliona kubnih metara, u zavisnosti od zime.
"Ukoliko zima bude kao prošle godine, neće biti strašno. Dok nismo imali zakupljena skladišta u Mađarskoj, podatak je bio da pet miliona kubnih metara može dnevno da se istrpi iz skladišta. Verujem da iz Mađarske može još toliko da se dobije, tako da je to sasvim dovoljno otprilike. Bitno je da se u nekom narednom periodu napravi još neko gasno skladište u Srbiji, jer bismo onda bili bezbedni, a mogli bismo nekome i da iznajmljujemo to skladište, pa da nešto i zaradimo. Prošle godine se nije potrošio sav gas iz Banatskog dvora, a ni iz skladišta u Mađarskoj", navodi ona.
Od prvog novembra najavljeno je novo poskupljenje struje. Jelica Putniković objašnjava koliko će to iznositi na računima domaćinstava.
"To je otprilike 200-300 dinara po najmanjem računu. Uzavisnosti ko koliko troši, ta razlika se povećava. Država je zaista napravila aranžman sa MMF-om, da se prihvate sva ova poskupljenja. Struja je već poskupela nekoliko puta, a najavljeno je još jedno poskupljenje struje i gasa za maj 2024. godine. Ipak, imamo situaciju koja je uvedena prošle zime, a sada se ponovo kreće, da svi oni koji smanje svoju potrošnju u odnosu na iste mesece u 2021. i 2022. godini, imaće od 10-40% manji račun, zavisnosti koliko uštede. Potrebno je da se racionalno ponašamo. Država je ove godine dala nalog EPS-u, da motiviše ljude da više struje troše u noćnom periodu, jer je taj deo spada u jeftiniju tarifu. Iako je struja i dalje među najjeftinijima u Evropi, sve nam je skuplje na naša primanja, a ekonomisti još od 2000. godine pa na ovamo najavljuju, da struja i gas neće biti socijalna kategorija", kaže ona i završava:
"Toplane su spremne, ali i kod njih imamo situaciju da je grejanje iz daljinskih sistema poskupelo. Neće biti problema sa grejanjem, ali bih ja istakla da sa ekonomskim cenama i daljinskim grejanjem, ljudi treba da razmisle o tome, da počnu da plaćaju grejanje po utrošku, kako bi im kasnije bilo znatno jeftinije", zaključila je Jelica Putniković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
