Nebojšina firma jedina u Srbiji gde se radi od ponedeljka do četvrtka.
Treba da pravimo društvo odmornih i tolerantnih ljudi. Kada su na poslu da ne troše ni minut uzalud, ali ih zato ne teramo da sede na radnom mestu ako nemaju šta da rade. Ovom idejom nosio se uvek tokom svoje karijere Nebojša Matić, odnedavno nosilac laskavog priznanja 'Menadžer godine'. Ono po čemu ga u Srbiji, ali i mnogo šire svi prepoznaju, je to što u njegovoj firmi radna nedelja traje četiri dana, a radnici imaju čak 52 produžena vikenda. Znači, svaki petak je neradan.
"Naša firma izbacuje jedan proizvod dnevno, a nemamo nijedan jedini prekovremeni sat. Sve je stvar dobre organizacije, odnosno truda da sve samo dobro upakuješ. Najveći problem ljudi u Srbiji je što ne razumeju pojam vremena. Pusti pare, i sve ostalo, vreme je danas jedini resurs. Prvobitn plan je bio da za dan kraće postignemo isti rezultat kao sa pet i to je već dovoljno teško. A, onda smo morali da budemo i efikasniji kako bi dobili povećanje plate. Ako tog petog dana nisi bio na poslu i nisi trošio pare, a sada si kod kuće i imaš vremena za šoping, kafu sa drugaricom, 52 mogućnosti da odeš negde na produžen vikend, onda moraš da dobiješ više, jer sa istom platom ne možeš da opstaneš. E, u tome je kvaka", otkriva Matić.
U obrazloženju nagrade koju je mu je dodelila Srpska asocijacija menadžera stoji da je zbog izuzetnih poslovnih poteza i rezultata, inovativnosti i vizionarskom pristupu, Nebojša prepoznat kao čovek koji dalji razvoj i širenje kompanije vidi ne gledajući samo na profit, već se zalaže i za napredak svakog pojedinca u društvu. Jedan od razloga je svakako i uvođenje četvorodnevne radne nedelje:
"Ne častim ja zaposlene produžavanjem vikenda, oni su to sami zaslužili. Ne znam otkud vam ideja da i Nebojša Matić, koji je ovde menadžer voli da radi petkom. Volim ja svoj posao, ali ako mogu da ga uradim za četiri dana, a da onda peti idem na pecanje, prvi sam.
On smatra da su sve naše ideje teške samo zato što su jednostavne. Po njegovom mišljenju danas je najteže napraviti ponovo novu malu crnu haljinu. Tako je i sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
"Prvo smo krenuli sa skraćenjem svakog radnog dana za 30 minuta, pa sam morao da kontrolišem radnike da li su ostali duže. Sledeći kvartal radili su sat kraće. Onda paziš da napuste prostorije na vreme, jer uvek ima onih koji stoje na hodniku, pričaju sa drugarom, pa onda moraju da ostaju duže ili dolaze subotom. E, to se ne sme. Uvođenje četvorodnevne radne nedelje je ples udvoje u kome učestvuju menadžeri i zaposleni. Tek posle šest meseci videli su benefite koje su dobili i ušli u kolosek", priča Matić.
Da nije bilo lako uvesti novine u radu, Nebojša je osetio čim je pomenuo svoj plan zaposlenima. Polovina nije htela da radi dan kraće i to je logično, jer im je bilo nepoznato.Mislili su da će da trče kroz hodnike, da se bacaju kako bi sve postigli i rukovodili su se devizom "dobro mi je ovako":
"Nisu znali šta im nudim. Sada ovde može da se priča o čemu god hoćeš, samo nikako o ukidanju slobodnog petka. Ta tema je strogo zabranjena, možeš da me zoveš u utorak u ponoć da dođem da radim, ali petak mi ne diraj. Nema više povratka. I to je po meni u redu, pa ja prvi ne bih prihvatio.
Matić smatra da je ovaj potez vrlo jednostavan, ali je ujedno i kompleksan. Prvo je morao da izlobira da radnici prihvate. Polovina nije htela ni da čuje, pa ih je onda druga polovina ubeđivala da prihvate. To je bilo natezanje da se slože:
"Imaš ljude koji sve hoće i one koji sve neće. A ovi što hoće oni hoće i ono što ne treba. Pristali bi da rade i jedan dan nedeljno iako ćemo da bankrotiramo za šest meseci. To je isto kao kada sa srpskom platom odeš da živiš na Menhetnu.
Posle dva kvartala shvatili su u firmi da moraju da vežbaju samo fokus, jer mogu da imaju natprosečne radnike, ali ako nisu usredsređeni na posao, onda ništa: "Dete te pozove da pita gde su ključevi, mama da proveri kako si, prelistaš portale na telefonu... gubiš dragoceno vreme. Ako, međutim, želiš da od četvrtka do ponedeljka ne pričaš o poslu onda moraš drugačije da se postaviš. Kada smo to rešili prestali su problemi.
Prva proba četiri dana rada po osam sati prošla je katastrofalno. Kada je radnike posle mesec dana Nebojša pitao kako im je, odgovarali su gotovo jednoglasno "isto", tako i drugi mesec, treći, četvrti...
"Tek posle šestog dobio sam pravi odgovor: 'Radi nam šta hoćeš četiri dana, ali petak ne diraj!'. Videli su vrednost svog života, shvatili da sada imaju vremena da se obrazuju, da napreduju u životu, ko nema partnera da ga pronađe, da uživaju sa porodicom.... Dato im je da žive bolje. Na pitanje šta kažu kolege menadžeri, Matić odgovara da im sve zvuči previše dobro, da bi bilo istinito.
"Čuju me, znaju da ne pričam gluposti, ali mi ne veruju. Puna su nam usta održivosti, a niko nikada nije upotrebio reč održivost zaposlenih. Šta oni nisu resurs? Koliko vredi ova firma bez njih? Firma na čijem je čelu Matić rukovodi se principom standardizacije i uštede vremena kroz naše proizvode koji su alati za razvoj elektronskih uređaja.
"Kod nas sedam godina svaki dan izlazi po jedan nov proizvod koji nikada ranije nije postojao. I to bez ikakvog napora. Pomisliš otkidamo se, ali nije tako. Imamo pripremljene proizvode tri meseca unapred, znači danas pripremamo samo nešto što izlazi u martu. Unapred utvrđenom dinamikom dobijamo slobodno vreme i nema nikakvog pritiska. Sve je u kalendaru unapred spremno. Menadžment, a ni ja ne znamo koji je danas novi proizvod dok ga ne vidimo na našem sajtu", kaže Nebojša.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/J.D.)
