Svi koji rade 1. 2. i 7. januara 2024. godine, po zakonu, treba da budu plaćeni 110 odsto na osnovnu dnevnicu.
Svi koji rade 1. 2. i 7. januara, po zakonu, treba da budu plaćeni 110 odsto na osnovnu dnevnicu. Advokatica Ana Selak istakla je da Zakon kaže da zaposleni imaju pravo na uvećanu zaradu u visini najmanje 110 odsto od osnovice, što znači da može i više. Ugovorima o radu i opštim aktima poslodavca se uređuje kolika će zapravo ta osnovica biti. Selakova navodi da ne postoje sankcije ukoliko poslodavac ne isplati uvećanu zaradu.
Lekari hitne pomoći su samo neki od onih koji će praznike provesti na radnom mestu. Na tom spisku su i zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, vatrogasci, policajci, novinari. "Zakon kaže da se Nova godina praznuje 1. i 2. januara. Dakle, ostvaruje se pravo na uvećanu osnovicu rada i 1. i 2. januara", kaže advokatica Ana Selak.
Kada su u pitanju božićni praznici, onda je to samo 7. januar. "Zakon kaže da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini najmanje 110 odsto od osnovice, što znači da može i više. Postoje kompanije koje imaju priličnu osnovicu, i na taj način vrednuju svoje zaposlene. Tako da zakon ne ograničava, on postavlja minimum koji jeste 110 odsto, a ugovorima o radu i opštim aktima poslodavca se uređuje kolika će zapravo ta osnovica biti", objasnila je Selakova.
Advokatica je odgovorila i na pitanje koliko se poslodavci pridržavaju zakona kad je reč o isplati zarade onima koji su radili tokom praznika. "Kada javno pričam o radnom zakonodavstvu, mnogo ljudi kaže da ono što pričam nema veze sa praksom. Nažalost, moram da kažem da to jeste istina. Jedno jesu propisi, ali radno zakonodavstvo nema preveliki broj sankcija, pa i u ovom slučaju, ne postoji sankcija ukoliko poslodavac ne isplati ovu uvećanu zaradu. Jedini način ostvarivanja uvećene zarade po ovom osnovu jeste da je potražimo na sudu, ali zarad ovog uvećanja niko ne ide na sud", rekla je advokatica.
Objasnila je na primeru zarade od 1.000 dinara koliko bi trebalo da bude uvećana zarada. "Ona se uvećava u odnosu na ugovorenu satnicu. Uglavnom ljudi ne znaju gde da traže koliko je to što se uvećava. Oni to traže u svom ugovoru o radu. Dakle, u ugovoru o radu postoji sat koji se nama plaća i ukoliko je taj naš sat hiljadu dinara - svaki sledeći biće najmanje 1.100 dinara", navela je Ana Selak.
Tako da je to onaj zbir koji bi na kraju trebalo da dobijamo u obračunu zarade. Advokatica Ana Selak kaže da se to najčešće dešava na kraju radnog odnosa, kada ljudi podvuku crtu, pa vide šta su dobili, a šta nisu dobili. "Nemamo mehanizme koji bi naterali poslodavce da plate uvećanu naknadu zarade. Ono što jeste još manjkavost ovako ugovorene odredbe jeste što zakon precizira da su to zaposleni. To znači da su to lica na određeno i na neodređeno vreme", podvukla je ona.
Radnici na privremeno-povremenim poslovima nisu zaposleni u smislu Zakona o radu, te se na njih ova ugovorna odredba ne odnosi. "Tako da imamo poslodavce kojima zaposleni na određeno i neodređeno vreme ne rade na dane praznika, a oni ovo pravo koriste prema ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, o ugovoru o delu takođe, jer nisu obavezni da njima isplate uvećane zarade", kaže Selakova.
Prema njenim rečima, jedini put da se zaštite naša prava jeste sudski. Napominje da se to ne pokazuje kao efikasno, naročito ne u radnom zakonodavstvu. "Ali pričajući o ovim temama skrećemo pažnju na ono što je praksa pokazala kao negativno, tako da verujem da u nekim budućim izmenama i dopunama zakona mi možemo da izmenimo ovo, te da nađemo neki efikasniji put, pre svega preko inspekcije rada", rekla je Selakova.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO/I.V.)
