Nikola Đogatović navodi da se desila stagnacija i ona može da proizvede pad, a može da izazove i neki nagli porast cena ukoliko ponude ne bude bilo.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, za prošlu, 2023. godinu, na tržištu nepokretnosti je nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja sukoba u Ukrajini i velkog priliva građana iz Rusije. Zbog visoke potražnje i cene su skočile, ali taj nalet je prošao i došlo je do stabilizacije na tržištu.
Zbog previsokih cena poslednjih meseci u Srbiji kupljeno je čak 16% manje stanova nego ranije, a cene nekretnina počeće da padaju u 2024. godini i kvadrat bi mogao biti i do 15 odsto jeftiniji. Ovo su neka od predviđanja konsultanta za nekretnine Nikole Đogatovića.
"Potražnja, kada pogledamo zadnji period, zadnji kvartal prošle godine, zaista jeste niža, ali sačekao bih zavnične izveštaje od Republičkog geodetskog zavoda koji će doći krajem januara. Prvenstveno, treći kvartal prošle godine - jul, avgust i septembar, u tim mesecima potražnja jeste bila niža, broj transakcija jeste bio niži, čak 16%. Sve je to zbog kredita, krediti su dosta poskupeli, dosta su nepristupačni, kreditna sposobnost je značajno opala. Kada pogledamo samo stanove, sa nekih 26% učešća kredita palo je na 15,5%. Kada pogledamo obim svih nekretnina, sa nekih 10% palo je na 6,5%, a to je drastičan pad. Svaki novi evro koji se pojavi na tržištu kroz kredite on se multiplicira kroz sam proces. Kupi se jedan stan te pare se upotrebe za kupovinu drugog stana. Primer, nasledili smo stan, prodali smo taj stan i te pare ćemo da iskoristimo za kupovinu prve nekretnine ili druge nekretnine. Samim tim što je opala kreditna sposobnost došlo je i do pada", naveo je za Prva TV konsultant za nekretnine Nikola Đogatović i dodao da su banke drugi razlog za pad kupovine stanova:
"Pojedine banke su podigle svoje kamatne stope, štednja u dinarima je dosta porasla. U prošloj godini štednja u dinarima je porasla za 25%, došlo je na nivo od jedne milijarde. Ranije je bilo na nivou 700, 750 miliona evra, a sada je došlo na nivo od jedne milijarde. To je jedan od razloga što su ljudi videli svojevrsan beg iz metra kvadratnog i prebacili u štednju koja je sad, na rangu, dinarska štednja čak 6 ili 7 posto možete da dobijete kamatu na godišnjem nivou i na tu kamatu u dinara se ne obračunava porez na dobit koji je 15%", naveo je.
Konsultant za nekretnine Nikola Đogatović očekuje da će cene kvadrata u narednih šest meseci biti korigovane, ali da velikog pada cena nekretnina neće biti. Đogatović kaže da je promet manji nego što je bio pre šest meseci ili godinu dana.
"Kada su u pitanju novi projekti, svaki novi projekat kada dođe na tržište, dal je faza 2 ili faza 3, ona je skuplja od prethodne faze. Svaki novi projekat koji dođe u istoj mikrolokaciji preko puta ulice ili u toj ulici on ima svoju veću cenu. Do sada nismo zabeležili da je početna cena za neki novi projekat niža nego što je bila ranije na toj istoj mikrolokaciji. Kada je u pitanju sekundarno tržište, stanovi koji su stari 15, 20 ili 30 godina, oni su dosta precenjeni", rekao je Đogatović i dodao se najviše prodaju mali stanovi:
"Prodaju se najviše manji stanovi od 30, 40 do 50 kvadrata i to je taj raspon od 100.000 do 120.000 evra i od 120.000 do 150.000 evra, to je taj najveći broj transakcija. Ljudi uzmu neki manji kredit i imaju neke pare koje su oni uštedeli, koji su im dali roditelji, pa kupuju stanove. Novogradnja prednjači kada su u pitanju veći stanovi. Onaj ko ima novca da kupi stan od 400.000, 500.000 ili 600.00 evra traži određeni kvalitet života i on svakako neće da kupi stan koji je star 30, 40 godina, da ga plati 300.000, 350.000 evra, pa da ga renovira", istakao je.
Ukoliko bi tražnja ostala na ovom nivou ili još više počela da pada, stanovi bi već na proleće mogli da pojefitine za oko 10, 15%. Navodi i da promet ipak postoji, kao i da je uglavnom reč o starim stanovima, nekretninama iz razvoda, nasledstva…
"Mi smo imali rekordnu godinu kada se pogleda registar i (RGZ) vodi ozbiljnu statistiku od novembra 2014. godine i gledajući tu statistiku mi smo imali rekordnu drugu polovinu 2000. godinu, celu 2021. godinu i celu 2022. godinu. Imali smo dve i po godine rekordnog rasta koji se odrazio po ceni kvadrata i normalno je da nakon dve i po godine dođe do određenog pada. Desila se stagnacija i ona može da proizvede pad, a može da izazove i neki nagli porast cena ukoliko ponude ne bude bilo, ako se manje gradi, onda je i manje stanova na tržištu. Sigurno nećemo imati nivo cena koji smo imali 2016. godine. Neće doći do nekog pojeftinjenja stanova, a korekcije su moguće. Ove godine će doći do blage obustave broja prodatih jedinica i neće doći do većeg pada, samo do korekcije od 10, 15%", završio je Nikola Đogatović.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U.M.)
