Cene nekretnina ne zavise samo od potražnje već i od inflacije na evropskom nivou i stvarne kupovne moći, a trenutno su cene svih vrsta nekretnina u Srbiji na maksimumu.
Tržište stanova i lokala u mnogim zemljama Jugoistočne Evrope pogođeno je krizom, ne samo zbog inflacije, rata u Ukrajini, energetske krize već i činjenice da u mnogim zemljama postoji zavisnost od kreditnih kupaca.
Za razliku od drugih tržišta u Jugoistočnoj Evropi koja zavise od kreditnih kupaca, u Srbiji se čak 70 odsto stanova plaća gotovinom.
Kako su ocenili učesnici Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi, trenutno cene nekretnina u Srbiji stagniraju, a kakve će biti u 2024. niko ne može sa sigurnošću da predvidi.
Prema rečima Nikole Đogatovića, direktora Sektora komercijalnih nekretnina jedne kompanije, u Srbiji još uvek ima dosta keš kupaca, kako Rusa, Ukrajinaca tako i naše dijaspore.
"Potražnja je malo je usporenija, ali i dalje postoji, pa su tako i bankari i ljudi iz sektora nekretnina optimisti za sledeću godinu“, ocenio je on dodajući da neće biti velike krize kakvu je svet zahvatila 2007-2008. godine.
Cene nekretnina ne zavise samo od potražnje već i od inflacije na evropskom nivou i stvarne kupovne moći, a trenutno su cene svih vrsta nekretnina u Srbiji na maksimumu. Poslednjih godina u Beogradu se proda oko 20.000 stanova godišnje što je relativno malo, ali je ta prodaja u 2023. godini prilično stala, ne samo zbog inflacije, visokih cena već i nepovoljnih kamata na kredite.
Prema rečima Marije Savić, direktorke Ekonomskih istraživanja jedne banke, inflacija je početkom godine dostigla vrhunac u svim zemljama, a u Mađarskoj je bila najviša od svih zemalja EU, sa čak 25 odsto.
"Kod nas je bila na vrhuncu u aprilu, nekih 16 odsto i sada vidimo da ona svuda postepeno pada. Sa druge strane centralne banke zemalja u razvoju, među kojima je i naš region, su mnogo ranije počele zaoštravanje monetarne politiku, pa mi sad vidimo da neke banke počinju sa stagniranjem kamatnih stopa, kao što je slučaj u Srbiji i Rumuniji, dok je u Mađarskoj počelo smanjenje kamata.
Potražnja za stambenim kreditima trenutno stagnira imajući u vidu da su mnogi stambeni krediti vezani za Euribor.
Dobra vest je što ECB trenutno pauzira sa povećanjem kamatnih stopa, a neka predviđanja su da će sledeće godine sa padom inflacije doći i do pada kamatnih stopa. Projekcije su da će od septembra 2024. krenuti sa popuštanjem monetarne politike, tj. smanjenjem kamatnih stopa u septembru i decembru što će dovesti do smanjenja kamatnih stopa na stambene kredite“, najavila je Savić.
Što se tiče izgradnje industrijskih objekata, kriza ne utiče drastično, a Srbija je i dalje vrlo interesantna međunarodnim investitorima, jer nudi mogućnost izgradnje poslovnih, logističkih i industrijskih objekata po povoljnim uslovima.
Prema rečima Petra Kolognata, direktora Poslovnog razvoja kompanije CTP, Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao vrlo aktraktivno tržište za investitore, posebno kada su industrijski objekti u pitanju.
"CTP posluje u 10 zemalja Evrope i u mnogima je teško doći do kvalitetnog zemljišta, a u Češkoj više nije moguće kupiti zemlju. U Srbiji to nije problem. Srbija ima dovoljno zemlje što je jedan od razloga zašto smo toliko aktivni na srpskom tržištu.
Nove industrijske zone su razvijene u Beogradu i Novom Sadu, razvijaju se zone u Nišu i Jagodini, a u planu je i razvoj novih industrijskih parkova u Novom Sadu i Jagodini, kako bismo bili konkurentni u ponudi proizvodnih prostora na lokacijama gde ima dovoljno radne snage“, rekao je Kolognat najavivši izgradnju novih 150.000 kvadrata u sledećoj godini.
Još jedan od izazova sa kojima se suočava tržište nekretnina u Srbiji je činjenica da ono ne može da ispuni zahteve postavljene Zelenom agendom koje diktira Evropska Unija.
"Konkretno naše izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, imaju uvedenu obavezu takozvanog zelenog sertifikata. To znači da stambeni objekti koji ne poseduju energetske pasoše, moraju pribaviti energetske pasoše i izvršiti određena ulaganja da bi dobili određeni nivo energetskog pasoša – podseća Danijela Ilić, predsednica Nacionalne asocijacije procenitelja Srbije.
Bonus video:
(Danas, Mondo, I.L.)
