Strani radnici danas čine važan segment hrvatske privrede.
U poslednjih nekoliko godina u Hrvatskoj je došlo do promene paradigme tržišta rada. Reč je zapravo o nekoliko trendova i promena u istorijskoj dinamici između radnika, poslodavaca, emigracije i imigracije. Hrvatska je kroz svoju istoriju bila zemlja iz koje su radnici odlazili na rad u inostranstvo. Promenio se samo intenzitet odlaska i zemlja u koju su ljudi emigrirali da rade. Na to su direktno uticali loši uslovi rada u Hrvatskoj, posebno visoka nezaposlenost, koja je ograničavala mogućnosti zapošljavanja, rast plata i radna prava uopšte.
Poslodavci su bili mišljenja da radniku ne treba mnogo plaćati jer će neko drugi iz horde nezaposlenih raditi za istu ili manju platu, a zauzvrat radnici su bili mišljenja da, ako već imaju male plate, onda neće raditi preterano intenzivno. Ovo je stvorilo destruktivnu društvenu dinamiku koja je ograničila razvoj zemlje i dovela do emigracije, piše hrvatski "index".
Ali najnoviji talas iseljavanja domaćih radnika i potencijalnih radnika (nezaposlenih) u zemlje EU ispraznio je radni fond u Hrvatskoj neposredno pred vraćanje godina privrednog rasta nakon višegodišnje recesije (2008 - 2015). Zbog visoke nezaposlenosti, plate i druga prava radnika su bila niska, bez obzira na pokušaje da se Zakonom o radu bolje zaštite radnici u privatnom sektoru. Najbolja zaštita za radnike je jaka ekonomija i niska nezaposlenost, a to se ne može propisati državnim zakonodavstvom. Kap koja je prelila čašu bilo je izbijanje krize 2008. godine i porast stope nezaposlenosti na skoro 20 odsto. Oko 200.000 ljudi ostalo je bez posla u godinama krize u privatnom sektoru, što je dovelo do masovnog iseljavanja nakon otvaranja granice prema bogatim zemljama EU.
Izlazak iz krize doveo je do potrebe za radnicima, kojih više nije bilo jer su se preselili u bogate zemlje EU. Jedino rešenje za nadoknadu izgubljene radne snage postao je uvoz stranih radnika i povećanje udela zaposlenih građana. Udeo zaposlenih građana je samo neznatno povećan, uprkos povećanju zarada. Ostaje činjenica da u Hrvatskoj radi znatno manji deo stanovništva od 15 do 64 godine nego u drugim zemljama EU. Kompanije su tražile od države da dozvoli uvoz sve većeg broja stranih radnika kako bi se nadoknadio nedostatak radnika u deficitarnim delatnostima, pre svega građevinarstvu i turizmu.
Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), u periodu od početka 2023. do kraja novembra izdata su 147.593 pozitivna mišljenja za boravak i rad stranih radnika. Bilo je 173.938 zahteva, ali je 21.495 odbijeno. Reč je uglavnom o zanimanjima u građevinarstvu i turizmu. Prosečne plate kreću se između 600 i 700 evra neto, tek nešto više od zakonskog minimuma koji je iznosio 700 evra bruto, tj. oko 560 evra neto.
Najtraženije zanimanje bilo je „građevinarstvo“, sa prosečnom zaradom od oko 603 evra neto (u zavisnosti od toga gde se plaća doplata, prosečna bruto zarada iznosila je 781 evro). Više od 16 hiljada stranih radnika radilo je u ovom zanimanju. Drugo najtraženije zanimanje vezano je za turizam, „konobar“. Prosečna neto plata bila je oko 669 evra neto (preračunato za Zagreb). Prema podacima HZZ-a, tih radnika je u prvih jedanaest meseci prošle godine bilo 9.578.
"Pomoćni kuvar” je treće najtraženije zanimanje, sa prosečnom zaradom od 616 evra neto i 8.419 radnika. Sledeće po zastupljenosti zanimanje je „zidar“, prosečna plata je 648 evra neto i zaposleno je 8390 radnika. Kao „građevinski radnici“ zaposleno je 7.648 stranih radnika, sa prosečnom platom od 608 evra neto. „Kuvar” je šesto najtraženije zanimanje, u kojem je radilo 7.266 ljudi za prosečnu platu od 697 evra neto. Ovo je ujedno i najveća prosečna plata među 18 najčešćih zanimanja stranih radnika u Hrvatskoj.
PROSEČNE NETO PLATE STRANIH RADNIKA U HRVATSKOJ, JANUAR-NOVEMBAR 2023.
Radnik visokogradnje zarađuje 603 evra, neto, dok zidar mesečno dobije 648 evra. Dostavljač prima 562 evra, a interesantno je primetiti da kuvar prima najviše i to čak 697 evra!
Detaljnu listu pogledajte u tabeli ispod teksta.
BONUS VIDEO: SEZONSKI POSAO
(Mondo/M. Š.)
