Dinar je treći dan zaredom na najnižom vrednosti prema evru. Padom od 35 para (0,34 odsto) završio je na 107,3 dinara za evro.
Centralna banka juče nije intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno dve milijarde i 51 milion evra da bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i omogućila nesmetano funkcionisanje tržišta deviza.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", rekao je Šoškić u utorak.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra iznosio 95,9679 dinara. Aktuelni kurs tako predstavlja pad vrednosti od 11 odsto.
Uzrok kontinuiranog slabljenja dinara prema evru je nedovoljan priliv deviza u Srbiju, odnosno nesrazmera u ponudi i tražnji na deviznom tržištu, ali i psihološki faktor, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Eksperti su istakli da Narodna banka Srbije ne interveniše na deviznom tržištu u proteklih dvadesetak dana da bi sprečila slabljenje domaće valute, i zbog toga jer bi to bilo previše skupo u situaciji kada je evidentno da će u ovoj godini biti premašena ciljana inflacija.
Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris ocenio je da je tekuće slabljenje dinara svakako u najvećoj meri rezultat psihološkog faktora, odnosno nasleđenog straha iz 1990-ih godina.
"Čim dođe do određenog slabljenja dinara pojavi se strah da će kurs mnogo skliznuti i pojedinci nastoje da se što pre oslobode dinara, kupujući stranu valutu i na taj način vršeći dodatni pritisak na rast kursa", ukazao je Fabris.
"Već je izvesno da stopa inflacije u ovoj godini neće biti ostvarena kao što je planirano, a u određenoj meri ili čak u najvećoj meri za to je krivo kretanje kursa dinara. Mislim da za to ne treba kriviti sadašnjeg guvernera jer treba imati u vidu da smo, kada je on preuzeo dužnost, već imali visok rast inflacionih očekivanja i da se kurs dinara na određen način već bio oteo kontroli", istakao je on.
"Pretpostavljam da je NBS svesna činjenice da u ovoj godini ne može da ostvari inflacioni cilj, tako da polazi od toga da je možda bolje pustiti da kurs izgubi nešto više na vrednosti da bi se stvorili preduslovi da sledeće godine postoji niska inflacija", ocenio je Fabris.
Prema njegovim rečima, taj cilj se sigurno neće moći ostvariti ukoliko NBS ne bude odlučna da ne dozvoli pad kursa preko nekog nivoa kao što se desilo u ovoj godini.
Fabris je naglasio da je teško prognozirati nivo kursa sa kojim ćemo završiti 2010. napominjući da ćemo i u narednim godinama biti suočeni sa određenim gubljenjem vrednosti dinara, "jer valuta iza koje ne stoji jaka privreda ne može biti jaka".
U situaciji kad imamo veću inflaciju nego u Evropskoj monetarnoj uniji, visok spoljnotrgovinski i budžetski deficit i psihološke faktore, to sve vrši pritisak na slabljenje vrednosti dinara i to nisu faktori koji se u kratkom roku mogu promeniti, istakao je on.
Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić naveo je da je generalni razlog slabljenja dinara nesrazmera između ponude i potražnje, odnosno mali priliv kapitala u Srbiju.
"Postoje naravno i dodatni razlozi, a to je odustajanje NBS od odbrane ciljane inflacije, što je stvorilo nešto relaksiraniju situaciju za centralnu banku, da ne mora po svaku cenu da brani određenii nivo kursa, zato što to dosta košta", objasnio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo očekivati značajnije slabljenje dinara u narednom periodu jer bi to dodatno podstaklo inflaciona očekivanja i otežalo bi posao NBS u odbrani inflacije u 2011. godini, iako će po svemu sudeći i ciljana inflacija u 2011. biti povećana.
Nikolić je naveo da se može očekivati da će centralna banka nastaviti sa podizanjem referentne kamatne stope i da će imati češće intervencije na međubankarskom deviznom tržištu nego u proteklom periodu jer je na kraju godine uobičajen veći priliv, ali i veća tražnja deviza.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je pre dva dana da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
Guverner je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.
Šoškić nije želeo da prognozira buduće kretanje dinara prema evru, podsetivši da će to zavisiti od odnosa ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu, a centralna banka intervenisaće pre svega da otkloni prevelike dnevne nestabilnosti deviznog kursa.
(Tanjug/MONDO)
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", rekao je Šoškić u utorak.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra iznosio 95,9679 dinara. Aktuelni kurs tako predstavlja pad vrednosti od 11 odsto.
Uzrok kontinuiranog slabljenja dinara prema evru je nedovoljan priliv deviza u Srbiju, odnosno nesrazmera u ponudi i tražnji na deviznom tržištu, ali i psihološki faktor, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Eksperti su istakli da Narodna banka Srbije ne interveniše na deviznom tržištu u proteklih dvadesetak dana da bi sprečila slabljenje domaće valute, i zbog toga jer bi to bilo previše skupo u situaciji kada je evidentno da će u ovoj godini biti premašena ciljana inflacija.
Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris ocenio je da je tekuće slabljenje dinara svakako u najvećoj meri rezultat psihološkog faktora, odnosno nasleđenog straha iz 1990-ih godina.
"Čim dođe do određenog slabljenja dinara pojavi se strah da će kurs mnogo skliznuti i pojedinci nastoje da se što pre oslobode dinara, kupujući stranu valutu i na taj način vršeći dodatni pritisak na rast kursa", ukazao je Fabris.
"Već je izvesno da stopa inflacije u ovoj godini neće biti ostvarena kao što je planirano, a u određenoj meri ili čak u najvećoj meri za to je krivo kretanje kursa dinara. Mislim da za to ne treba kriviti sadašnjeg guvernera jer treba imati u vidu da smo, kada je on preuzeo dužnost, već imali visok rast inflacionih očekivanja i da se kurs dinara na određen način već bio oteo kontroli", istakao je on.
"Pretpostavljam da je NBS svesna činjenice da u ovoj godini ne može da ostvari inflacioni cilj, tako da polazi od toga da je možda bolje pustiti da kurs izgubi nešto više na vrednosti da bi se stvorili preduslovi da sledeće godine postoji niska inflacija", ocenio je Fabris.
Prema njegovim rečima, taj cilj se sigurno neće moći ostvariti ukoliko NBS ne bude odlučna da ne dozvoli pad kursa preko nekog nivoa kao što se desilo u ovoj godini.
Fabris je naglasio da je teško prognozirati nivo kursa sa kojim ćemo završiti 2010. napominjući da ćemo i u narednim godinama biti suočeni sa određenim gubljenjem vrednosti dinara, "jer valuta iza koje ne stoji jaka privreda ne može biti jaka".
U situaciji kad imamo veću inflaciju nego u Evropskoj monetarnoj uniji, visok spoljnotrgovinski i budžetski deficit i psihološke faktore, to sve vrši pritisak na slabljenje vrednosti dinara i to nisu faktori koji se u kratkom roku mogu promeniti, istakao je on.
Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić naveo je da je generalni razlog slabljenja dinara nesrazmera između ponude i potražnje, odnosno mali priliv kapitala u Srbiju.
"Postoje naravno i dodatni razlozi, a to je odustajanje NBS od odbrane ciljane inflacije, što je stvorilo nešto relaksiraniju situaciju za centralnu banku, da ne mora po svaku cenu da brani određenii nivo kursa, zato što to dosta košta", objasnio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, ne bi trebalo očekivati značajnije slabljenje dinara u narednom periodu jer bi to dodatno podstaklo inflaciona očekivanja i otežalo bi posao NBS u odbrani inflacije u 2011. godini, iako će po svemu sudeći i ciljana inflacija u 2011. biti povećana.
Nikolić je naveo da se može očekivati da će centralna banka nastaviti sa podizanjem referentne kamatne stope i da će imati češće intervencije na međubankarskom deviznom tržištu nego u proteklom periodu jer je na kraju godine uobičajen veći priliv, ali i veća tražnja deviza.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je pre dva dana da je slabljenje dinara prema evru posledica nedovoljnog priliva deviza u zemlju, usled neodgovarajuće privredne strukture Srbije.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
Guverner je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.
Šoškić nije želeo da prognozira buduće kretanje dinara prema evru, podsetivši da će to zavisiti od odnosa ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu, a centralna banka intervenisaće pre svega da otkloni prevelike dnevne nestabilnosti deviznog kursa.
(Tanjug/MONDO)
