Razgovori o realizaciji ruskog kredita za srpsku železnicu biće ubrzani, izjavio je danas u Moskvi zamenik premijera Srbije Ivica Dačići.
Zamenik prek+mijera Dačić je dodao da je, u okviru Međuvladinog rusko-srpskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, takođe dogovoreno da se što pre završe dogovori za formiranje regionalnog humanitarnog centra za reagovanje u vanrednim situacijama, koji treba da bude osnovan u Nišu.
Govoreći o ruskom kreditu, Dačić je rakao da je "dogovoreno da se najkasnije u narednih nekoliko meseci svi projekti dovedu do kraja".
On je podsetio da su taj kredit dogovorili predsednici Rusije i Srbije Dmitrij Medvedev i Boris Tadića i da je do sada realizovano svega 200 miliona dolara od ukupno dogovorenih milijardu dolara.
"Srbija je zainteresovana da taj novac uloži u železničku infrastrukturu, odnosno u izgradnju železničkog beogradskog čvora i pruge Valjevo-Loznica," rekao je Dačić i dodao da je sa predstavnicima ruske vlade dogovoreno i da se ubrzaju radovi na rekonstrukciji hidroelektrane "Đerdap 1", u okviru vraćanja starog Klirinškog duga iz doba SSSR-a Srbiji.
Dačić je izrazio zadovoljstvo sveukupnim i političkim odnosima između Ruske Federacije i Srbije, jer su to, kako je rekao, dve prijateljske zemlje i dva prijateljska naroda i naglasio da bi zbog toga i ekonomska saradnja mogla biti na mnogo višem novou od postojećeg.
"Za nas je od izuzetnog značaja da se nastavi realizacija energetskog sporazuma, a to znači da Naftna industrija Srbije uspešno funkcioniše i da bude lider u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi, da se, u skladu sa dogovorima, ide u realizaciju i izgradnju 'Južnog toka' i u zajedničku saradnju 'Srbijagasa' i 'Gasproma' kada je reč o skladištu u Banatskom Dvoru i drugim projektima" rekao je Dačić, posle redovnog godišnjeg sastanka tog mešovitog komiteta.
Dačić, koji je kopredsedavajući tog komiteta, podsetio je da Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i da se svake godine u skladu sa tim sporazumom sve više proizvoda oslobodaja carine.
"Ove godine je postignut dogovor da se carine oslobode proizvođači nameštaja, tepiha, podnih pokrivača, televizora, što je za naše proizvođače od velikog značaja" rekao je Dačić.
On je podsetio da je u međuvremenu potpisan sporazum o bescarinskoj uniji između Kazahstana, Belorusije i Ruske Federacije, tako da kada bi se sada sagledala veličina prostora i broja stanovnika sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, onda može da se kaže da se radi o više od 800 miliona stanovnika.
To su zemlje EU, Ruska Federacija, Kazahstan, Belorusija, Turska, zemlje CEFTA sporazuma, zemlje EFTA i druge, rekao je on i istakao da postoji velika mogućnost za zajednički rad i ruskih i srpskih firmi na trećim tržištima.
Dačić je naveo i da je u prvih osam meseci ove godine spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Rusije iznosila 1,7 miliona dolara i izrazio očekivanje da će razmena ove godine biti znatno veća od prošlogošnje, a da će se u narednim godinama ta cifra udvostručiti, imajući u vidu ukupne mogućnosti ekonomske saradnje Srbije i Rusije.
U sastavu delegacije Srbije u poseti Moskvi su i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
(Tanjug)
Govoreći o ruskom kreditu, Dačić je rakao da je "dogovoreno da se najkasnije u narednih nekoliko meseci svi projekti dovedu do kraja".
On je podsetio da su taj kredit dogovorili predsednici Rusije i Srbije Dmitrij Medvedev i Boris Tadića i da je do sada realizovano svega 200 miliona dolara od ukupno dogovorenih milijardu dolara.
"Srbija je zainteresovana da taj novac uloži u železničku infrastrukturu, odnosno u izgradnju železničkog beogradskog čvora i pruge Valjevo-Loznica," rekao je Dačić i dodao da je sa predstavnicima ruske vlade dogovoreno i da se ubrzaju radovi na rekonstrukciji hidroelektrane "Đerdap 1", u okviru vraćanja starog Klirinškog duga iz doba SSSR-a Srbiji.
Dačić je izrazio zadovoljstvo sveukupnim i političkim odnosima između Ruske Federacije i Srbije, jer su to, kako je rekao, dve prijateljske zemlje i dva prijateljska naroda i naglasio da bi zbog toga i ekonomska saradnja mogla biti na mnogo višem novou od postojećeg.
"Za nas je od izuzetnog značaja da se nastavi realizacija energetskog sporazuma, a to znači da Naftna industrija Srbije uspešno funkcioniše i da bude lider u ovoj oblasti u jugoistočnoj Evropi, da se, u skladu sa dogovorima, ide u realizaciju i izgradnju 'Južnog toka' i u zajedničku saradnju 'Srbijagasa' i 'Gasproma' kada je reč o skladištu u Banatskom Dvoru i drugim projektima" rekao je Dačić, posle redovnog godišnjeg sastanka tog mešovitog komiteta.
Dačić, koji je kopredsedavajući tog komiteta, podsetio je da Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i da se svake godine u skladu sa tim sporazumom sve više proizvoda oslobodaja carine.
"Ove godine je postignut dogovor da se carine oslobode proizvođači nameštaja, tepiha, podnih pokrivača, televizora, što je za naše proizvođače od velikog značaja" rekao je Dačić.
On je podsetio da je u međuvremenu potpisan sporazum o bescarinskoj uniji između Kazahstana, Belorusije i Ruske Federacije, tako da kada bi se sada sagledala veličina prostora i broja stanovnika sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, onda može da se kaže da se radi o više od 800 miliona stanovnika.
To su zemlje EU, Ruska Federacija, Kazahstan, Belorusija, Turska, zemlje CEFTA sporazuma, zemlje EFTA i druge, rekao je on i istakao da postoji velika mogućnost za zajednički rad i ruskih i srpskih firmi na trećim tržištima.
Dačić je naveo i da je u prvih osam meseci ove godine spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Rusije iznosila 1,7 miliona dolara i izrazio očekivanje da će razmena ove godine biti znatno veća od prošlogošnje, a da će se u narednim godinama ta cifra udvostručiti, imajući u vidu ukupne mogućnosti ekonomske saradnje Srbije i Rusije.
U sastavu delegacije Srbije u poseti Moskvi su i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić i ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
(Tanjug)
