Aleksandar Leposavić tvrdi da malinari u Srbiji gube kupce zbog nagađanja o ceni.
Malinari gube kupce zbog nagađanja o ceni, a Aleksandar Leposavić objašnjava da se ovo podjednako odnosi i na predstavnike proizvođača i na otkupljivače, odnosno izvoznike. Podseća da smo prošle godine, i to otprilike u isto vreme kao i sada, imali istupanja pojedinih predstavnika proizvođača koji su "zahtevali" od "nekoga" da im se za kilogram maline plati 500, 800, pa čak i 1.000 dinara za kilogram maline.
Leposavić smatra da su takvi istupi, pored već pobrojanih razloga, prouzrokovali i svojevrsni revolt kod naših tradicionalnih kupaca, pre svega u Nemačkoj, koja je naše najznačajnije tržište i u kojoj imamo veliki pad učešća u ukupno uvezenoj količini maline. Prema podacima kojima raspolaže, 2019. godine naša malina bila je prva sa 44 odsto udela u ukupno uvezenoj količini u toj zemlji, a već 2022. godine smo smanjili učešće kod njih na 37 odsto, da bi se u 2023. udeo srpske maline još više smanjio.
"Dodatni problem jeste i nepoznavanje tokova na svetskom tržištu od strane naših izvoznika, od kojih su neki izgubili tržišta Švedske ili dobili poništaje dugogodišnje saradnje sa velikim trgovinskim lancima iz Evropea daje u međuvremenu popisano ili potvrđeno veoma malo novih ugovora sa našim izvoznicima, kao što je bilo na poslednjem sajmu u Berlinu, na kojem su, pre svega iz političkih razloga, najveću pažnju dobili izvoznici iz Ukrajine", kaže Leposavić.
Pored toga, povoljna okolnost za ukrajinske izvoznike jeste i činjenica da je veliko devalviranje grivne u značajnoj meri uticalo na stimulaciju izvoza njihovih proizvoda.
Leposavić napominje i činjenicu da zemlje koje slove za konkurente Srbiji značajno smanjuju proizvodnju ovog voća. Takva situacija je i u Poljskoj, Čileu, Ukrajini, ali i onim državama koje to nisu, a značajni su proizvođači. To su Meksiko i Španija, koja je samo u poslednje dve godine smanjila površine pod malinom 21 odsto.
Kako ističe, problem za nas jeste veliki pad u kvalitetu maline koja se nudi kupcima. Veliki broj prerađivača se suočava sa činjenicom da je procenat rolenda u prošloj godini bio, za naše prilike, prilično niskih 60 procenata.
Bez obzira na sve ovo, a imajući u vidu značaj ovog voća za ukupnu ekonomiju, a ne samo poljoprivredu naše zemlje, on smatra da bi u najkraćem roku trebalo raditi na oporavku i svojevrsnom "rebrendiranju" srpske maline kroz marketing, isticanje pozitivnih primera dobre proizvođačke prakse, prikaz dostignutih standarda u preradnim kapacitetima, pri čemu posebno treba naglašavati bezbednost korišćenja naše maine jer su kupci na to posebno osetljivi.
"Druge zemljesu uodnosu na nadaleko veću pažnju posvetile i uticaju na zdravlje i mnogobrojne druge efekte korišćenja maline i proizvoda od nje i na taj način povećali prodaju i učešće na svetskom tržištu", kaže Aleksandar Leposavić.
BONUS VIDEO:
(Politika/MONDO/U. M.)
