S početkom drugog polugodišta, vrtići i škole počinju da dobijaju ponude za izlete, rekreativne nastave i ekskurzije, a roditelji se, kao što to već biva, već hvataju za glavu zbog veoma skupih aranžmana. Tako je u jednu beogradsku osnovnu školu već stigla ponuda za letnji kamp na Tari po ceni od 50.000 dinara, što je mame i tate posebno iznerviralo. Da bi njeno dete otišlo na đačko putovanje, mama Milena R. iz beogradskog naselja Karaburma mora da se zaduži. S druge strane, Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija kaže da inflacija na globalnom nivou dovodi do znatnog povećanja cena smeštaja, te da bi trebalo poraditi na dodatnim troškovima da bi roditelji imali jeftiniju ponudu.

Iz godine u godinu, đačke ekskurzije uspevaju da isteraju roditeljima poslednju paru iz novčanika. Neke su bezobrazno skupe, neke su nešto malo povoljnije, ali su u svakom slučaju previše za roditeljski budžet. Zbog toga se mnogi od njih odlučuju na malu pozajmicu, a ako imaju više đaka u porodici, onda čak podižu neki povoljniji kredit. Mama jednog prvaka Milena R. iz beogradskog naselja Karaburma za Nova.rs kaže da je prve nedelje drugog polugodišta učiteljica saopštila da je stigla ponuda za letnji kamp.

Sama učiteljica bila je šokirana zbog cene kampa koja je, kako je sama priznala, veća u odnosu na prošlu godinu za desetak hiljada dinara. "Ja znam da to nije do učiteljice i mnogo mi je bilo drago kada je rekla da se ona pita, kampa ne bi bilo, ali da, naravno, ostavlja roditeljima da odluče. Svima nam je žao da deca ne idu, prvi su razred, moji klinci nisu išli na rekreativnu dok su bili u vrtiću, pa bih zato volela sada. E sada, kada bi se svi roditelji usaglasili da niko ne ide, to bi bilo drugo. Moj Stefan ne zna šta je kamp, ali sam mu pričala o tome, pitala sam ga da li bi išao. Kaže da se više raduje tome nego letovanju sa nama", iskreno priča ona.

Ona ističe da će se snaći za plaćanje, pa ako bude bilo potrebno, uzeće malu pozajmicu od banke. "Šta je, tu je. Danas se teško živi jer su cene otišle u nebesa. Sve je poskupelo, tako i đačka putovanja, ali što je previše, previše je. Ekskurzija treba da bude moguća svima, eventualno onim roditlejima koji nisu zaposleni da se pomogne. Međutim, to je sada postalo luksuz za sve, zaista. Stefan će ići, plaćanje je na rate, tako da ćemo izgurati nekako, ali zaista je više dosadilo da o svakoj stavci mislim kako ću se snaći i hoću li se snaći", kaže ona.

Ova ponuda se i ne razlikuje mnogo, što se tiče cene, od onih sa početka školske godine. Tako je bilo i sa đacima iz čačanske gimnazije za aranžman koji obuhvata devet dana u Italiji, a u koje je uračunat i put. Oni su plaćali nešto više od 6.800 dinara po danu. Ukupna cena ekskurzije bila je 61.990 dinara. Dakle, kada se uporedi sa cenom zlatiborske ponude, taj iznos od 26.000 dinara, praktično pokriva gotovo četiri dana u Italiji.

Još jedan primer sumanutih cifara koje se traže od roditelja da finansiraju jeste izlet đaka Pete beogradske gimnazije, koji bi podrazumevao obilazak Manastira Velika Remetam, zatim obilazak Sremskih Karlovaca, Stražilova, a onda Petrovaradina, ostalih delova Novog Sada i povratak u Beograd u večernjim satima.

Taj jednodnevni izlet roditelje bi koštao gotovo 6.000 dinara, a u tu sumu čak nisu uračunate dnevnice koje se plaćaju nastavnicima. Slična ponuda je roditelje dočekala prošle godine. Tada su školarci za aktivnosti na Zlatiboru koje nisu ni imali, plaćali 27.000 dinara zajedno sa prenoćištem. Još jedna od ponuda koja je usmeno saopštena roditeljima beogradskih osonovaca je obilazak Niša, odnosno ekskurzija u ovom gradu.

Za tri dana i dva noćenja – neverovatnih 19.000 dinara. Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija kaže za Nova.rs da su agencije najmanji problem.Smatra da roditelji ne pokazuju previše interesovanja za više informacija o samoj ekskurziji. "Postoji Pravilnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako i na koji način se realizuju izleti, ekskurzije i rekreativna nastava. Postoji značajan broj obaveza koje agencija mora da poštuje, kao na primer, lekar koji mora da putuje sa nižim razredima, vođa puta, potom nastavnici koji imaju svoje dnevnice, a na sve to plaćaju se ogromni porezi i doprinosi koji nisu manji nego otprilike 60 odsto. Prema tome, ako nastavniku date dnevnicu od 1.000 dinara, roditelji ustvari plate 1.600 dinara. To su veliki troškovi. Prema Zakonu o turizmu, moramo da imamo i vodiče ili pratioce grupe iz agencije", objašnjava Seničić.

On dodaje da roditelji zapravo plaćaju ulaznice i obroke i za lekara, vođu puta i dva nastavnika, ako, recimo, na ekskurziju ide 40 dece, a to sve povećava cenu. "Ista je stvar za ekskurzije. Profesori treba da spavaju u hotelu. Pored dnevnica, njima je plaćen boravak u hotelu. Ne može to niko da pokloni. Roditelji vole da prebacuju odgovornost na nekog drugog. Oni imaju krajnju odluku i Savet roditelja zajedno sa direktorom odlučuje šta će prihvatiti, a šta ne. Na osnovu toga šta oni postave kao javnu nabavku, agencije dostavljaju program putovanja. Ne mogu da kažu da ne znaju šta je. Roditelji u svakom trenutku mogu da traže da agencija koju su izabrali dođe i da im da otvorenu kalkulaciju, da se vidi šta koliko košta, prevoz, koliko ima gratis mesta, koliki su troškovi dnevnica, koliko agencija zarađuje…", navodi sagovornik.

Savetuje roditeljima da moraju da reaguju jer su oni "naručioci posla". "Ponašaju se kao da su stavljeni pred svršen čin i da oni to moraju, a ništa ne moraju. Treba napraviti pritisak na direktora. Svakako, rešenje za problem preskupih ekskurzija je u tome da se država uključi u to. Da se odrede dnevnice profesorima i da se oslobodi plaćanje poreza i doprinosa za dnevnice lekara kod te vrste putovanja, da ne opterećujemo roditelje. U tom slučaju možemo da smanjimo cene za 20-25 odsto", smatra on.

BONUS VIDEO:

"PREVISOKIH CENA EKSKURZIJA SVESNA SU I DECA!" Kurir TV

 (Nova/MONDO/J.D.)