Hektar zemljišta u Srbiji je prodat za 500.000 evra.
Hektar poljoprivrednog zemljišta prodat je za neverovatnih 500.000 evra, što je apsolutni rekord. Najskuplje plaćena njiva nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u seocetu Rumenka.
Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), to poljoprivredno zemljište u Rumenki prodato je u četvrtom kvartalu prošle godine za 50 evra po metru kvadratnom. "Parcela je površine nešto manje od dva hektara, tačnije 19.970 metara kvadratnih, i za nju je plaćeno 998.500 evra. To znači da hektar košta 500.000 evra. To je najskuplja oranica koja je ikada prodata u Srbiji. Do ove prodaje najskuplji hektar plaćen je 400.000 evra, a nalazio se u Kaću kod Novog Sada", naveo je RGZ.
Vladimir Rafajlović iz poznate novosadske agencije za nekretnine navodi da je ovde verovatno reč o zemljištu za koje može da se izvrši prenamena. "Ono se nalazi u industrijskoj zoni, a vodi se kao poljoprivredno zemljište. Ovakvo zemljište je skupo jer njemu može da se promeni namena. Poljoprivredno zemljište kome ne može da se promeni namena najskuplje je u Bačkoj. Cene skaču i u Sremu, gde je zemljište pogodno za vinogradarstvo i voćarstvo. U ovim predelima Vojvodine je najkvalitetnija zemlja, pa se cene kreću od 15.000 do 30.000 evra po hektaru. Najjeftinije zemljište je u Banatu, jer je i najgoreg kvaliteta", navodi Rafajlović.
Sagovornik navodi da je interesovanje za kupovinu zemljišta veliko. "Ponude zemljišta na tržištu je nedovoljno, a budući da je ono ograničen resurs, zainteresovanih za kupovinu je zaista mnogo", kaže ovaj menadžer agencije iz Novog Sada. Agroekonomista Milan Prostran objašnjava da poslednji rezultati popisa pokazuju da u Srbiji ima 4,1 milion hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U prethodnom popisu, iz 2012. godine, utvrđeno je da je bilo raspoloživo 5,4 miliona hektara, tako da je, po svoj prilici, gradnja poljoprivredi uzela skoro četvrtinu - 23,1 odsto zemlje.
"Prema podacima iz popisa, koristi se 3,26 miliona hektara, a prema prošlom popisu, koristilo se 3,44 miliona. To je 5,25 odsto manje. Smanjilo se i nekorišćeno zemljište, sada ga je 112.000 hektara. Povećala se površina prosečnog poseda. On sada iznosi 6,4, a bio je 5,4 hektara po domaćinstvu.
Ovaj što je kupio hektar za 500.000 evra, ukoliko bi zemljištu promenio namenu, morao bi da na taj iznos doplati još deset puta više. U Ustavu piše da je poljoprivredno zemljište od opšteg društvenog značaja. Ono je izvor hrane i života i ko želi da mu promeni namenu, mora mnogo da plati", kaže Prostran.
Kako kaže, i kod, nas kao i svetu, vlada trend kupovine zemljišta. "Bil Gejts je prošle godine kupio 250.000 hiljada hektara zemlje. Svetska populacija se povećava i ulaganje u zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs mnogi prepoznaju kao dobru investiciju", naglašava Prostran.
Sagovornik navodi da se sa smanjenjem slobodnog poljoprivrednog zemljišta povećava njegova cena. "Najkvalitetnije zemljište u Srbiji nalazi se u okolini Bečeja i Srbobrana. Ima raznog zemljišta koje se prodaje - od bara, pašnjaka do utrina", kaže ovaj stručnjak.
Najskuplja njiva otišla za 3,5 miliona evra
U poslednjem kvartalu 2023. godine najskuplje prodata njiva je u opštini Vrbas i za nju je novi vlasnik platio 3,5 miliona evra, saopštio je RGZ. "Budući vlasnik je tu sumu platio za 249 hektara", naveo je RGZ.
Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina.
U ovoj grani radi ukupno 1.150.653 ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018. godine, kada je Republički zavod za statistiku radio anketu u poljoprivredi. "Naše zemljište je degradirano. Humusa, tj. organske materije u njemu je sve manje. Imamo veoma malo stočarstva. Nemamo organskog đubriva. U Vojvodini je nekada humusa u zemljištu bilo i do pet procenata. Sada ga je manje od tri odsto.
Da bi se procenat humusa povećao za jedan posto, potrebno je i do 100 godina. Ne treba zaboraviti i da u Srbiji ima dosta neobrađenog zemljišta. To sebi ne smemo da dozvoljavamo, jer to ne dozvoljavaju sebi ni mnogo razvijenije zemlje", navodi Dragana Latković, predsednica UO Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
BONUS VIDEO:
(Informer/MONDO/I.V.)
