U Grčkoj zadnje tri godine rastu cene nekretnina, pa tako ako je neko pre tri godine kupio stan na Halkidikiju sada isti može da proda za po 30/40 odsto većoj ceni.
Prva asocijacija na Grčku većini je more - nekima giros, uzo i tako dalje. Međutim ima i onih kojima je grčki specijalitet na nepoznatom mestu mentalnih predstava, dok na prvom stoji ideja o kupovini nekretnine u pomenutoj zemlji. Zašto je to tako, da li je to neobičnost ili pak, poznata stvar, za Mondo je otkrio Nikola Nedeljković, direktor predstavništva "Grekodom" kompanije u Beogradu, koja se bavi prodajom nekretnina u državi na moru.
Šta najviše privlači kupce u Srbiji grčkim stambenim građevinama?
"Naše ljude pretežno interesuje severni deo Grčke - Halkidiki, Olimpska regija, oblast oko Soluna, kao i sam grad, dok je manji broj klijenata zainteresovan za ostrva Krf, Tasos, Krit", navodi stručnjak za Mondo i dodaje da se evidentno pojavila nova klijentela, zainteresovana za Atinu. Razlog tome je čista investicija - da bi kupljeni stan izdavali i povratili novac u budućem periodu.
"U Atini je izdavanje stanova uslovljeno mikrolokacijom, cene se menjaju od ulice do ulice. Jedna je cena kad imate pogled na more, druga ako nemate. Tamo ima stanova koji se izdaju po visokim cenama. Sve zavisi šta ljudima treba. Atina i Solun su studentski gradovi, pa mali stanovi mogu vrlo lako da se izdaju u tim mestima", objašnjava sagovornik.
"Stan od 30 kvadrata se može izdati za 350 evra mesečno, a kupovina po kvadratu ide od 2.200 evra pa nagore, ali to je slonjeno na mikrolokaciju - odnosno, koliko je stan udaljen od nekog univerziteta", ističe Nikola Nedeljković.
Šta je potrebno od papira?
Kupovina stana u Grčkoj je ozbiljan finansijski, ali i pravni poduhvat, pa stručnjak podvlači da u ovu proceduru treba ići ruku pod ruku sa dobrim advokatom. Za početak je pored novca, kupac u obavezi da ima važeći pasoš. "Najvažnije je da kupac u celu proceduru ne ide bez advokatske kancelarije, koja sarađuje i sa notarom. Kupac advokatu može da da punomoćje, kako bi on mogao da obavi proceduru provere same nekretnine - da li postoje neka zaduženja i kredit, dugovanja za poreze i tome slično. Advokat sa tim punomoćjem, u ime kupca, može i da otvori njegov poreski broj, koji je obavezan", kaže Nedeljković i dodaje da nakon provere nekretnine, ako je sve u redu, advokat može da potpiše finalni ugovor u ime kupca, ako klijent to želi.
"Procedura, ukoliko nema problema (kako je to slučaj kod novogradnje najčešće), traje mesec dana do mesec i po, ali može da potraje i po nekoliko meseci, ako se pojave problemi sa nekretninom", otkriva sagovornik.
Razlog zbog kojeg Srbi kupuju nekretnine u Grčkoj
"Većina naših državljana kupuje nekretnine za svoje lične potrebe i to su stanovi/kuće, koje se nalaze na turističkim mestima".
Međutim kupce možemo podeliti u tri kategorije prema tome da li kupuju za:
I. Lične potrebe,
II. Lične potrebe i izdavanje, da bi pokrili troškove,
III. Investicije.
"Npr. ljudi imaju dve nedelje odmora i nakon što ga provedu u svom stanu/kući, prostor izdaju i od dobijenog novca pokrivaju troškove, dobijaju dodatnu zaradu".
Cene starogradnje na Halkidikiju je od 1.800/1.900 evra naviše, dok je novogradnja nešto skuplja i košta od 2.300 evra i može da dođe do 4.000 evra. Olimpska regija je nešto jeftinija, 1.300 do 1.400 po kvadratu za starogradnju i 1.800 i skuplje za novogradnju.
Stručnjak za nekretnine savetuje da treća grupa kupaca, kojima je cilj profit i investicija, nekretnine kupuju u gradovima, kao što su Solun i Atina - jer je te stanove lako izdati i nisu ograničeni sezonom.
4, 7 posto povrat na investiciju godišnje
Ako neko uloži 100.000 evra u neki stan, kupovinom 30 kvadrata, i stan izdaje za 350 evra godišnje dobije i do 4.200 evra. U Grčkoj zadnje tri godine rastu cene nekretnina, pa tako ako je neko pre tri godine kupio stan na Halkidikiju sada isti može da proda za po 30/40 odsto većoj ceni.
"Određena klijentela se interesuje za grčki program "Zlatna viza" - boravišna dozvola koju donosi određena investicija. Da bi se dobila zlatna viza potrebno je investirati 500.000 evra u nekretninu u pojedinim delovima Grčke, odnosno 250.000 i više u drugim. Tom investicijom se aplicira za boravišnu dozvolu. Osim vlasnika nekretnine pravo na boravak stiče partner vlasnika, deca do 21. godine, roditelji vlasnika i partnera".
Da bi u Grčkoj, u periodu od 180 dana neko mogao da boravi duže od 90 potrebna mu je ta dozvola. Viza se dobija na pet godina i obnavlja. "Ako je neko prodao nekretninu i kupio novu, treba da obavesti mirgacionu služba i ako ispunjava uslove - dovoljno velike investicije produži vizu. Ako je kupio jeftiniju nekretninu gubi pravo, a ako nije prodao podnosi zahtev za produženje boravka", pojašnjava sagovornik i dodaje da boravak nije isti kada neko ima to kao finansijsko lice i vlasnik vize.
Rusi i Ukrajinci
"Sada ne kupuju kao ranije jer nemaju direktne letove za Grčku. Vidi se pad te klijentele, koja je kupovala ranije više u odnosu na danas. Kinezi već duži period kupuju - kupili su luku Pirej. Sami Grci su počeli da kupuju. Dobili su kreditni rejting, mogu da kupe kredit za stan mnogo lakše. Tu se vidi konkretan rast, ali najviše klijenata je u ovom trenutku sa Balkana (Srbi, Makedonci, Bugari, Rumuni) kada pričamo o severnom delu", zaključuje sagovornik Nikola Nedeljković, direktor predstavništva "Grekodom" kompanije u Beogradu.
Kinezi u Grčkoj
Kinezi su modernizovali luku i danas je Pirej najveća luka u istočnom Sredozemlju i sedma po veličini u Evropi. Kineska brodarska kompanija „Kosko“ od 2016. je većinski vlasnik luke u Pireju. I iako na taj način jedna strana sila kontroliše važnu luku, u Grčkoj nema javne rasprave o rizicima takve zavisnosti. Od kad je „Kosko“ preuzeo Pirej, njegovi brodovi dovoze sve više kineskih proizvoda u luku koja je postala jedno od najvažnijih mesta za pretovar u Sredozemlju. Za druge grčke luke to ne predstavlja problem, s obzirom na to da ne konkurišu s Pirejom. To se, međutim, negativno odrazilo na druge luke za pretovar robe u jugoistočnom Sredozemnom moru: one su izgubile na značaju i gube poslove.
BONUS VIDEO: IZDAVANJE STANOVA BEZ PRIJAVE? Glavni razlog izbegavanje plaćanja poreza!
(Mondo/M. Š.)
