Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će ove godine porasti 1,6 odsto, ali će inflacija verovatno ostati umerena zbog politike centralne banke, procenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj.
U izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) navodi se da je Srbija u 2009. zabeležila pad realnog BDP za 3,1 odsto, usled velikog pada industrijske aktivnosti i slabih rezultata u sektorima građevinarstva i trgovine, ali da podaci iz prve polovine ove godine ipak ukazuju da je u toku skromni oporavak.
Inflacija za jul 2010. od 5,1 odsto je ostala u granicama plana centralne banke Srbije od šest plus/minus dva odsto, ali je poslednjih meseci rast inflacije ipak ubrzao, objavljeno je na sajtu EBRD.
Ta institucija je ocenila da se srpska valuta od početka godine nalazi pod pritiskom i da je u periodu između januara i avgusta oslabila za gotovo 11 odsto. To se, navodi se, dogodilo uprkos značajnim intervencijama NBS od više od 1,5 milijardi evra u cilju podrške dinara.
Očekuje se da će se nastaviti primena programa dogovenog sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali je glavna opasnost u tome da vlada ne uspe da sprovede oštre mere smanjenja potrošnje, što je neophodno za ispunjenje fiskalnih ciljeva. Nova legislativa o fiskalnoj odgovornosti, o kojoj se trenutno raspravlja u parlamentu, doprinela bi umanjenju te opasnosti, smatraju stručnjaci EBRD.
Ta banka je ocenila da je Srbija u proteklih godinu dana postigla dobrodošao napredak u procesu približavanja Evropskoj uniji, što obuhvata i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma
U saopštenju objavljenom na sajtu te institucije se navodi da će dodatni napredak u usklađivanju zakona sa evropskim standardima doneti nove koristi kad Srbija postane kandidat za članstvo u Uniji.
Privatizacija velikih preduzeća je usporena, ali su nedavno preduzeti koraci za oživljavanje tog procesa, prvenstveno u telekomunikacionom i avio-sektoru. Uspešni rezultati tih privatizacija bi predstavljali pozitivne signale posvećenosti Srbije okončanju procesa privatizacije, istakla je EBRD.
Vlada u Beogradu se, u sklopu stend-baj aranžmana sa MMF-om, obavezala na sprovođenje široke reforme javnog sektora, što obuhvata smanjenje potrošnje i broja zaposlenih, kao i reformu penzionog sistema. Te mere su neophodne da bi se obezbedio nastavak povoljnih makroekonomskih uslova za održivi rast, navode stručnjaci EBRD.
(Tanjug)
Inflacija za jul 2010. od 5,1 odsto je ostala u granicama plana centralne banke Srbije od šest plus/minus dva odsto, ali je poslednjih meseci rast inflacije ipak ubrzao, objavljeno je na sajtu EBRD.
Ta institucija je ocenila da se srpska valuta od početka godine nalazi pod pritiskom i da je u periodu između januara i avgusta oslabila za gotovo 11 odsto. To se, navodi se, dogodilo uprkos značajnim intervencijama NBS od više od 1,5 milijardi evra u cilju podrške dinara.
Očekuje se da će se nastaviti primena programa dogovenog sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali je glavna opasnost u tome da vlada ne uspe da sprovede oštre mere smanjenja potrošnje, što je neophodno za ispunjenje fiskalnih ciljeva. Nova legislativa o fiskalnoj odgovornosti, o kojoj se trenutno raspravlja u parlamentu, doprinela bi umanjenju te opasnosti, smatraju stručnjaci EBRD.
Ta banka je ocenila da je Srbija u proteklih godinu dana postigla dobrodošao napredak u procesu približavanja Evropskoj uniji, što obuhvata i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma
U saopštenju objavljenom na sajtu te institucije se navodi da će dodatni napredak u usklađivanju zakona sa evropskim standardima doneti nove koristi kad Srbija postane kandidat za članstvo u Uniji.
Privatizacija velikih preduzeća je usporena, ali su nedavno preduzeti koraci za oživljavanje tog procesa, prvenstveno u telekomunikacionom i avio-sektoru. Uspešni rezultati tih privatizacija bi predstavljali pozitivne signale posvećenosti Srbije okončanju procesa privatizacije, istakla je EBRD.
Vlada u Beogradu se, u sklopu stend-baj aranžmana sa MMF-om, obavezala na sprovođenje široke reforme javnog sektora, što obuhvata smanjenje potrošnje i broja zaposlenih, kao i reformu penzionog sistema. Te mere su neophodne da bi se obezbedio nastavak povoljnih makroekonomskih uslova za održivi rast, navode stručnjaci EBRD.
(Tanjug)
