Cene hrane će konstantno rasti.
Naučnici upozoravaju da će cene hrane konstantno rasti. Klimatske promene, a posebno rastuće temperature, mogu uzrokovati povećanje cena hrane za 3,2 odsto godišnje, prema novoj studiji u Nemačkoj. Kako klimatske promene nastavljaju da se pogoršavaju, inflacija cena dovodi do toga da sve više ljudi širom sveta nema raznoliku i zdravu prehranu ili jednostavno nema dovoljno hrane.
Nova analiza pokazuje da bi globalno zagrevanje moglo uzrokovati povećanje cena hrane za između 0,9 i 3,2 postotna poena godišnje do 2035. Isto zagrevanje uzrokovaće manji porast ukupne inflacije, dakle veći udeo prihoda domaćinstava potrošiće se na kupovinu hrane.
Taj učinak osetiće se u celom svetu, kako u zemljama s visokim tako i u zemljama s niskim dohotkom, ali nigde više nego na globalnom jugu. Kao i kod raznih drugih posledica klimatskih promena, Afrika će biti najgore pogođena uprkos tome tome što malo pridonosi njihovim uzrocima, piše ScienceAlert.
Inflacija hrane povezana s klimom može se raščlaniti na dva međusobno povezana problema. Prvi je da isti učinci klimatskih promena koji uzrokuju inflaciju već otežavaju dohvat hrane. Na primer, više temperature mogu uzrokovati pomeranje dugo uspostavljenih i predvidljivih poljoprivrednih sezona i tako mogu sprečiti proizvodnju useva.
Ostale posledice mogu uključivati više izbijanja štetočina i bolesti koje iscrpljuju stoku i zalihe hrane, te još gore što će otežati pristup ruralnim zajednicama. Svi ovi činioci guraju cene naviše i smanjuju kupovnu moć pogođenih domaćinstava. Pokretači inflacije hrane već pogoršavaju sigurnost hrane.
Drugi deo ovog problema je rast same inflacije. Povećanje cena hrane od 3 odsto godišnje značilo bi da su domaćinstva manje u mogućnosti kupiti ono što im je potrebno. Verovatno bi morali napraviti kompromis i izabrati između kvalitete i cene. To zauzvrat čini ljude osetljivijima na bolesti i druge zdravstvene probleme. Pothranjenost je vodeći uzrok imunodeficijencije u svetu.
Verovatnije je da će se oni bez ikakvog obrazovanja baviti zanimanjima koja su osetljiva na klimu, kao što je poljoprivreda, i tako će biti neposrednije izloženi. Podučavanje ljudi o klimatskim promenama moglo bi omogućiti određenu sposobnost prilagođavanja na njih, a time i povećati sigurnost hrane.
Promene u klimi multiplikator su rizika od gladi za one populacije s ukorenjenom ranjivošću. U svetlu toga, 134 zemlje na COP28 potpisale su deklaraciju o uključivanju prehrambenih sistema u svoje klimatske akcije, kako bi se osiguralo da svi imaju dovoljno hrane u svetlu klimatskih promena.
Istraživači koji stoje iza nove studije sugerišu da bi smanjenje emisije stakleničkih gasova moglo ograničiti sve uticaje na globalnu privredu. Takođe predlažemo da bi diverzifikacija privrede poslužila kao zaštita za one zajednice koje se oslanjaju na poljoprivredu i za hranu i za prihod.
Državna intervencija takođe bi mogla osigurati finansijsku zaštitu i pomoć u prehrani za one koji bi mogli ostati zarobljeni u ciklusu siromaštva zbog inflacije i smanjene dostupnosti hrane.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/I.V.)
