Biljka paulovnija može da donese veliku zaradu.
Jedna od najkontroverznijih biljaka koje su stigle u Srbiju je svakako paulovnija, koju su od početka pratile nedoumice - od prevarenih ljudi koji su želeli da je gaje, a onda dobijali su nešto sasvim drugo, preko onih koji su uzimali loš sadni materijal, do onih koji nisu ni znali da ima više vrsta i da većina nije pogodna za naše podneblje.
Na kraju su se održali samo oni koji su uzgoj ove biljne kulture shvatili ozbiljno i pride se dobro informisali, a sadni materijal kupili od proverenih proizvođača i u svemu pratili reč struke. Ipak, sve ovo ne menja činjenicu da je reč o biljci koja izuzetno brzo raste i čija je korist višestruka.
Izvrsnim izolacionim materijalom je čine vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, a može se koristiti i za ogrev, u pčelarstvu jer je i medonosna biljka, a služi i kao stočna hrana. Postoji devet vrsta paulovnije, kao i niz hibrida. Za naše uslove se preporučuje se hibrid Paulownia bellisia, jer je prilagođena za naše klimatske uslove, naš teren i nije invazivna vrsta.
Ukoliko se koristi za ogrev može da se seče dosta ranije, a za prvu eksploataciju kao tehnička građa treba da raste osam do deset godina posle čepovanja. Paulovnija može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, a kao i svaka biljka, i ona traži određene uslove. Teško uspeva na kiselijim zemljištima, pa joj tamo nije mesto a ni ne trpi zabarenu zemlju.
Zemljište sa visokim podzemnim vodama i ono koje ne propušta vodu su temelj za neuspeh u uzgoju paulovnije. Zatim, nije imuna na napade različitih štetočina. Ima veoma široku primenu u svetu; u industriji se koristi za izradu muzičkih instrumenata, njena primena nađena je i u brodogradnji, avio-industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta.
Koliko može da se zaradi?
Drvo je brzorastuće i profitabilno i najbrže rastuće drvo na svetu. Tokom svoje prve vegetacijske sezone dostiže visinu od šest metara, a svake naredne godine može da dobije tri do četiri centimetra u prečniku.
Ukoliko se gaji u dobrim uslovima, stabla će dostići 20 metara visine i 40 cm obima debla (mereno u visini grudi) za pet do sedam godina, a biće spremna za industrijsku upotrebu za sedam do deset godina.
Stabla paulovnije gore kao plin, a kalorijska vrednost jednog kubika paulovnije je ravna jednom kubiku mrkog uglja. Jedan hektar, na kojem stane 6.200 sadnica, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/I.V.)
